Vranje - Vladica Stanković (35) vatrogasac iz Vladičinog Hana, poznat je u celom Pčinjskom okrugu kao mlad pametan čovek sa stotinu ruku, jer je i konobar, bravar, moler, vodnik, građevinac, mesar, buregdžija, planinar, speleolog i vrstan kulinar.
Vladica sa ćerkom eleonorom i zmijom koju su uhvatili
To su zanimanja u kojima se ostvarivao sa ciljem da prvo uživa u poslu, a potom i da ostvaruje egzistenciju za porodicu.
Nikad se na jednom poslu nije zadržavao, višak adrenalina u krvi mu to nije dozvoljavao, sve dok nije dobio posao vatrogasca.
Tu je njegova ljudskost, nesebičnost i neustrašivost, želja da pomogne ljudima kada je najteže došla do punog izražaja.
Mogao je da se posveti novim hobijima koji su ga ispunjavali, a to je planinarstvo i kulinarstvo.
- Posao vatrogasca je odgovoran, zahtevan i morate biti maksimalno spremni fizički i da raspolažete duhovnom snagom.
Razvija humanost, milosrđe, sve najbolje hrišćanske osobine koje su preko potrebne čoveku, kao “hleb i so”. Veliki sam vernik, svake nedelje sam na liturgiji u obližnjem selu Prekodolcu u crkvi Svetog Nikole.
Posetio sam Hilandar, obišao mnoge naše svetinje u Srbiji. Ubeđen sam da sam za početak uspeo u skromnom porodičnom životu zahvaljući Božjoj volji – počinje priču Vladica.
Životni put Vladice, “pobeda je beskorisna, samo je borba lepa”, počinje od njegove 14. godine i traje punih 20.
I ta stalna borba samo ga poboljšava, daje mu novi kvalitet kroz porodicu, suprugu Editu u čerkice: Eleonoru, Anastasiju i Katarinu.
- Kad sam završio osmi razred, otac Miladin, bravar po profesiji, dao mi je savet koji sam odmah prihatio: “Što više zanata naučiš to je manja šansa da ostaneš bez posla!
Što pre kreneš da se osamostaljuješ pre ćeš biti svoj čovek”! Sa 14 godina počeo sam da radim kao fizički radnik, pa u kafiću, a ujednio da učim bravariju kod oca.
Samo da zaradim svoj dinar, a to me činilo srećnim. Sa 16 godina počeo sa da koljem stoku i odmah postao vrstan kasapin.
I tome me je naučio otac. Potom sam izvesno vreme radio, gde i moj otac, u drvnoj preduzeću “Sloga” u Hanu.
Nije me držalo mesto, adrenalin je radio svom silinom, pa je za mene veliki izazov bila vojska. Maštao sam o padobranstvu.
Upisao sam dodatno jednogodišnje školovanje na Vojnoj školi u Požarevcu i odmah prešao da radim na aerodromu u Batajnici, odakle sam prekomandovan u Kopnenu zonu bezbednosti “Jug” kod Bujanovca.
Bilo je izazova 2001. godine, ali kad je to prošlo vojska me više nije privlačila.
Nikakav statičan posao nije u meni izazivao zadovoljstvo. Tada sam znao da samo poziv vatrogasca može da mi osmisli život što se tiče rada – priča Vladica.
Nije išlo kako je hteo jer nije imao nikavih veza, osim konstatacija mnogih u Hanu da se radi o poštenom, hrabrom momku.
- Podnosio sam molbe, ali uzalud. Nisam mogao da čekam, zaposlio sam se u jednoj privatnoj fabrici metalnog nameštaja, ali kratko.
Oženio sam se, dobio ćerkicu Eleonoru i trebalo je izdržavati porodicu jer supruga nije radila.
U međuvremenu očeva firma “Sloga” je propala, kao i robne kuće “Beograd” gde je majka radila.
Bili su to teški trenuci u našoj porodici, ali se nismo predavali. Otac i majka Lidija otišli su da rade u Sloveniju, a sestra Slađana živi i radi u Šafhauzenu, u Švajcarskoj – kaže Vladica.
Borba za opstanak odvešće njega i njegovog oca u Sibir, u gradu Tarko-Sale, oko 1500 km udaljenog od Moskve.
Od tog grada na posao, na gradilište išli su kombijem vozeči se još 380 kilometra.
- Radili smo na postavljanju pregradnih zidova od knaufa. Punih tri meseca, od toga 20 dana napolju na - 39 stepena.
Bio sam mlad, nisam znao da se štedim, radio sam naporno i znojio se. Kada bih završio posao, otac se krstio jer je morao da mi rukama skida led sa lica i glave.
Sigurno bih ostao duže u Sibiru da nisam dobio obaveštenje da sam primljen za vatrogasca u Hanu.
Odlučio sam da se vrarim i evo punih 10 godina radim posao svog života – navodi Vladica.
U Pčinjskom okrugu, kaže, ima samo tri vrste otrovnica sa kojima se odlično sporazumeva, a to su: poskoci, šarke i šargoni koji su najretkiji i ima ih na većim visinama, recimo Vlasini.
Od svih zmija obožava poskoke. Njih posebno neguje i obeležava im staništa. Sprema se da krene u dolini Pčinje i da pronađe retke vrste smukova koje tamo žive, a to su: prugasti smukovi i takozvane “šilje”.
- Ljudi u mom kraju, posebno u okolnim selima znaju za moj hobi sa zmijama, pa kad se desi da se pojavi ili naiđu na njihovo leglo zovu me.
Ima poskoka po okolnim planinskim selima, odem hvatam ih i pustam u prirodu. Desi se da uđu u kuću, odmah zovu i odlazim jer je to moja dužnost – da pomažem ljudima u nevolji – završava priču Vladica.
Dušan Đorđević
VRSTAN KULINAR
Vladica uživa u hrani, posebno u mesu i prerađevinama, ali onom koje sam sprema. Užuva da sprema burek, kolače, slane i slatke, riblje ćorbe, vojnički pasulj i u svemu je pravi majstor.
- Kulinarstvo je već pet godiuna moja prava opsesija, posebno spremanje prerađevima od mesa.
Suvog mesa i pršute od svinjskog mesa, junećeg i konjskog, potom kulena, sremske kobasice, konjske kobasice, hamburške slanine, roštiljske kobasice, roštilj mesa…
Imam svoju sušaru, isključvo to radim na hladnom dimu, a potom na vetru. Moja tehnologija je vojvođanska.
Naučio sam iz knjiga, a najviše uspostavljajući veze sa ljudima poznatim kulinarima iz Vojvodine., koji su mi davali svete i otkrivali tajne. Radim za sebe i prijatelje.
Meso je iz našeg kraja, sa ekoloških staništa, uvek veterinarski provereno. Sve radim sam, kad je nešto zahtevnije pomažu mi prijatelji.
Koljam sve, svakome ko me pozove. Za sezonu zakoljem od 60 do 70 svinja – kaže Vladica.
MUSTAFIN BUREK
Za Vladicu će, ko god da je probao, svako reći da je jedan od najboljih buregdžija na jugu Srbije.
- Mesenje bureka sam naučio od tasta Mustafe,. Goranca, koji je bio vojno lice i mesio je iz meraka po receptu svojih predaka.
Gledao sam kako radi, a onda krenuo. Uh, kolko sam testa bacio dok nisam ovladao tehnikom rauvlačenja kora.
Tast, koji nažalost nije više živ, rekao je jednom prilikom kroz osmeh: “Gotovo da si me prevazišao”. To je za mene bilo najveće priznanje – priča Vladica.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
