Vladavina prava - Ponedeljak 05.01.2015 - 11:58
Uredba Vlade Srbije, a poglavito ministra za rad i socijalnu politiku Aleksandra Vulina, po kojoj će socijalna pomoć morati i da se zaradi nekim društveno korisno radom izazvala je mnogo zabuna u Vranju.
Romsko naselje-Aleksandar Vulin/ ilustracija
Prema dostupnim podacima, ovde niko pojma nema kako bi se uredba mogla sprovoditi a da se na neki način ne krši neki drugi zakon.
Vladavina prava ovde je na teškom ispitu, jer sa jedne strane postoji pritisak Vlade da se ovaj posao radi, dok je sa druge strane zakon i zdrava pamet.
SVAKI STOTI
Prvi od niza zbunjujjućih podataka je činjenica da tek 30 ljudi od 3.200 korisnika socijalne pomoći radi. Znači, svaki stoti “socijalac” ovde prima pomoć po zakonu.
Zapanjujući je odgovor nadležnih na pitanje na koji su način birani ti ljudi, jedan od sto.
- Kada smo dobili tu uredbu onda smo se angažovali da što pre nađemo ove korisnike koji su nam dostupni i oni su angažovani u “Komradu” i Skijalištu “Besna Kobila” – kaže Slavica Novković iz Centra za socijalni rad.
Ovde je dakle korišćen do sada nepoznati princip dostupnosti, što čitavu stvar čini još čudnijom.
Dok Centar za socijalni rad kopa po starim telefonskim imenicima, grad Vranje smatra da u čitavoj priči nema njihove odgovornosti.
Branimir Stojančić, gradski većnik zadužen za oblast socijalne politike, kaže da je čitava priča ustvari iima strogo republički pečat.
- Na lokalu, reč je o angažovanju korisnika koji primaju republičku socijalnu pomoć, a ne jednokratnu lokalnu materijalnu pomoć.
Centar poziva te korisnike, upućuje ih na dalje angažovanje, a Grad Vranje sa tim nema nikakvih dodirnih tačaka – pojašnjava Stojančić.
Da čitava priča ne može bez politike svedoči i reagovanje Stojančića (SPS) na čitavu ideju radnog angažovanja.
- Možda treba Ministarstvo da se pita da li je ta Uredba dobra, ili je pogrešna, populistička, doneta na brzinu i na prečac.
Postavlja se pitanje i da li je ustavna, kao i šta se se njome želi postići. Mi nismo rešili pitanje onih koji su sposobni da rade, a sad udaramo i na socijalno ugroženo stanovništvo – kaže Stojančić.
Prema rečima nadležnih iz CZSR, desetak korisnika socijalne pomoći zbog završavanja osnovnog obrazovanja i kasnijeg angažovanja na poslovima u vranjskim firmama upućeno je na doškolovanje u Školu za obrazovanje odraslih.
Sa druge strane, i sam Stojančić je nekada u Vranju promovisao sličnu ideju, kada je bilo angažovano, opet po nepoznatim principima, između 300 i 400 ljudi, “mada je i tada u praksi bilo mnogo problema u sprovođenju te odluke”.
Sa treće strane, frapantna je nezainteresovanost lokalnih preduzeća za besplatnu radnu snagu, kakvu “socijalci” svakako predstavljaju. U Centru za socijalni rad kažu da su ponudu da tamo besplatno rade njihovi korisnici, prosledili svim lokalnim preduzećima i ustanovama ali da se većina nije ni oglasila tim povodom. Ovde se, napomenimo, radi o zakonskoj obavezi.
Ali, ni to nije sve. Kada se i angažuju ti ljudi, po nepoznatim principima, pitanje je koliko će oni da rade i koliko će za taj rad biti plaćeni.
PARE
Slavica Novković objašnjava da visina socijalne pomoći zavisi od toga koliki je broj članova porodice koji su radno sposobni.
- Ako neka porodica ima veći broj radno sposobnih članova, pomoć je manja. Samohrana majka sa detetom prima pomoć od 9.700 dinara, dok je pomoć za samca koji je nesposoban za rad 8.100 dinara – kaže Novkovićeva.
Prema njenim rečima, dakle, ako neko radno angažuje recimo samohranu majku da radi u lokalnoj firmi, na šta zakon tera i firmu i tu ženu, ona bi primala najmanje duplo manju platu od minimalne, za isti rad kao najniže plaćeni radnik u Srbiji.
