Za 480 mesta ove godine se prijavilo gotovo dvostruko više kandidata.
Dvostruko više kandidata nego ranije. Foto: Milan Markovic
Posle čitave decenije stagnacije, tokom koje su tehnički fakulteti jedva uspevali da popune kvote za upis novih studenata, ove godine se za 480 mesta na Elektronskom fakultetu u Nišu - 420 o trošku budžeta i 60 samofinansirajućih - prijavilo gotovo dvostruko više kandidata.
Bolji poznavaoci ove oblasti kažu da su mladi u tehničkim naukama počeli da prepoznaju dobru priliku za budućnost, s obzirom na to da i naša zemlja hvata korak sa svetom. Samo u Nišu, naime, postoji više od stotinu firmi koje se bave informacionim tehnologijama, te još pedesetak okrenutih ka naprednim.
- Nijednog trenutka nismo odustajali i svake godine smo samo pojačavali agresivnu upisnu kampanju. Ipak, pomak je napravljen tek kada su se desile promene na tržištu. Dolaskom nekih kompanija, poput "Džonson elektrika", koje traže visokokvalifikovanu radnu snagu, promenile su se i potrebe u obrazovanju. Konkretno, upravo sa pomenutom kompanijom već imamo sporazum o tome koji profil inženjera im je potreban, pa smo tome prilagodili i nastavni program. Takođe, otvaraju se i manji pogoni, pa i fabrike, jer tradicija i gen za elektroniku kod Nišlija nisu nestali, bez obzira na propast giganta kakva je bila "Elektronska industrija", na primer - kaže prof. dr Nebojša Raičević, šef Katedre za teorijsku elektrotehniku i predsednik upisne komisije na Elektronskom fakultetu.
Istovremeno, smatra, postoji još jedan razlog za povećano interesovanje za izučavanje tehničkih nauka. Diploma Elektronskog fakulteta, naime, svojevrsna je "viza" za odlazak iz zemlje, pa je mnogo njih već završilo u Kanadi, SAD, Holandiji, Australiji ili na Novom Zelandu. Tamo im, čak, nije potrebna ni nostrifikacija diplome.
U svetu se trenutno traži oko 500.000 stručnjaka za rad u IT sektoru, a procenjuje se da će - do 2020. - taj broj dostići i čitav milion!
- Mladi su svesni da je ovo vreme naprednih tehnologija, pa nastoje da realizuju svoje najbolje potencijale. U ovoj oblasti, inače, obim godišnjeg prihoda je od 2011. "skočio" sa sedam na čak 15 miliona evra, ali je naš cilj da pomažemo onima koji žele da svoj posao razvijaju u Srbiji, kako bi niški region postao centar razvoja naprednih tehnologija na Balkanu - kaže Goran Mladenović, menadžer NICAT, klastera koji okuplja 24 visokotehnološke i IT kompanije.
Vrati se na kategoriju Regionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
