Vranje - Kako se zove ekonomski sistem u kojem je moguće ostati dužan 50 miliona evra na ime poreza?
ilustracija
Ima li pravde tamo gde na desetine hiljada dužnika ne plaćaju svoje obaveze čak ni posle izvršne sudske presude?
Naravno, reč je o pojavama u državi Srbiji, koja, je l te, želi da postane deo Evropske unije.
Ova zajednica razvijenih i bogatih zemalja, međutim, postala je to što jeste zahvaljujući vladavini prava, odnosno poštovanjem zakona, sklopljenih ugovora i poslovne etike.
Bez toga je nemoguće uspostaviti stabilan tržišni sistem koji će nagraditi uspešne i poboljšati standard građana.
A, šta imamo u Srbiji? Lokalni vranjski preduzetnici smatraju da finansijska nedisciplina i nejednak tretman domaćih preduzeća predstavljaju ključne probleme u poslovanju.
SVI IDU U PROPAST
Vlasnik tekstilne fabrike „Mikromodeli“ Radovan Stanković kaže da je nedopustiva praksa da država godinama toleriše pojedina neprivatizovana preduzeća koja ne plaćaju svoje obaveze kao što su porezi, doprinosi, računi za struju, vodu i tome slično.
Navodi se „Simpo“ kao primer, jer u Srbiji ima mnogo „Simpa“. Ako ne rešimo taj problem što pre i ne transformišemo takva preduzeća, propašćemo kao država.
Prema njegovom mišljenju, takva politika uništiće zdravi deo privrede, a nakon toga ni državi se ne piše dobro.
- Ukoliko se ovako nastavi, doćićemo u situaciju da više neće moći da plaćaju ni oni koji su do sada plaćali. Onda ćemo da vidimo od čega će država da živi.
Da li je moj radnik, koji prima platu manju od 25.000 dinara, u ravnopravnom položaju sa „Simpovim“ radnikom, koji je primio 35.000, jer sam ja morao da platim doprinose, a oni nisu morali?!
Navodim „Simpo“ kao primer, jer u Srbiji ima mnogo „Simpa“. Ako ne rešimo taj problem što pre i ne transformišemo takva preduzeća, propašćemo kao država – smatra Stanković.
Jedan od najuspešnijih lokalnih privrednika, koji se biznisom bavi već 20 godina, vlasnik „Nutrika“ Dragan Aleksić, kaže da država mora da bude garant sprovođenja ugovora, te da je tolerisanje dužnika najbolji dokaz njenog lošeg funkcionisanja.
Zbog neefikasnog pravnog sistema, naplata potraživanja često se pretvara u nemoguću misiju.
- Dati robu na srpskom tržištu na odloženo plaćanje je ravno samoubistvu.
A, u svetu je uobičajeno da postoji poverenje. Sa druge strane, trebalo bi da bude zakonski regulisano na koji način će oni koji ne poštuju pravila, ugovore i dogovore biti sankcionisani.
Kod nas je to „super“ regulisano. Imate firmu, varate na tržištu poslovne partnere, na neki način uspete u tome, onda zatvorite firmu, pa otvorite novu.
Gde to može? To je ravno tolerisanju pljačkaša banaka – kaže Aleksić.
TOLERISAJE PLJAČKAŠA
Procesi za naplatu potraživanja pred domaćim pravosuđem mogu da traju godinama, a advokat Mladen Vasić smatra da propisi za otvaranje i zatvaranje preduzeća u Srbiji omogućavaju razne zloupotrebe u poslovanju i da ih je neophodno menjati.
- Gotovo nikako se ne sankcionišu lica koja otvore preduzeće, naprave dugovanja, a zatim ga zatvore kao da se ništa nije desilo. To je neki začarani krug.
Ukoliko bi se uspostavio red u tom delu, da se zna da neko lice ne može da zatvori firmu kad ga tužiš, onda bi postojala neka sigurnost.
Generalno, kod nas sistem odgovara dužniku, a ne poveriocu, a trebalo bi da bude obrnuto – objašnjava Vasić.
