Vranje - Krsta Kovačević Trgoviški (Trgovište, 1877. — Preševo, 1948.), poznat i kao Krsta Preševski, bio je srpski četnički vojvoda u Staroj Srbiji u vreme borbi za Makedoniju početkom 20. veka.
Jedina sačuvana fotografija Krste Tgoviškog
Rodio se u tadašnjem selu Trgovištu u Pčinji. U to vreme Pčinja je administrativno spadala u Preševsku kazu Kosovskog vilajeta u Osmanskom carstvu.
U rodnom selu bavio se kovačkim zanatom sve do 1900. godine.Nesalomljiv, prkosan, on nije mogao da živi pokornim seljačkim životom.
Posle svadbe odmetnuo se u komite. Jedna reč je prelomila njegovu sudbinu.
Pominjao je kasnije, drugovima komitama, često taj za njega značajan dan u avgustu 1900. Veselo je pošao sa bratićem, dečkom od šest godina na njivu.
Tri vojnika zatvorila su iznenada prolaz pred njima. Besposleni, razuzdani uhvatili su dečka. Jedan je od njih izvadio nož da detetu da obeležje muslimana. Krsta je skočio u odbranu, ali ga je udarac kundakom zadržao.
Dete je vrištalo. Zadovoljni šalom vojnici su pustili dečka, pošti mu je sunedžija udario šamar što je uzaludno vikao. Polazeći, treći od njih, bacio mu je maguru: “Na bre, sinko, da pamtiš da si turska raja!“
Kada se vraćao u selo, mislio je Krsta da su u njemu mogli tako baciti bakarnu paru i isto reći. Raja nije hteo da bude. Odmetnuo se. Bugarska granica je bila blizu, a u Sofiji su prikupljali komite.
Krsta Trgoviški je učestvovao u borbama sa Turcima na Strumicu, sa generalom Conevim, preko 1000 njih, osvojili su karaule, napadali na Džumaju, ali bezuspešno.
Razbijeni lutali su mesec dana po Rili. Cončev je bio ranjen. Bosi pravili su od ovčih koža opanke.
Pobuna u Kruševu vratila je Krstu Trgoviškog u borbu. U četi profesora Puškareva stavljao je ispod tunela kod Novačana dinamit na prugu. Sa druge strane obale Vardara pucali su na vagone pune vojske, koje je eksplozija iz šina bacila.
Kada je Puškarev pošao natrag za Sofiju, nije ga napustio Krsta Trgoviški. Vezivale su ga zajedničke borbe, a Puškarev je možda jedini od komita imao jugoslovenski osećaj.
U Vranju je upoznao Živojina Rafajlovića i rešava da se pridruži srpskoj četničkoj akciji. Sada je on vodio četu kroz Pčinju.
Rođaci iz Kozjeg Dola, Đermana, i iz njegovog Trgovišta, brat Miljko i otac Spasa, svu su došli da budu njegovi četnici. Krstin je otac bio seljak naučen da je uvek pokoran.
Hteo je da sina vrati mirnom životu i mladoj ženi, koja je već četiri godine sedela sama kod kuće. Krsta mu je zapretio da će ga zaklati i poveo ga je vezanog sa sobom preko granice da mu ne smeta.
Sloboda, život u šumi, oružje i šareni redenici, odlučili su starca, dotle mirnog i strašljivog, da i on postane komita. Mesto plitke kape porečke sa dvoglavim orlom Srbije, jedini je on nosio svoju staru šiljatu seljačku šubaru.
Krsta Trgoviški, od 1904. godine postao je srpski vojvoda i kroz njegovu četu kao kroz školu prolaze čuvene komite i četnici Vojislav Tankosić i Vojin Popović Vuk.
Nakon mladoturske revolucije živi mirno u Preševu sve do 1909. kada Turci pokušavaju da ga ubiju, što je blagovremeno otkrio i odmetnuo se u šumu.
U Prvom balkanskom ratu učestvuje kao vojvoda u četničkom odredu vojvode Vojina Popovića Vuka u Kumanovskoj bici, bici na Mukosu, i na Bakarnom Gumnu.
U Prvom svetskom ratu učestvuje sa šestoricom braće. Samostalno prevodi četu preko Albanije 1915-1916. Učestvuje u proboju Solunskog fronta.
Od 1924. vodi četu koja goni komite Vanča Mihailova i albanskih kačaka.
Za vreme okupacije 1941-1944, živi skriveno u Leskovcu. Umro je 1948. u Preševu.
Priredio Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
