Nebojša Silistarević trenutno radi pri OEBS-u, a jedan je od najpoznatijih Roma u Pčinjskom okrugu.
Nebojša Silistarević, romski aktivista sa juga Srbije FOTO FB
Ovaj profesor fizičke kulture bio je i gradski većnik u periodu od 2008. do 2012. godine, tada kao kadar DS-a, iako zvanično nije pripadao ovoj partiji.
On je i osnivač Romskog kulturnog centra u Vranjskoj Banji, možda i najznačanije romske NVO u Vranju i regionu.
Silistarević je otvoren sagovornik, odlično upućen u teme o kojima govori, i kao takav svakako dragocen ne samo za romsku populaciju.
OK RADIO: Koji je po vašem mišljenju najveći problem Roma u Gradu Vranju?
SILISTAREVIĆ: Kod mene nema dvoumljenja kod ovoga pitanja. Ja tačno znam koji je najveći problem kod Roma ili prema Romima u gradu, to je na prvom mestu diskriminacija I to u svim sferama. Najprimetnija jeste diskriminacija u zapošljavanju.
Samo je od dva do pet odsto Roma zapošljeno i uglavnom u javnom komunalnom preduzeću, na poslovima gde većinsko stanovništvo neće da radi, jer je to ispod njihove časti.
Romi koji imaju završeno srednje, više ili visoko obrazovanje nisu zapošljeni već primorani da se bave sivom ekonomijom, prodajom na pijaci, uličnom muzikom, skupljanjem sekundarne sirovine i slično.
Taj diskriminatornski stav većinskog stanovništva prema Romima koči proces integracije Roma i uglavnom iz tog razloga deca gube volju za dalje školovanje.
Da li je migracija u zapadnoevropske zemlje promenila život Roma i ako jeste u kom smislu je to učinila?
Migracije Roma i te kako su promenile život Roma. Ekonomski su nezavisni i stabilni, kulturno napredni, njihova deca imaju besplatno školovanje i svest im je daleko, daleko promenjena.
Šta mislite o romskoj kulturi i postoji li uopšte promocija romske kulture?
Romska kultura ima duboke korene i do skoro je bila veoma homogena. Imamo svoj jezik, tradiciju, svoje običaje a to je ono što jedan narod čini sebi svojstvenim.
U školama naša deca ne izučavaju svoj maternji jezik i svoju istoriju, a škola bi bila najveći promoter romske kulture. Skoro da nemamo medije na romskom jeziku kao što to imaju druge države.
Danas u gradu Vranju Romi su religijski neizdefinisani, odnosno podeljeni na pravoslavce, muslimane, Jehovine svedoke, pentakostalce i adventiste.
Vidite li izlaz iz trenutnog stanja u kome se nalazi Romska nacionalna manjina?
Jedini izlaz za Rome jesu migracije ka zapadnoevropskim zemljama. Migracija je Romima donela mnogo dobroga i lošeg.
Dobro je to da su Romi ekonomski ojačali i stabilizovali a loše je da su se religijski podelili baš iz razloga da su podigli svest na jedan viši nivo, pa mogu da izgube svoj identitet.
Šta se dešava sa problemom romskog groblja u Vranjskoj Banji?
Romsko groblje u Vranjskoj Banji je problem koji se već, možda, celu deceniju vuče bez doglednog rešenja.
Naime, u Vranjskoj Banji na romskom groblju nema više mesta za sahranjivanje tako da se Romi sahranjuju u grobovima svojih davno umrlih predaka.
Međutim, kako se broj Roma povećao možemo slobodno reći da nema mesta za sahranjivanje.
Neki koji su malo imućniji snašli su se tako što su kupili po veoma visokoj ceni deo njive koja se graniči sa grobljem i tu sahranili svoje najmilije, ali i to nije dugoročno rešenje ovoga problema.
Kada je ovaj problem u pitanju, postoji kratkoročno i dugoročno rešenje. Kratkoročno rešenje je da se dokupe njive pored romskog groblja i da se malo proširi romsko groblje, dok je dugoročno rešenje da se obezbedi mesto koje će postati novo romsko groblje.
Kakvo je stanje obrazovanja romske dece u Vranjskoj Banji?
Katastrofalno. Trenutno stanje obrazovanja romske dece u Vranjkoj Banji je u katastrofalnom stanju.
Većina romske dece u OŠ „Predrag Devedžić“ neredovno pohađa školu i većini njih je obrazovanje na zadnjem mestu.
To je, možemo slobodno da kažemo, uticaj roditelja tj. njihovog shvatanja obrazovanja kao i način života kojim Romi u Vranjskoj Banji žive.
