Vranje - Negovan Tasić (37), veterinarski tehničar iz Vranjske Banje, stalno na terenu, sudionik je propasti planinskih sela u toj najmlađoj opštini u Srbiji.
Sa lica mesta
Na teren odlazi sa doktorom veterine Goranom Jovanovićem, ali posla sve je manje.
- Držimo 22 sela, od toga 16 u banjskoj opštini, tri u vranskoj i dva u hanskoj koja se naslanjaju na našu.
Stanje je porazno, svake godine se zatvori po neka kuća u selima, pre svega, planinskim, a stoke je sve manje jer je stanovništvo staračko.
U najkritičnijem stanju, po pitanju opstanka, su banjska sela koja su potpuno skrajnuta od države, ostavljena sami sebi - počinje priču o propasti svog kraja Negovan.
Od 16 banjskih sela koje su u domenu njegovog veterinarskog posla, po njemu, 10-tak su pred potpunim nestajanjem.
- Moja prognoza je da će sela poput Korbula, Leve Reke, Babine Poljane, Starog Gloga, Klisurice, Sebe Vranja, Duge Luke, Slivnice, Crnog Vrha i Izumna za šest do sedam godina nestati.
Jedino je moguće da u jednoj do dve kuće bude nekog života od onih koji preteknu da odu Bogu na istinu.
To je sudbina banjskih planinskih sela koja su do 80-tih godina prošlog veka bila puna života, škole pune đaka, a stočarstvo glavno zanimanje – kategoričan je Negovan.
Danas su bajnska sela isparžnjena, stoke nema. Sela imaju od pet do 50 naseljenih kuća sa većinskim staračkim stanovništvom, gde su dvoje “stećak” ili jedan ostali pred kućnimm pragom.
Mladi sa decom se na prste mogu izbrojati, a njihov cilj je da se spuste prema Banji, negde na obodu, tražeći bolje uslove života.
- U svakom od tih sela, neko od držećih starijih domaćina čuva veće stado koza, retko ovaca. Otprilike od 30 do 50.
Ima takvih slučjeva u selu Izumnu i Prvoneku, u Lipovcu, ali to su sporadični slučajevi. Dešava se da vlasnik smanjuje stado, a ne uvećava ga – navodi Negovan.
Stoka se razboljeva, krave se tele, svinje štroje, pa za vetrinare, ipka, ima posla i u selima sa oskudnim stočnim fondom.
- U planinskim selima, nekada, pričao mi je neki Trifun iz Vranja, štrojač svinja, samouk, da je od 60-tih do 80-tih godina prošlog veka štrojio po tri do pet svinja u svakoj kući koja je bila puna dece.
Seoske škole, od 1. do 4. razeda, su imale u proseku od 30 do 60 đaka, a o praznicaima, onim iz stare Jugoslavije, bili su čuveni sabori na kojima je bilo mnoštvo ljudi iz svih sela iz okoline, a svirale su po tri do četiri muzičke bande.
Danas, svinja nema ni za lek, a škole su prazne, poput one u Babinoj Poljani, Crnom Vrhu, Starom Glogu, Korbulu, Lipovcu, Slivnici, Sebe Vranju, Klisuruci…
Po koje dete ide u škole udaljene po dva do tri sata peške u jednom pravcu. Prava biološka katastrofa kraja koji se pruža u nedogled prema Makedoniji, koji ima bogom dane pašnjake za razvoj stočarstva, zdrave hrane o kojoj se toliko, danas, priča – ističe Negovan.
Opšte siromaštvo se odražava i na pravilan uzgoj stoke, to malo što ima po selima, pa su i bolesti prisutne.
- Najviše posla imamo kod osemenjavanja krava, njihovog teljenja, kao i štrojenja svinja. Zbog nehigijene ima najviše pojave mastitisa, otoka vimena kod krava, ali se i to uspešno leči.
Kod svinja temperatura i crveni vetar. Koze teže oboljevaju, ali teže se i leče. Sve se uspešno leči ako nas vlasnik krave ili druge stoke pozove na vreme.
Dešava se često da se krave puste na pašu same, pa naiđu na jabuke koje halapljivo jedu i dolazi do davljenja – navodi Negovan.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