Kada je u pitanju zdrav sposoban čovek u stanju socijalne potrebe, onda je ta razlika još i veća, jer on prima manju socijalnu pomoć od samohrane majke.
Ali, kada je čitava priča na ovaj više nego upitan način zaživela u praksi, ostaje i pitanje koliko vremena će ti angažovani ljudi, po jedan od sto, dnevno da provode na poslu?
Prema nekim glasovima, oni koji su već angažovani rade puno radno vreme, bez pauze i prava na topli obrok. Ko ovde dozvoljava ovakav robovski rad?
Altena Asanović iz Romske kancelarije u Vranju čula je, kaže, da korisnici socijalne pomoći rade puno radno vreme, zbog čega negoduju i smatraju da su zloupotrebljeni.
Vladavina prava ovde je na teškom ispitu, jer sa jedne strane postoji pritisak Vlade da se ovaj posao radi, dok je sa druge strane zakon i zdrava pamet.
- Niko iz straha nije došao da se žali u Kancelariju. Plaše se ljudi da će ostati i bez socijalne pomoći, to je razlog – kaže Asanovićeva.
GROTESKA
Prema rečima nadležnih u Centru za socijalni rad ugovorom nije precizirana satnina ovog, kako ga zovu, dobrovoljnog rada, “tako da će radno vreme korisnika određivati obim posla, ali i nadležni u preduzećima gde su oni angažovani”.
Znači Centar ih angažuje, ali neki drugi ljudi, u preduzećima, sa kojima Centar nema dodirne tačke, određuju im dalju sudbinu!
Direktor vranjskog “Komrada” Dejan Ilić kaže da u tom preduzeću šest ljudi radi po ovom osnovu, i to na poslovima javne higijene.
- Za te namene država je opredelila sredstva, sada koliko su oni dobili i kolika je cena njihovog rada ja to ne znam.
“Komrad” ima sporazum da te ljude prihvata na poslovima po određivanju komisije Centra za socijalni rad.
Dobijam zaključak komisije sa brojem izvršioca i ugovor koji potpisujemo – objašnjava Ilić.
Upravo ovakvo sagledavanje situacije pokazuje koliko je čitava priča neutemeljena u stvarnosti. Prema Iliću, on ne zna koliko su njegovi radnici plaćeni, jer ih plaća Centar. Ako je pak verovati Centru, oni pojma nemaju šta u “Komradu” rade ljudi koje oni plaćaju.
Kao olakšavajuća okolnost javlja se i mogućnost da „socijalci“ idu na nekakvu edukaciju, umesto da rade.
Prema rečima Slavice Novković desetak korisnika socijalne pomoći zbog završavanja osnovnog obrazovanja i kasnijeg angažovanja na poslovima u vranjskim firmama upućeno je na doškolovanje u Školu za obrazovanje odraslih.
Prvi od niza zbunjujućih podataka je činjenica da tek 30 ljudi od 3.200 korisnika socijalne pomoći radi. Znači, svaki stoti “socijalac” ovde prima pomoć po zakonu.
- Oni su na doškolovanju, za jednu godinu završavaju dva razreda jer mi ne možemo da ih računamo kao radno sposobne bez osnovnog obrazovanja – kaže Novkovićeva.
Ovde priča već prerasta u grotesku, jer je Centar angažovao tek svakog stotog „socijalca“ da radi, a sada neke od njih šalje u školu da bi moglu da budu angažovani!
I sad, kako kažu „nadležni“, društveno koristan rad za korisnike socijalne pomoći trajaće dok ima potreba u tim preduzećima, „dok ima posla za njih“.
- U „Komradu“ i Skijalištu „Besna Kobila“ oni će biti angažovani po tri meseca, a onda ćemo slati druge.
Oni neće biti novčano nagrađeni i isplaćeni za taj rad, jer tu socijalnu pomoć koju primaju oni moraju da „odrade“ i „zarade“ - objašnjava Novkovićeva.
Dok Centar za socijalni rad kopa po starim telefonskim imenicima, grad Vranje smatra da u čitavoj priči nema njihove odgovornosti.
I tako, zemlja je ovo Srbija, teritorija tako udaljena od svake vladavine prava, ali i zdravog razuma.
Izgleda da se lokalni nosioci takvog kvaliteta sasvim lepo slažu sa beogradskim nosiocima suvereniteta, pa sada na terenu imamo pravne i društvene frankenštajne, koji mogu da služe samo i isključivo za podsmeh.
Nažalost, ovo više nikome nije smešno. Naprotiv.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
