Problem savremenog čoveka, sveprisutan svuda na svetu, a kamoli u Vranju, svakako je i bezbednost i kvalitet hrane.
Pileći kao ćureći bataci: Svi na gubitku FOTO A. Stojković
Ovaj manje vidljiv ekološki problem, čije se rešavanje u najvećoj mogućoj meri očitava kao borba za zaštitu životne sredine, u Vranju ima i posebnu dimenziju.
Sa dve granice od po stotinak kilometara prema Makedoniji i Bugarskoj i administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji dužine 95 kilometara, područje juga Srbije predstavlja plodno tlo za prekogranični šverc razne vrste robe.
U tom nelegalnom transportu prednjači šverc mesa, mesnih prerađevina i žive stoke od koga šverceri zarađuju milione. Oni, uglavnom bez bilo kakve prateće dokumentacije o poreklu robe, prema podacima Policijske uprave Vranje koja kontroliše ceo Pčinjski okrug, preko granice prenose razne vrste mesa - najčešće pileće batake, svinjsko i goveđe smrznuto meso kao i razne mesne prerađevine.
Kada to meso stigne u ovdašnje prodavnice, kafane pa čak i na pijace, eto problema za ovdašnju životnu sredinu, pre svega za zdravlje ljudi.
Opet, posle cigareta i duvana, najorganizovaniji ilegalni uvoz robe je uvoz pilećeg mesa, pre svega pilećih bataka. Direktor veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Milković naglašava da se ovaj šverc preko granica i administrativne linije sa Kosmetom odvija nesmanjenim intenzitetom i čak poprima zabrinjavajuće razmere.
- Na nekoliko tačaka porozne granice sa Kosmetom, prema našim procenama, prođe između četiri i osam tona pilećih bataka. Deo se švercuje teretnim vozilima, a ako računamo sitan šverc autobuskim linijama kojih je pedesetak dnevno, onda sa Kosmeta na naše područje stigne i do petnaest tona pilećeg mesa - otkriva Milković.
BATACI POGUBNI PO ZDRAVLJE
Prema njegovim rečima, bataci se dopremaju sa Kosova u Bujanovac ili prigradska naselja. Odatle se roba dalje distribuira širom Srbije.
- Problem je što roba iz distributivnih centara u Bujanovcu kreće ka drugim srpskim gradovima u veoma lošem stanju. Ona se tokom transporta sa Kosmeta i skladištenja u Bujanovcu više puta odmrzava, tako da odavde uglavnom odlazi u neispravnom bakteriološkom stanju - kaže Milković.
Ako takvo meso bez problema prolazi granice, onda je to velika opasnost po zdravlja stanovništva, pogotovo kod pojedinih vrsta pilećeg mesa.
- Pre svega – kaže veterinar Milković - tu mislim na američke batake, jer je reč o mesu koje je puno hormona imajući u vidu da je u SAD dozvoljena upotreba hormona u tovu pilića.
Konzumiranje takvog mesa opasno je pre svega za mladi naraštaj u adolescentskom periodu jer hormoni izazivaju jedan strahovit lom u organizmu.
Kod odraslih se to manifestuje tek upalom grla ili stomačnim tegobama, ali je upotreba tog mesa u dužem periodu veoma štetna. Opasno je što su mnogi ljudi na ovom siromašnom području prinuđeni su da sebi kupuju batake sa Kosova.
Roba stiže u Gnjilane, u hladnjače tamošnjih klanica.
- U “posao” je uključeno na stotine ljudi iz opština Preševo i Bujanovac, sa Kosova i Metohije, te delom iz Vranja - dodaje Milković.
ŠVERCERSKI KANALI
Meso na Kosovo, pak, stiže uglavnom preko luka u Crnoj Gori, odakle se dovozi bez bilo kakvih carinskih deklaracija.
Meso je duboko zamrznuto i pakuje se u kutije od po pet kilograma. Šverceri ga odatle malim kombijima prevoze dalje, slobodno prolaze kroz granična sela između Srbije i Kosmeta, na mestima gde nema carine i dobijaju po 200 evra za turu.
O opasnim posledicama uvoza mesa bez deklaracije i druge papirologije o poreklu koje iz SAD i Latinske Amerike stiže na tržište Srbije govori i šef Odseka privrednog kriminaliteta u PU Vranje Saša Nedeljković.
