U prethodnih nekoliko dana, javnost u Vranju imala je priliku da vidi školski primer bahaćenja pojedinih direktora javnih ustanova.
Mediji i dalje trn u oku mnogima
Najpre je direktorka osnovne škole „Radoje Domanović“ u Vranju reagovala na moje pisanje o silnim nepravilnostima i nameštaljkama prilikom izbora đaka generacije u toj školi.
Ono, za razliku od njenog mišljenja, sve je ipak bilo dokumentovano i pouzdano, jer OK Radio nikad nije i neće objaviti nešto bez prethodne provere informacija iz nekoliko zvaničnih izvora.
Dakle, sa moje strane sve po pravilima struke i službe. Podigla se buka, prašina, inspekcija posetila školu, dopisi poslati Ministarstvu prosvete...
Pozvao sam u sredu oko podneva direktorku škole kako bi saslušao i drugu stranu priče, ali je ona odlučno odbrusila da „ne može da razgovara jer je u gužvi i da će se javiti za pola sata“.
Prošlo je pola sata, pa sat, pa dva, od Vesne Đorić ni glasa. Čak, posle više poziva, ona je isključila svoj službeni mobilni telefon.
Nakon što je tekst objavljen, stiglo je reagovanje u kome je direktorka moju priču okarakterisala kao senzacionalističku.
- U vašem tekstu objavljeno je niz neistina, insinuacija i proizvoljnih ocena i komentara bez iznošenja pred čitaoce bilo kakvog dokaza o tome.
Kao direktor škole bila sam spremna da na sva postavljena pitanja odgovorim, ali ne u trenutku kada ste to od mene tražili jer zbog obaveza nisam bila u mogućnosti.
Kada sam se javila, rekli ste da je kasno pa zato ne razumem čemu je bila tolika žurba ako iza svega ne stoji namera za sezancionalizmom.
Zbog toga i vaš komentar na kraju teksta smatram tedencioznim i nedobronamernim – napisala je Vesna Đorić.
Tako Vesna, ali, gde je zapravo istina?
Ja, ipak je to svakom dobronamernom jasno, nisam „jurio“ senzaciju, već sam samo objavio priču nezadovoljnih roditelja koji smatraju da su njihova deca na najgrublji mogući način oštećena. I za to imaju jasne dokaze, nedvosmislene.
Vesna možete biti zauzeta i nedelju dana, ali to ne znači da će javnost za informaciju od javnog značaja toliko morati da čeka.
Svakako, ovo nije prvi slučaj njenog odbijanja da razgovora sa predstavnicima medija. Opet, njen dopis objavljen je odmah, ali ne zato što se pozvala na Zakon o informisanju, već zbog interesa javnosti.
Mogao sam i ja da odgovorim kao ona, da mi je radno vreme završeno ili da četvrtkom saopštenja ne objavljujem ili da baš tada nisam raspoložen da se bavim tom temom.
Mogao sam, ali nisam, jer radim u interesu javnosti, građana koji i vas plaćaju. Kako to da se uvek setite zakona kada je u vašem interesu, a isti vam ne pada na pamet kada vam priča ne ide na ruku?
Na kraju, moram da ubedim i Vesnu i sve slične Vesne da ću uvek biti „nedobronameran“ prema onima koji se skrivaju od javnosti i koji skretanjem pažnje i napadima na novinare pokušavaju da prikriju svoje „mutljavine“.
Ali, nije Vesna jedina. Zakona o informisanju iznenada se setila i direktorka Apoteke Olivera Tomić.
OK Radio objavio je priču o njenim namerama da ukine dežurstva u dve gradske apoteke. Setila se direktorka da radno vreme umesto do ponoći bude do 21 sat, u gradu sa više od 90.000 stanovnika i Bolnicom za koju se sve kupuje.
Štednja je, pa mora da se štedi i na plaćanju dežurstava radnicima Apoteke.
I direktorka Tomić je saopštila da „ne može da priča jer je na odmoru“ i zalupila mi slušalicu.
Bez obzira na to, sutradan je iz Apoteke u redakciju stigao demant nečega što nisam ni napisao. Kaže se da Apoteka nije ukinula dežurstva i da je u toku samo „reorganizacija rada i ušteda u poslovanju“.
U mom tekstu jasno piše da je ukidanje dežurstava još uvek samo na nivou predloga, koji Gradsko veće po svim izgledima neće ni usvojiti.
Poštovana Olivera i ovoga puta odreagovala je ishitreno, pokušavajući da odbrani neodbranjivo i demantuje nenapisano, pozivajući se na Zakon o informisanju.
Kako to da odjednom nije „na odmoru“ kada treba da se štiti njen interes i sačuva njena fotelja? Znači da može, kad se hoće.
Ako pretpostavimo da „odlično barata zakonima“, zašto ih onda i ne poštuje? Na koliko zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije odgovorila od kako je na čelu ustanove?
Koliko puta se krila od novinara od kako je na čelu ustanove? Zašto dozvoljava da njeni radnici u pojedinim ograncima otvaraju i zatvaraju lokal kad im se prohte?
I na kraju, odakle Oliveri ideja da ukine dežurstva u apotekama?
Njoj svakako treba zahvaliti na informacijama da su u Apoteci „pogoršani uslovi poslovanja“. Ovako ozbiljan podatak retko kada možemo da dobijemo iz ustanove na čijem je čelu.
Voleo bih da se i sada iznenada seti zakona i odgovori na ova i slična pitanja.
Ne meni, već vranjskoj javnosti.
Aleksandar Aca Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
