Regionalne vesti - Utorak 05.02.2013 - 08:42
U Leskovcu, petom po veličini gradu u Srbiji, svaka druga ulica je neasfaltira. Ljudi se rađaju i umiru pored blatnjavih, prašnjavih i izrovanih ulica i žive u nadi od jedne do druge predizborne kampanje.
Nadležni kažu da je problem kompleksan i da zahteva vreme i novac, ali Leskovčani, koji pored nezaposlenosti, asfalt istuču kao najvćei problem u gradu na Vetrnici, veruju da je u pitanju nemar.
Višečlanu porodicu Kastratović iz ulice 21. u naselju Rade Žunić od asfalta na bojničkom putu deli 500 metara. Glava kuće Milisav je na toj relaciji izbrojao 200 udarnih zemljanih rupa. „Svakog meseca strada po jedan amortizer na kolima, a zimi koristimo taksi jer je nemoguće pod snegom izaći iz ulice. U izbornoj kampanji obećali su da će asfaltirati našu i ulicu Dubočicu, ali asfaltirali su samo Devetu ulicu od 80 metara“, jada se Kastratović.
Ta Deveta ulica je i jedina asfaltirana ulica u jednom od najvećih, od desetak spojenih naselja sa gradom.
Slične muke imaju i stanovnici Vučjanske ulice u naselju Slavka Zlatanovića.
„Kada kiša padne odavde se može smao čamcem. Do prvog asfalta nosimo gumene čizme, pa se preobujemo“, priča starina Tomislav Stojanović, koji je kuću podigao 1976. godine, a Zoran Maksimović kaže da je njegova žena Ružica umrla, ne dočekavši asfalt pred kućom.
„Ne znam zašto je asfalt najskuplja reč u Leskovcu“, pita se Maksimović.
U Direkciji za urbanizam i izgradnju nemaju tačan podatak koliko ulica nije asfaltirano i koja je njihova ukupna dužina, ali se slažu da je, gledano brojčano, svaka druga ulica neasfaltirana.
„To je zatečeno stanje, a za njega su odgovorne mnoge generacije. Direkcija je dužna preko 600 miliona dinara. Ukoliko budem na ovom mestu u naredne 3 do 4 godine, trudićemo se da asfaltiramo što veći broj gradskih ulica. Mora se, međutim, imati u vidu dugačka procedura sa Zakonom o imovini“, objašnjava direktor Direkcije Slaviša Zlatanović.
Najveći problem desetak naselja što su u njima kuće građene na divlje.
„Potrebno nam je do pet gradskih bužđeta, koji ove godine iznosi preko tri milijarde, da bi smo asfaltirali sve ulice, uz prateće troškove komunalnog opremljena i eksproprijacije zemljišta jer su ulice tesne, nalik na sokake“, dodaje Zlatanović.
No, 90 odsto neasfaltiranih ulica ima i vodovodnu i kanalazicionu mrežu, struju i telefonske priključke, nedostaje samo asfalt. „Sve to smo plaćali iz svog džepa, a samo srećnici su mogli da dobiju plac na urbanizovanim lokacijam“, dodaje Milisav Kastratović.
Nisu sve ulice asfaltirane ni u urbanizovanom naselju Stočna pijaca, a ima neasfaltiranih i u užem centru grada, kao što je Radanska na Hisaru i ulica Bože Cindre u naselju Rupa.
„Ovde se ljudi rađaju i umiru u neasfaltiranoj ulci, a ja nemam nadu da ću jednog dana dočekati asfalt, jer živim u Leskovcu gde nemar vlada“, žali se Miloš Prokopović (22) iz Bože Cindre.
S druge strane, mnoge ulice nisu problematične što se tiče širine, kao, na primer, Vučjanska ulica, gde je stanovništvo potrebno brdsko vozilo za savladavanje prepreka u sušnom, i čamac za preplivavanje u kišnom periodu.
JuGmedia
Vrati se na kategoriju Regionalne vesti