Većina muške dece kad napune 13-14 godina počinju da sviraju i roditelji ih vode sa sobom da sviraju i zarađuju, tako da obrazovanje postaje sporedna aktivnost i zaostaju u obrazovanju, ali dolazi i do osipanja iz sistema obrazovanja.
Koliko je loše stanje možemo da vidimo iz činjenoce da samo pet romska učenika iz Vranjske Banje trenutno pohađa srednje škole u Vranju.
Kova pala tute najbaro problem e Romengo ki Diz Vranja?
Mande nane duj gođa ko akava pućipe. Me đanava tačno kova najbaro problem e Romengo ki diz, adava ko jekto than e diskriminacija ko sa o thana. Adava najbut dićhola ko dejba buti.
Taro duj dji o panđ procentija Roma kerena buti, najbut, ko komunalno preduzeće, ko buća kote aver manuša na mangena te keren buti so adava teleder olengro nivo.
O Roma kola isilen maškaruni, ući školaem fakultetija nanelen buti ja kerena buti ki sivo ekonomija, bikinena ko pazari, bašalena ki ulica, kedena sekundarna sirovine hem aver.
Adava diskriminatorsko stav premalo Roma so isilen o gađe, trđari o integracijsko procesi e Romengo hem adalese da o romane ćhavore nanolen volja te đan i sikavni.
Meninđa li o đivdipe e Romengo e migracija ko zapadno-evropake phuvlja hem ako meninđa ko kova smisao adava kerđa?
E migracija e romengi but meninđa o Romano đivdipe. Ekonomsko ule nezavisna hem stabilna, kulturno đele anglal, olenge ćhave isolen biplatime sikavipe hem olengi svest but menime.
So šaj te vakere tari romani kultura hem isi li akana promocija romane kulturaki?
E romani kultura isila hor korenja hem đi akana hinje but homogeno. Isijamen amari ćhib, tradicija, amare hadetija a adavaj sa so kerela jek narodo te ovel adva soj.
Ko sikavne amare ćhavore na sikljona pe dijakri ćhib hem pi istorija, a e sikavni valjani te ovel promoteri romana kulturako.
Paše pa nanejamen medija kola emitujnena ko romane sar so isi ko ave phuvlja.
Advije ki Vranja o Roma ulavde da ki religije sar soj pravoslavci, muslimanja, jehova svedoci, pentakostalci hem adventistija.
Šaj li te ikljolpe taro akava stanje ko kova o Roma?
Jek than kote o Roma šaj te ikljon tari akija situacija ij migracija ko zapadno-evropake phuvlja. I migracija aso Roma andja but šukar hem but so nane šukar.
Šukar so o Roma ekonomski ule po zorale a okova so nane šukar ij adava so o Roma uladepe ki religija hem so adaleja so vazdinde pumari svest šaj te našalen po identitet.
So ulo e romane limorenca ke Vranjaki Banja kova athe o problemi?
O romane limorija ke Vranjaki Banja isilen problemi kova šaj te phena, aće deš berš sar vucinipe, a na dikhava panda rešenje aso adava.
Ke Vranjaki Banja ko romane limorija nane than aso paruniba pa o Roma parunenape ko purane limorija kote parume olengre angle mule jeri.
Ali sar o Roma ule po but šaj te vakera so nane thana aso paruniba. Akala soj hari po barvale kinđevse thana ki njiva koja uzo grobija aso hari po bare pare ali adava nane rešenje aso akava problemi.
Keda ko pućipe akava problemi, isi jek rešenje aso hari vahti hem jek aso po baro vahti, aso tikoro vahti šaj te kinenpe o njive kola uzo limorija hem te buljarenpe o limorija aso tikoro vahti, a aso po baro vahi valjani te arakhipe than kote ka oven neve romane limorija.
Ko savo stanje o sikavipe e romane ćhavorengo ke Vranjski Banja?
Katasrofalno. Ko akava vahti o stanje ko sikavipe e romane ćhavorengo ke Vranjaki Banja katastrofalno.
Po but romane ćhavore ki FS „Predrag Devedžić“ nađala ki sikavno redovno hem aso olenge o sikavipe ko kravo.
Adava adalese, šaj te vakera, so olenge jeri nanelen svest taro sikavipe hem o način sar on ke Vranjaki Banja đivdinena.
Sa o ćhave ked pherena 13-14 berš lena te bašalen hem olengre dada legarenalen ko bašaliba ađakhar o sikavipe olenge ovela sporedno aktivnost hem on aćhona tari sikavni i ko kravo aćhavena o sikavipe.
Bobor nane šukar šaj te dikha ko adava so ko maškarune sikave ki Vranja đana samo 5 romane ćhavore.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
