Gradska većnica za obrazovanje, kulturu, informisanje i verska pitanja Zorica Jović ocenjuje da je Vranje prepoznatljivo na kulturnoj mapi Srbije, ali da još uvek treba dosta ulagati u razvoj kulture.
Jovićeva optimista u pitanjima kulture FOTO S. Tasić/OK Radio
Iako je na ovoj funkciji tk stotinak dana, ona kaže da je već dosta toga urađeno, pre svega u organizaciji “Dana Vranja” i drugih značajnih letnjih festovala vezanih za kulturu.
Kako ocenjujete stanje kulture u Vranju?
- Jako je teško u ovom trenutku dati pravu ocenu, ali smatram da smo na nekom prosečnom nivou jer, naravno, uvek može i više i bolje.
Koliko sredstava se iz budžeta Vranja izdvaja za finansiranje projekata i potreba u kulturi?
- Ove godine je budžetom bilo planirano tri miliona dinara, na ime projekata u kulturi. Smatram da je neophodno da se taj iznos sledeće godine poveća.
Ne može se konkretno reći o kolikom je iznosu tačno reč koji se izdvaja za kulturu u gradu, jer se budžetom finansiraju ustanove kulture, mnoge manifestacije, promocije, književne večeri i slične aktivnosti.
Šta je kulturni brend Vranja, ili ako ga Vranje već nema, šta bi to moglo da bude?
- Bilo bi nezahvalno da kažem da nemamo u gradu ništa u kulturi što bi smo mogli da nazovemo našim brendom.
Vranje je prepoznatljivo pre svega po trubi i folkloru, ali bih ja lično volela da u korak sa trubom bude i klasična muzika, pa da naš brend bude i “Piano summer festival”, koji se je ove godine po drugi put održan u našem gradu.
Svedoci smo konstantnog uništavanja spomenika kulture na ovim prostorima, a među prvima na udaru je zgrada „Haremluka“, kako stati na put vandalima i zaštititi „Haremluk“?
- Svedoci smo da je u poslednje vreme u više navrata na jedan izuzetno bahat način naneta šteta “Haremluku”, ali da bi grad mogao da reaguje u skladu sa zakonom i preduzme sve neophodne radnje kako bi zaštitio ovu zgradu, neophodno je da se prvo reše imovinsko - pravni odnosi “Haremluka”.
Naime, “Haremluk” je u vlasništvu Republičke direkcije, pa je neophodno da se prvo izborimo da vlasnik “Haremluka” bude opet grad.
Ima li šanse da se zgrada „Amama“ preuredi i otvori za turiste?
- “Amam” je čini mi se 2002. godine renoviran i otvoren, međutim to je trajalo vrlo kratko i vrlo brzo je opet zatvoren za posetioce.
Naravno da postoji mogućnost da se ponovo preuredi i da to bude jedna od turističkih atrakciju u gradu.
Ukoliko se obezbede finansijska sredstva za to, sigurno će se preduzeti sve mere kako bi se “Amam” opet otvorio.
Šta planirate da u narednoj godini radite po pitanju unapređenja razvoja kulture?
- Plan za sledeću godinu je da se malo veća pažnja posveti lokalnim autorima i izvođačima pre svega dečijim, kao i da se veća sredstva ulože u obnovu i održavanje spomenika kulture.
Postoji ideja da se u Vranju otvori kulturni centar kao što već postoji u mnogim gradovima Srbije, ali je još uvek rano da pričamo o tome.
Koje će manifestacije biti okosnica takvih dešavanja u gradu, mislim prvenstveno na „Dane Vranja“, „Karanfil devojče“ i slično?
- Manifestacija ''Dani Vranja'' u Vranju je malo nelogična, bilo bi lepo organizovati “Dane Vranja” u nekom drugom gradu kao što se to već radi u Beogradu, a da se ovoj manifestaciji u Vranju ili vrati stari naziv ''Stari dani'' ili kreira naziv pod drugačijim sloganom, i naravno sa bogatijim programom.
Što se manifestacije ''Karanfil devojče'' tiče, nju godinama tradicionalno organizuje gradska opština Vranjska Banja, a mi smo tu da podržimo njihove predloge i pomognemo koliko smo u mogućnosti.
Zgrada Pozorišta je u fazi dekontaminacije, ima li šanse da se čitav projekat završi tokom naredne godine, i šta Vranje preduzima ne bi li se još prikupila sredstva za obnovu?
- Nova gradska vlast na čelu sa gradonačelnikom Slobodanom Milenkovićem intenzivno radi na ubrzanju radova na Pozorištu.
Naš plan je da se u toku sledeće godine završe radovi bar što se fizičke izgradnje tiče. Mnogo je teže lečiti nešto nego sprečiti.
Nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji što se finansija tiče, ali grad preduzima sve neophodne mere da se radovi na zgradi Pozorišta privedu kraju i da Vranje konačno ponovo dobije zgradu Pozorišta.
To je cilj koji moramo da ostvarimo što pre. Namenski račun otvoren za renoviranje zgrade Pozorišta je i dalje otvoren, pa svi ljudi dobre volje mogu uplatiti sredstva na njemu.
Gde je Vranje na na kulturnoj mapi Srbije?
- Vranje je svetla tačka na kulturnoj mapi Srbije. Ne možemo da pričamo kako se u Vranju ništa ne dešava u kulturi jer to apsolutno nije tačno.
U Vranju se realizuju brojne manifestacije, književne večeri, izložbe poznatih umetnika, kako lokalnih tako i gostujućih, književna kolonija, likovna kolonija.
Ukratko rečeno, u svakom trenutku za svakog po nešto. Iako glumci Pozorišta ''Bora Stanković'' rade u izuzetno teškim uslovima, svake nedelje se odigra bar po jedna predstava.
Znači treba nam samo volja i želja da tim događajima prisustvujemo.
Ovaj segment programa OK Radija podržan je od strane grada Vranja u okiru medijskog projekta "Informisanje građana u službi javnog interesa". Stavovi izneti u prilogu ne odražavaju nužno stav grada Vranja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
