Uspela sam da dobijem pravo da sahranim ćerku, kada barem za života nismo mogle da budemo zajedno", priča kroz suze Biljana Ristić Stojanović (42), bivša supruga Radeta Stojeva (44), koji je 16. avgusta na Kameničkom visu ubio ćerku Aleksandru Stojev (16), drugu ženu Aleksandru Nedeljković (33), a potom i sebe.

 

Porodica Stojev je htela da preuzme devojčicino telo radi sahrane, ali se majka Biljana usprotivila da dete počiva kraj oca ubice. Tako je Rade sahranjen juče u Nišu, dok će Aleksandra biti sahranjena u ponedeljak na seoskom groblju u Popovcu. Biljana kaže da joj je Rade oteo ćerku pre 10 godina, iako je sudski dete pripalo njoj, i da joj je sve vreme branio kontakte s njom. Plašila se da pokrene postupak protiv njega iz straha da će je ubiti. Ona je odbijala da poveruje da je bivši suprug mrtav sve dok njena sestra Suzana nije otišla do kapele da to proveri, jer je, kaže, Rade jednom prilikom već režirao svoju smrt.

 

- Venčali smo se 1995. godine, a brak s Radetom je bio pravi pakao. Živeli smo kod njega u Panteleju, ali je i mene i dete psihički maltretirao. Drao se i za najmanju sitnicu, kao recimo, kada se dete upiški, do te mere da niko nije mogao da ga smiri. Bio je bolesno ljubomoran. Ja sam radila, a on je uzimao pare. Jednom su me zvali iz Centra za socijalni rad do dođem i pitali me da li je Rade mrtav. Udario je valjda u Beogradu neku ženu autom, pa je štampao svoje smrtovnice i proglasio se mrtvim da bi izbegao pokretanje postupka protiv njega. Rekla sam da je živ, zbog čega me je maltertirao kada sam se vratila kući - priča Biljana. Pošto je zajednički život 2000. godine postao nepodnošljiv, Biljana je ugrabila prvu priliku i s ćerkom Aleksandrom pobegla iz kuće i vratila se u Popovac.

 

- Isto po podne je pokušao da uzme dete na silu, ali su ga rođaci sprečili. Razvodili smo se pet godina jer se na sve načine trudio da to spreči. Čak je i falsifikovao moj potpis na dopisu da odustajem od razvoda. Pred kućom nam je palio sveće, a jednom na suđenju mi je žiletom isekao kožnu jaknu, a da to nisam ni primetila. Kada smo se razveli, dete je pripalo meni, ali je on imao prava da je viđa jednom nedeljno. Posle trećeg puta, kada je uzeo dete, više je nikada nije vratio - jada se nesrećna majka. Kaže da je išla u Centar za socijalni rad, ali kako su joj rekli da joj ne mogu pomoći.

 

- Kazali su, da dojim dete, mogli bi mi pomoći, a ovako ne. Rekli su mi da moram nekako prisvojiti dete, ali da ne smem da je otimam. Rade nije dozvoljavao da vidim ćerku. Išli smo na Pantelejski vašar svake godine i čekali ceo dan da se pojave kako bi ispalo kao da smo se slučajno sreli. Nije smela reč da kaže dok joj on očima ne da signal da sme da govori. Jednom sam videla da ima modrice po leđima, navodno od pada na parket, ali je izgledalo kao da su od batina. Kad sam zvala telefonom, rekli bi da nije tu. Kada bi se javila, nije smela da govori. Zvala sam je da dođe da živi s nama kad god poželi - kroz plač priča neutešna majka. Biljana kaže da je dobijala uvredljiva pisma koja je pisao Rade, ali ih je pod prisilom potpisivala devojčica jer je trebalo da izgleda kao da se ona odriče majke.

 

 

„Stigao je 20. jula telegram kojim me kao Aleksandra poziva da dođem ispred policije da bih joj dala saglasnost da izvadi pasoš i da može da putuje van zemlje. Nisam otišla jer sam se bojala me ne sačeka Rade", veli Biljana.

 

 

Sestra od tetke Jelena Blagojević kaže da su pre dva meseca stupili preko „fejsbuka" u kontakt sa Aleksandrom.

 

- Rekla nam je da joj nedostajemo i da želi sve da nas vidi. Verovatno je u tom trenutku bila sama pored kompjutera. Svi smo se obradovali i pomislili da se nešto promenilo. Međutim, sutra je moj kontakt bio obrisan, što je sigurno učinio Rade, i više nismo mogli da komuniciramo s njom - priča Jelena.