Marjana Stefanovića iz Vranja svi znaju po nadimku Vaza.
Vaza - lik vranjskog parka FOTO M. Misković/OK Radio
Ovaj mladić koji ima 33 godine od rođenja boluje od paralize i ne može da se kreće bez pomagala - hodalice.
Vaza živi u naselju Sobina sa roditeljima i braćom, Nikolom i Ivicom, a jedini prihodi su im očeva vojna penzija.
Vaza svakog dana pešači do gradskog parka u kome provede po nekoliko sati.
Nije mu teško, jer kako kaže, vidi se sa ljudima, izađe u svet i popriča malo o svakodnevnim temama, uglavnom o politici i sportu.
Njegova omiljena klupa je pored česme, zbog hladovine i osveženja.
- Svakog dana dolazim u park. Potrebno mi je 15 minuta da se spustim iz Sobine, ali ako se ne lafim usput sa nekim.
Mnogo volim da pričam sa ljudima. Svima se javljam i svi me znaju.
Kad se vraćam, malo mi je teže zbog uspona i treba mi više vremena.
Kada pada kiša, onda šetam po Sobini - kaže sa osmehom na licu Marjan Stefanović.
Završio je specijalnu školu “Vule Antić” u Vranju i stekao puno drugova.
Vreme provodi uz njegovu najomiljeniju igru, tablić koju igra na starom računaru. Voli da gleda i televiziju.
Tokom razgovora Vaza ni jednom rečju ne spominje paralizu zbog koje teško hoda i govori. Ne žali se ni na težak život i nemaštinu.
Prošle godine, Marjan je dobio na poklon od Sobinske crkve hodalicu sa točkovima i kočnicama, ali kaže da mu je potrebna električna uz pomoć koje bi se lakše kretao.
- Dok sam bio mali, roditelji su me gurali u kolicima. Sad ih guram sam. Ne mogu bez njih, jer mi je potreban oslonac.
Ranije je moja želja bila da hodam kao i svi moji vršnjaci, a sada samo želim električnu guralicu, ništa više od toga.
Srećan sam životom koji imam - kaže Vaza na kraju razgovora.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
