U očekivanju da konačno počne proizvodnja u Jumku iz Vranja, OK Radio je na ovu temu napravio nekoliko priča o prošlosti, ali i budućnosti firme.
Slobodan u poseti Jumku, devedesetih. Tu su još i Tomić, Jović i Nikolić
Glavni sagovornik po ovom pitanju bio je Momir Stošić Moša, sada osamdesetogodišnjak. On je učestvovao u svim danima Jumka do odlaska u penziju, i mnogo toga ostavio na dragocenim fotografijama koje je pravio kao učesnikk i svedok nastanka, uspona, i nažalost, propasti Jumka.
On smatra da je najveća greška napravljena kada je za naslednika Vlajka Jovića imenovan Staniša Janjić.
- Sa njim počinje propast Jumka - kaže Moša, i nastavlja svoju priču gotovo u jednom dahu.
- Video sam to svojim očima i prisustvovao kad se u vremenu hiperinflacije iznosio kombijem novac iz Jumka preko Makedonije, kao da se sačuva u predstavništvu u Skoplju.
Vozilo je zaustavljeno na granici. Bio sam u pratnji istog. Stigao je direktor, potegnute su veze i prošlo je.
Prepuno deviza, preko kojih su bile lepo složene košulje, tako nešto. Pitao sam “šta će će biti s tim novcem”.
Dobio sam odgovor da mora da ide u Skoplje u naše predstavništvo, da ga sačuvamo, kako bi se spasla kompanija.
Mene i danas interesuje šta je bilo sa tim novcem? Ako neko zna onda je to Janjić.
Potom, otpisan je izvoz od pet miliona metara tkanine poslat u Ameriku, zbog nekvaliteta.
Kolika je to tada bila šteta za Jumko, ko je odgovarao za to? I da li je bio nekvalitet u pitanju? Da li je čista slučajnost da su mu u to vreme u Amerci boravili i živeli sinovi i supruga?
Radnici su počeli da se bune protiv njega, a on je to osetio i zbirsao za Beograd.
Ili ga je neko obavestio da to uradi na vreme?! Te kobne 2000. godine zahvaljući sindikalcima i radnicima nije se stvorila mogućnost da podnese račune za svoj rad.
Jumko su dokrajčili nazovi “demokratske” promene, posle onog tragičnog 5. oktobra 2000.
Tražili su radnici preko hleba pogaču, a dobili su sasušene mrvice hleba u fijokama svojih kuhinja.
Menjali su se nesposobni politički direktori, došla je tranzicija, pljačka i propast.
Od 2004. godine od giganta koji je imao preko 13.000 radnika sada ima gotovo desetostruko manje.
“Demokrate”su dovodile direktore iz Beograda koje su sve što su mogli prodali, robne kuće, prodavnice, mašine, 22 autobusa koliko je prevozilo radnike – gotovo sve opljačkali.
Nekad najmoćnija tekstilna fabrika danas izgleda kao ruina. Kad god dođem zaplačem jer se setim kako se stvaralo jedno radničko carstvo, a srušilo kao kula od karata - završava svoju priču časna starina.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