- Najizraženiji nelegalni uvoz mesa je sa područja Kosova i Metohije odakle najviše stižu američki bataci, ali i brazilsko svinjsko meso koje se dalje distribuira na području Vranja i južne Srbije. Meso se delom prodaje u kafanama, a posebno u većim količinama za pripremu masovnih proslava - svadbi, rođendana itd.
U najvećem broju slučajeva odgovornost preuzima veterinarska inspekcija koja podnosi prekršajne prijave, a ukoliko je vrednost robe veća, posle konsultacija sa nadležnim tužiocem, podnosimo i krivične prijave - navodi Nedeljković.
On predočava šta je najžešća posledica nelegalnog prometa robe.
- To je direktan udar na budžet Republike Srbije jer šverceri, izbegavajući zakonske propise vezane za uvoz robe, carine i ostalih dažbina nanose veliku štetu državi - ukazuje Nedeljković.
VELIKE ZAPLENE
Zaplenjene pošiljke obučno bivaju uskladištene u rashladnim komorama pod nadzorom veterinarske inspekcije, do momenta neškodiljivog uništenja u kafileriji Ćuprija. U više slučajeva zabeležene su i zaplene žive stoke, na divljim i jedva prohodnim sporednim putevima ka Kosmetu gde je pažnja policije najmanja.Inače, šverceri poprilično rizikuju jer im se isplati.
- Piletina se najčešće na Kosovu uzima na tone - otkiva policajac koji je često u smeni na prelazu ka KiM, a koji je insistirao na anonimnosti - a koliko znam za petnaest kilograma plaća se oko 20 evra. U Srbiji se ta roba prodaje i do 5 evra skuplje po kilogramu.
Veterinar Milković kaže da je najveći problem za suzbijanje ove vrste šverca u tome što ne postoji nikakva regionalna saradnja država.
- Stoka je roba kao i svaka druga, treba da ima kupca, odnosno otpremnicu za kupovinu i prijemnicu, odnosno kome je roba prodata - da li je to KiM, pijaca u Novom Pazaru ili u Bujanovcu, sasvim je svejedno.
Rešenje je u pojednostavljenju papirilogije i prebacivanju odgovornosti za kupljenu robu na kupca, a ne na prodavca.
Najslabija tačka u celom sistemu je transport životinja od prodavca do mesta prodaje. Nemamo ni adekvatno rešenje kada je u pitanju administracija, odnosno veterinarska inspekcija koja je u stvari glavni kočničar u celoj priči – tvrdi Milković.
OPREZ GRAĐANA
Načelnica Odeljenja Veterinarske inspekcije u Ministarstva poljoprivrede Sanja Čelebićanin kaže da su nadležne službe na području Bujanovca danonoćno angažovane jer je problem šverca pilećeg mesa veliki.
Ona dodaje da se ne može govoriti o poreklu zaplenjenog mesa, jer inspekcija uništava svu robu bez deklaracije na srpskom jeziku i bez prateće dokumentacije. Takvo pileće meso je, kaže, automatski higijenski neispravno.
- Na području Bujanovca se radi neprestano i veterinarskoj inspekciji stižu izveštaji o zapleni.
Nekada je to 500 kilograma, ali ima i dana kada se uništi dve, tri pa i šest tona pilećeg mesa - ističe Čelebićanin.
Prema njenim rečima, ne treba se plašiti prisustva takvih bataka u radnjama jer su policija i inspekcije neprestano na terenu.
Veterinarska inspekcija nema podatke da se piletina sumnjivog porekla nudi kupcima u prodavnicama na jugu zemlje, iako ih često viđamo na trpezi u okolnim opštinama na jugu Srbije. Male radnje u Bujanovcu, Vranju i Leskovcu pune su ove robe, tvrde veterinari.
Batake ljudi mogu da prepoznaju po tome što su izuzetno krupni, gotovo kao ćureći. Prema nezvaničnim informacijama, u lancu šverca kilogram piletine na Kosovu košta od 1 do 1,5 evra, a u prodavnicama u Srbiji staje i 3 evra.
Kosovska štampa je u više navrata prenosila izjave kosovskih zvaničnika kako nivo šverca na prelazima ka jugu Srbije ne dostiže “ni dva odsto” od onog na severu Kosova. Taj po njihovom mišljenju “zanemarljiv” šverc odvija se uglavnom preko graničnog prelaza Bela zemlja, magistralom prema Gnjilanu i Uroševcu.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i medija Vlade Srbije, u okviru projekta „Ekologija - šansa juga Srbije“. Stavovi izneti u tekstu isključiva su odgovornost OK Radija i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i medija.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
