Čitalac portala OK Radija iz Vranja je poslao pismo koje objavljujemo u celiini, bez ikakvih izmena.
Dragan Tomić i njegovi
Pre dva dana je u Vranju Z. A. (52), diplomirani ekonimista, zaposlen u „Simpovom“ Sektoru plana i analize, oduzeo sebi život.
U njegovoj „zemnji“ (ovu reč ON i dalje tako izgovara i niko, verovatno, nije mu rekao da je to pogrešno, a ko bi smeo velikom sinu, spasiocu siromašnog juga) Srbiji to se desilo pre dva dana.
A ne bi začudilo, a svakog normalnog do suza rastužilo, da se ponovi. Čovek je digao ruku na sebe.
Prekratio je život u kome više nije pronalazio izlaz. Bilo je tu raznih nedaća, ali na kraju, kada je ostao i bez plate, predao se.
Dugovi ne znaju za predah, mala deca treba da odrastu - a to košta. U Simpu poslednja zarada zaposlenima isplaćena je pred Uskrs.
Od pre par dana ostali su i bez overene zdravstvene knjižice.
Treba živeti, naravno, ali kako?! Pita li se to ON, dok mu mumificirane podaničke ljušture i dalje pridržavaju zardjalu „krunu“?
Da li je jednom, onako ljudski, iskreno, pomislio kako mesecima unazad radnici i njihove porodice žive bez plate?
A sebe od 1967. naziva velikim vođom, kome Vranje i okolina nikada neće moći da se oduže.
Veliki vođa, eto dokle ih je doveo - da su i ruku na sebe počeli da dižu.
Ne, sigurno se nije pitao, jer njegova koža odavno ne oseća šta je nemati. Zaboravio je na pelene siromaštva iz kojih se ispilio.
ON sada živi na beogradskom Dedinju, odmara u Komu, skija se u Švajcarskoj, svrati povremeno do svojih stanova širom lepe Evrope i kuje planove kako još da prigrabi.
Život je pred njim, pa tek mu je 77. Umesto dvomesečnih zarada radnicima podelio potvrde, da kupe nameštaj (naravno sa „Simpovih“ zaliha).
Ili, u celoj nebitnici, možda da razbiju maler, naprave žurku za sebe i bližnje na poznatom vranjskom vidikovcu.
I, pogledaju život s visine, pa makar na tren i u inat svemu. A što će već sutra ostati bez struje i vode, gladni i sakriveni u mišju rupu, pa koga to briga.
NJEGA izgleda ne, jer on i njegovi podanici sigurno su unovčili svoje potvrde (na razne „brate fore“). A možda i nisu morali.
Šuška se, da je sebe i svoje direktore, za svo ovo vreme bede za većinu Simpovaca, redovno obezbedjivao od šteka iz kase.
Našlo se, ali samo za njih. Dok ponovo ne proradi „državna slavina“, nada se, pa tek onda i za ostale.
Ostali, da ga podsetimo, takodje su ljudi i treba od nečeg da žive. Mnogi od njih radeći za mašinom, nekad i u trosmenskom radu, ostareli su u „Simpu“.
A sada kad su onemoćali i bez perspektive, jedino mogu da čekaju milostinju.
Svaki minut koji su proveli u velikoj kompaniji (bilo nekad), svaka kap njihovog znoja, najvećim delom ugrađena je u njegovo i samo njegovo bogatstvo.
I dok se ON i dalje sladi neprocenjivim delom kolača, za njih sada ni mrvica nema. I opet mu je malo.
Pisalo se ovih dana o tome. U svom neprevazidjenom, perfidnom stilu probao je i neke „Simpove“ mašine da otme i prikači ih svom carstvu.
Verovatno je zamislio da će on i njegov klan zauvek živeti, pa im treba za još mnogo godina.
A pre dva dana u Vranju je jedan pedesetdvogodišnjak, diplomirani ekonimista, zaposlen u „Simpovom“ Sektoru plana i analize, oduzeo sebi život, jer je ostao bez plate i bez nade, a dvoje maloletne dece bez oca.
Ime i adresa autora poznati redakciji
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
