Regionalne vesti - Ponedeljak 28.01.2013 - 09:47
Više od dve trećine Leskovčana u govoru koristi samo prvi padež – nominativ, pa profesori srpskog jezika i književnosti imaju velike muke da nauče đake standrdima jezika zemlje u kojoj su rođeni. Najproblametačniji su akcenti, a sve padeže savladaju samo najuporniji, piše Jugmedia.
Leskovac (foto:Pravda)
U Leksovcu se govori prizrensko-timočkim dijalektom i uokviru njega južnomoravskim tipom govora.
“Kada su padeži u pitanju, Leskovčani pomalo liče na Engleze, zapravo za razliku od njih, koriste samo jedan padež, pa će tako većina reći – živim u Leskovac, ja sam iz Leskovac – priča Marko Kostić, koji predaje srpski jezik u gradskim i seoskim osnovnim školama.
Ne razlikuju lokativ i akuzativ
Njegova koleginica Biljana Mičić, koja predaje u gimnaziji, objašnjava da učenici najčešće ne raspoznaju razlike izmeđi akuzitiva i lokativa, ali posebno potencira akcente koji oslikavaju jedno govorno područje.
-Upotrebljava se samo jedan akcenat – iktus, koji je najsličniji kratkosilaznom akcentu i koji se po pravilu stavlja na poslednji ili predposlednji slog. To je veliki problem za većinu učenika. I za mnoge profesore su akcenti nesavladivi, da ne pričamo o dužini samoglasnika – veli profesorka, autor knjige “Pod jezikom, nad govorom”.
Leskovčani gutaju i samoglasnike, pomoćne glagole i ne upotrebljavaju infinitiv. Reći će “takoj”, “vrćam se iz školu”, “baba mislela”, skitala – pokazuje profesorka izvod iz gimnazijskog časopisa „Mi“.
-To je posledica okruženja, uticaja vlaškog, bugarskog, makedonskog i grčkog jezika, a ne treba zaboraviti da su ovi rubni karjevi poslednji oslobođeni od Turaka – objašnjava.
Tako će leskovački đak reći: ušao sam u učionici: vratio sam se iz školu; išao sam na ekskurziji.
-Deca se trude, posebno ona koja idu na takmičenja. Osvajaju nagrade, ali uz velike muke jer više paze na akcente nego na interpretaciju – priča profesorka Mičić.
Predlog: Lektire sa obeleženim akcentima
Marko Kostić kaže da od 30 učenika petog razreda samo troje pravilno koristi padeže. – Najveći problem su lokativ i akuzativ, ali deca ne znaju da upotbe pravilno ni genitiv ni dativ. To je uticaj sredine i pordice – smatra on.
Profesor ima originalnu ideju kako naučiti decu pravilnom akcetovanju. – Za govorna područja poput našeg potrebno je štampati udžebinke i lektire od 5. do 8. razreda sa obeleženim akcentima – predlaže, dok profesor Medicinske škole Jovica Marinković tvrdi da većina profesora koji predaju druge predmete ne upotrebljava sve padeže, ali takvih ima i među profesorima srpskog.
Dijalekta se ne treba stideti
Profesorka Mičić smatra da se standardizovani srpski jezik mora savladati, ali da se dijalekta ne treba stideti. – To su naši koreni. Dijalekat ima ogorman semantički potencijal i autentična je snaga, posebno u književnosti – tvrdi Mićićeva.
Jugmedia
Vrati se na kategoriju Regionalne vesti
