Nikolić je objasnio i da se u vreme pisanja Ustava on zalagao da se predsednik bira u Skupštini, dok je tadašnji predsednik Boris Tadić bio za direktan izbor.

 

- Stekneš poverenje većine građana, a potom predstavljaš zemlju, a da ne određuješ predsednika vlade, ne sastavljaš vladu kao što to rade ostali predsednici direktno izabrani, poput predsednika Rusije, SAD ili Francuske. Mislim da je tu Ustav ostao manjkav. Treba rešiti: ili će predsednik imati moć, a ja sigurno tada neću biti kandidat, ili će ga birati Skupština sa težim uslovima da ga razreši nego što ga bira - rekao je Nikolić.

 

Politički analitičar Đorđe Vukadinović rekao je da je nejasno zašto sada pokreće ovo pitanje. 

 

- Nije jasno da li Nikolić želi veća ovlašćenja ili promenu načina izbora - rekao je Vukadinović.

 

U svetu postoje tri politička sistema, predsednički, u kome predsednik ima najveća ovlašćenja (takav je sistem u SAD), parlamentarni, u kome parlament bira predsednika, koji ima ovlašćenja da predstavlja državu u svetu. Patrlamentarni sistem najčešće se primenjuje u monarhijama, gde glavnu reč u pooitici vodi premijer, ili kancelar, a monarh obavlja ceremonialne funkcije.

 

Treći politički sistem je polupredsednički u kome se i predsednik i parlament biraju na neposrednim izborima, a od ličnosti zavisi da li veću moć ima premijer ili predsednik države. Srbija primenjuje ovaj sistem od ponovnog uvođenja višestranačja 1990. godine.