Pitanje je, međutim, mogu li se za nešto kriviti oni koji bave otvaranjem i zatvaranjem firmi, koristeći pogodnosti srpskog ekonomskog „sistema“, kada je evidentno da su u ovdašnjoj privredi neki jednakiji od drugih?
Zašto bi neko plaćao svoje obaveze, makar i preko suda, kada „Simpo“, recimo, duguje državi 50 miliona evra za porez, a „Jumko“ 238 miliona dinara za vodu?
Vrzino kolo se zatvara kada se radnicima u propaloj srpskoj privredi, u kojoj svako svakome duguje, obustavi isplata zarada, po sistemu „dođem ti kad budem imao“.
Ti ljudi onda prestaju da plaćaju svoje obaveze jer nemaju odakle.
POVLAĐIVANJE STRANCIMA
Može li se govoriti o slobodnom tržištu ako neko po otvorenom radnom mestu dobije 10.000 evra pomoći od države, a neko ništa? Vlasnik „Nutrika“ Dragan Aleksić smatra da država ne sme da povlađuje stranim investitorima i da politika budžetskog finansiranja novootvorenih radnih mesta nikuda ne vodi, pri čemu su domaći privrednici u neravnopravnom položaju jer ne mogu da konkurišu za pomenuta sredstva.
- Za mene je suludo da država izdvaja novac, koji inače nema, za zapošljavanje ljudi koji bi bili maltene socijalni slučajevi, radeći za neki minimalac.
Praksa je pokazala da te firme ovde posluju nekoliko godina, a onda se presele u Rumuniju ili neku drugu zemlju. Srbija od svega toga ima samo prividnu korist, ali to nikako nije razvojna stvar – navodi Aleksić.
ZAKRČENOST
Elem, podaci iz Osnovnog suda u Vranju prilično su uznemirujući. Na kraju 2013. godine, tamo je bilo nerešeno preko 53.000 premeta u izvršnoj materiji (podatak se odnosi na čitav Pčinjski okrug), ili u proseku 2.400 po sudiji.
Posebno zabrinjava podatak da više od dve trećine navedenih predmeta spada u takozvane stare, jer njihovo rešavanje traje više od dve godine.
U Osnovnom sudu nema podataka o broju obustavljenih postupaka zbog siromaštva dužnika, niti o tome ko su najznačajniji poverioci, ali je sasvim izvesno da javna preduzeća svoja potraživanja od građana često moraju da naplate u izvršnom sudskom postupku.
Direktor Poslovnog sistema vranjske elektrodistribucije Miroljub Rašić navodi da je vranjska elektrodistribucija na području Pčinjskog okruga u poslednjih desetak godina imala oko 36.000 predloga za izvršenje, a da je trenutno nerealizovano nešto preko 15.000, pri čemu se od sredine 2012. godine novi predmeti više ne dostavljaju Osnovnom sudu u Vranju, već privatnim izvršiteljima.
- Mi smo u obavezi da pokrenemo predlog za izvršenje, jer potraživanje postaje nenaplativo ako zastari - objašnjava Rašić.
Dok su sudovi pretrpani poslom, posledice nenaplativosti potraživanja u srpskoj ekonomiji svima su očigledne. Profesor ekonomije Miroslav Prokopijević smatra da uzrok za takvo stanje leži u činjenici da su i ekonomija i pravosuđe u rukama političara.
- Ovo je sistem koji je napravljen da bi oni koji su na vlasti mogli presudno da utiču na to kakve će se odluke donositi i šta će dešavati.
Vladavina prava je neutralan sistem koji važi za sve, a ovde može da se izgubi celo ulaganje jer sudovi ne rade.
Kad isporučite robu a ne plate vam, onda porez nije 10, već 100 posto.
To znaju ljudi koji se bave biznisom i zato ovde ima tako malo ulaganja, posebno stranih.
Oni koji ne plaćaju svoje obaveze koriste priliku koju daje loš sistem, a onaj ko nešto treba da uradi po tom pitanju je država.
Naravno, i propisi moraju da se naštimaju, ali oni nisu toliki problem koliko njihova primena. Politika mora da se odmakne od privrede i da pusti sudove i tužilaštva da normalno rade – kaže Prokopijević.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
