Samit, koji organizuju Unesko i Predsedništvo BiH, otvorili su predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i generalna direktorka Uneska Irina Bokova, a delegaciju Srbije predvodi ministar kulture Predrag Marković.

 

Izetbegović je u pozdravnom govoru istakao da je BIH mesto susreta gde svako može pronaći delić svog identiteta i tradicije.

 

Prema njegovim rečima, BiH već hiljadu godina nosi u sebi sepcifičnu duhovnost a multikonfesionalnost, kulturna i civilizacijska složenost u dugoj istoriji BiH češće su bile prednost i bogastvo, a ređe hendikep. Ljudi u BiH imaju poseban odnos prema mostovima jer oni spajaju ljude, obale i narode, rekao je Izetbegović i podsetio da su na Tentativnoj listi za zaštitu Uneskoa i stećci-srednjovjekovni kameni grobovi.

 

Bokova je u obraćanju učesnicima istakla upravo stećke kao dobar primer prekogranične saradnje u regionu, navodi Fena. BiH, Hrvatska, Srbija i Crna Gora pokušavaju da zaštite stećke kao zajedničku kulturnu baštinu. 

 

Unesko će uskoro pokrenuti regionalnu inicijativu za izgradnju kapaciteta u borbi protiv nedopuštene trgovine kulturnim objektima Jugoistočne Europe, najavila je Bokova. 

 

Na samitu bi trebalo da bude usvojena Mostarska deklaracija o značaju nastavka dijaloga i saradnje među zemljama regiona kako bi se obezbedili razvoj, prosperitet i mir. Uz Izetbegovića i Markovića na samitu učesvuju predsednici Albanije Bamir Topi, Makedonije Đorđe Ivanov i Crne Gore Filip Vujanović.

 

Zbog drugih obaveza na samit nije došao hrvatski predsednik Ivo Josipović.

 

Vujanović je ocenio da je jačanje međuverskog i međukulturnog sklada država regiona važan korak ka pomirenju i opštem napretku zemalja Jugoistočne Evrope. On je kazao da susreti različitih nacija, religija i kutura na ovim prostorima imaju jedino pravo značenje ako vode ka jačanju mira i tolerancije. 

 

Vujanović je, kako je saopšteno iz Kabineta predsednika Crne Gore, izrazio uverenje da će države Jugoistočne Evrope naći način da obezbede adekvatan suživot naroda i građana u svojim državama, ali i između zemalja regiona. "Naš region suštinski je mozaik kultura, nacija i vera i prava slika toliko pominjane multikulturalnosti, koja se postavlja kao uzvišeni ideal Evrope i Ujedinjenih nacija", kazao je Vujanović. "Nalazeći se na razmeđi istoka i zapada, Crna Gora je bila pod uticajem više civilizacija koje su joj dale posebno bogatstvo i raznolikost kulture. Uticaj ilirske, grčke, rimske, vizantijske, islamske i slovenske kulture afirmisao je bogatstvo lepote zajedništva", kazao je crnogorski predsednik.

 

Vujanović je naveo da je taj uticaj afirmisao i multietnički imultiverski suživot unutar tri velike civilizacije i religije - pravoslavlja, katoličanstva i islama. "Brojni manastiri, crkve, samostani, katedrale i džamije na prostoru Crne Gore predstavljaju važno svedočanstvo vremena, ali i prostore suživota na koji smo ponosni", zaključio je crnogorski predsednik. 

 

Učesnici bi posle samita trebalo da obiđu Međugorje, manastir Žitomislić Blagaj i Dervišku tekiju, Sabornu crkvu u Bjelušinama i Stari most i staro jezgro Mostara, mesta od velikog kulturnog i verskog značaja za sve zajednice u BiH. Istorijski grad Mostar uvršćen je 2005. godine u spisak svetske baštine.