Grad Vranje je 2015. godine doneo lokalni plan za borbu protiv korupcije, čija je najvažnija mera osnivanje Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF).
Valentina Krstić niški LAF FOTO D. Ristić/OK Radio
Na nedavno održanoj panel diskusiji na temu implementacije Lokalnog plana za borbu protiv korupcije, gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković je najavio formiranje vranjskog Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF).
LAF će biti sastavljen od predstavnika civilnog društva, medija, akademske zajednice i preduzetnika, dok će ciljne grupe biti organi i institucije lokalne samouprave, javna preduzeća, političke stranke, organizacije civilnog društva i mediji, najavio je gradonačelnik.
A kakva su iskustva grada Niša, čiji LAF, po opštim ocenama, uspešno funkcioniše već nekoliko godina, za OK Radio govori članica ovog tela Valentina Krstić.
OK RADIO: Ko sve čini LAF u Nišu i kako su izabrani njegovi članovi?
VALENTINA KRSTIĆ: Ovakav način formiranja LAF-a, kao što je to bilo u Nišu, primer je dobre prakse iz razloga što su njegove članove birali članovi žirija u kojem nije bilo predstavnika vlasti.
Naime, u žiriju su se našli predstavnik medija, zatim predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije i predstavnik NVO, a ceo proces je pratio Biro za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda.
Samim tim, izabrani su predstavnici koji nisu članovi političkih stranaka, to su lica sa integritetom koja rade nezavisno i koja su se dokazala svojim aktivnostima u borbi protiv korupcije.
Šta je grad Niš dobio formiranjem LAF-a?
- Niš je dobio mesto gde građani koji ne znaju kome da se obrate, mogu da se obrate. Veliki broj naših građana ne poznaje proceduru za dobijanje statusa uzbunjivača niti gde treba da se obrate u slučaju da imaju dokaze o korupciji, tako da smo mi tu da im pružimo pomoć.
Mi građanima ne pružamo samo logističku podršku, mi imamo i advokate koji takođe rade volonterski kao i svi mi, tako da mi ljudima pružamo i pravnu pomoć, ali istovremeno i štitimo grad od nezakonitog trošenja budžetskih sredstava.
Recimo, nedavno smo imali monitoring medijskih tendera i tu smo otkrili velike nepravilnosti i nenamensko trošenje para iz budžeta.
Kako izgleda lokalni antikorupcijski plan u Nišu kojeg se vi držite?
- Ovaj poslednji LAF u Nišu je formiran 2013. godine u skladu sa lokalnim planom koji je usvojila Skupština grada 2011. godine i on predviđa realizaciju lokalnih mera. Jedna od mera lokalnog plana je recimo, uvođenje građanskog posmatrača u rad javnih preduzeća.
To je jako bitna mera, jer građanski posmatrač bi trebalo da vrši kontrolu rada tog preduzeća, ima prava učešća u njegovom radu, ali nema pravo odlučivanja.
Takođe, jedna od mera je i informativno – edukativna kampanja, gde se kroz veliki broj saopštenja kojima ukazujemo na koruptivne aktivnosti, skreće pažnja na korupciju i u neku ruku obelodanjuju određeni sumnjivi slučajevi.
Želim da istaknem i meru mapiranja antikorupcijskih rizika. Tim povodom smo radili jedno šestomesečno istraživanje na temu imovnog stanja naših funkcionera i koliko funkcija oni imaju.
Upitnici sa nekih četrdesetak pitanja su upućeni na 530 adresa u gradu. Svi javni funkcioneri su dobili upitnike koji su sadržali pitanja tipa, koliki broj funkcija imaju, kolika su im primanja, koliko im je imovno stanje, koliko im se promenilo imovno stanje u periodu dok su na funkciji.
Pitanja su se ticala i imovnog stanja njima povezanih lica. Na žalost, svega stotinak funkcionera je bilo spremno da da podatke, a samo 85 javnih funkcionera u gradu je dalo saglasnost da se podaci o njihovom imovnom stanju i broju funkcija obrade i javno objave.
Treba imati u vidu da među njima nije bilo čelnih gradskih funkcionera.
Šta ste još učinili u borbi protiv korupcije u Nišu?
- Osim spomenutih mera kojih smo se držali, LAF u Nišu je pokretao postupke pred nadležnim organima, obraćao se nadležnim inspekcijama i radio sve ono što je bilo u njegovoj nadležnosti.
Na žalost, mi u Nišu imamo velikih problema, jer nemamo status pravnog lica i zbog toga imamo tehničkih poteškoća.
Kakva je vaša saradnja sa lokalnim vlastima?
- U početku je naša saradnja sa gradskim vlastima bila relativno korektna, da bi kasnije ta saradnja bila sve lošija, sve do promene gradskog rukovodstva, a sada ćemo videti kao će to da ide sa novim gradskim vlastima.
Koji su Vaši lični motivi da se bavite borbom protiv korupcije?
- Ja sam radila u jednoj firmi u kojoj ljudi nisu hteli da se bore. Sećam se jednog sindikalnog skupa, na kojem sam ja prisustvovala kao najmlađi radnik.
Svi su me osuđivali zbog toga i upozoravali me da mogu da izgubim radno mesto. Vremenom su se sva radna mesta u toj firmi ugasila.
Kasnije sam se našla u niškom Kazneno – popravnom zavodu, gde sam radila na mestu načelnika službe koja se bavi upošljavanjem osuđenih lica i došla u kontakt sa dokumentacijom koja je ukazivala na desetak slučajeva krupne korupcije.
Obratila sam se svim višim instancama, uključujući i tadašnju ministarku Snežanu Malović.
Epilog je bio taj da su mi slali nadzorne organe, koji su konsultovali počinioce korupcije.
Ja sam jednom bila u poziciji da budem saslušavana sedam sati, tokom čega mi je prećeno, pa nuđeni ustupci, ali bez rezultata. Kada sam uklonjena sa tog radnog mesta, oduzeti su mi i svi dokazi.
Obratila sam se tužilaštvu i policiji, gde mi je rečeno da, ako nemam dokaze, moram da ćutim i protiv mene su pokrenute disciplinske mere.
U toj svojoj borbi imala sam podršku Agencije za borbu protiv korupcije, zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja, OEBS-a i Centra za ljudska prava Nišu, kao i veliku podršku medija.
Koji je bio epilog te vaše borbe?
- Nakon velike medijske prašine i promene ministra, ja sam vraćena na svoje radno mesto, a rukovodstvo u ustanovi u kojoj sam radila je promenjeno.
Za rukovodioca je došao pošten i vredan čovek koji i sam želi da se bori protiv korupcije i mi smo od ustanove koja je dugovala 130 miliona došli u situaciju da poslujemo pozitivno, sa duplo manjim brojem zaposlenih.
Želim da ovom svojom pričom ohrabrim one koji žele da se uključe u borbu protiv korupcije, jer to nije jednostavno i to traje.
Neće ta borba ići lako, to je čitav proces da vratimo neke norme, ali to je proces kroz koji moramo da prođemo.
Ako se budemo borili, možda ćemo dobiti bitku a možda ćemo je i izgubiti; ali ako se ne borimo, sigurno gubimo radna mesta, a samim tim gubimo i omladinu i sam grad. Mi jednostavno nemamo prava da ćutimo.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
