Čuvanje Asada na vlasti, eliminacija Islamske države, obračun sa pobunjenicima koje obilato finansiraju SAD, obezbeđivanje jedinog izlaza Rusije na topla mora kroz luke Tartus i Latakija...sve su ovo razlozi koji se nameću kao objašnjenje aktivnog učešća ruske vojske u sirijskom ratu. Ipak, razlog koji malo ko spominje je istovremeno i glavni izvor ruskih prihoda - nafta.
Intervencija u Siriji pokušaj preokreta geopolitičke situacije; Foto: Jeff Haynes/AFP/Getty
Drastičan pad cene nafte, koji su SAD uspešno orkestrirale uz pomoć svojih saveznika Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta, poprilično su oštetile rusku ekonomiju.
Najveća zemlja na svetu nalazi se u recesiji, prvi put još od 2009. godine.
Iako Zapad nije uspeo u svojoj nameri da potpuno ekonomskli obogalji Rusiju, sankcije, slabljenje nacionalne valute i pad cene energenata i te kako štete toj državi.
Naime, ukoliko cena nafte i sledeće godine bude ispod 50 dolara po barelu, Rusija će biti u popriličnom deficitu, što će svakako na svojoj koži osetiti i građani.
Putinova intervencija u Siriji predstavlja pokušaj preokreta dosadašnje geopolitičke situacije u kojoj se za sve pitala Amerika, i jasna pretenzija ka preuzimanju uloge "svetskog policajca".
Previše nafte je trenutno na tržištu, a ni Rusija ni Saudijska Arabija ne žele da smanje proizvodnju, uprkos padu cene "crnog zlata".
Saudijci zbog svog savezništva sa SAD i želje da svrgnu Asada trpe isto koliko i Rusi, s obzirom da niska cena nafte poprilično sakati i njihovu ekonomiju.
Trenutna vojna aktivnost Rusije u Siriji će se u budućnosti samo povećavati, a veoma brzo bi mogla da se proširi i na Irak.
Iako se učešće Rusije u Siriji za sada ne odražava na cenu nafte, koja i dalje pliva ispod 50 dolara po barelu, to bi uskoro moglo da se promeni, s obzirom da je Vladimir Putin pokazao ozbiljne pretenzije da "uvede red u ratom razorenom regionu".
Rusija je svojom akcijom u Siriji ojačala poziciju Irana, zakletog neprijatelja Saudijske Arabije, naročito nakon ukidanja sankcija i posredovanja u sporazumu o delimičnom nuklearnom razoružanju, u kom je možda i presudnu ulogu odigrao Vladimir Putin, što je priznao i sam Barak Obama.
Poput Rusa i Saudijaca, i Iran trpi pozamašne gubitke zbog pada cene energenata, koji ga onemogućava da potpuno iskoristi svoje ogromne resurse.
Iran važi za zakletog neprijatelja Saudijske Arabije
Iranci odavno lobiraju za povećanje proizvodnje nafte na milion barela, u čemu ih onemogućava svojevrsni veto Saudijske Arabije u OPEK-u (Organizacija zemalja izvoznica nafte).
Uz rusku podršku, zvanični Teheran će naredno zasedanje OPEK-a u decembru iskoristiti da dodatno pritisne Saudijsku Arabiju i progura svoju inicijativu za povećanje proizvodnje nafte.
Direktna intervencija ruske vojske u Siriji i tvrdoglavost suprotstavljenih strana u "naftnom ratu" mogla bi da rezultuje velikom krizom u pomenutim zemljama i još većim gubitkom kredibiliteta vlada u Rijadu i Moskvi.
Ipak, s obzirom da odlazak dinastije Saud sa vlasti u Saudijskoj Arabiji, a pogotovo Vladimira Putina sa čela Rusije, u ovom trenutku deluje kao naučna fantastika, sva je prilika da će cena "crnog zlata" veoma brzo početi da raste.
Jer, između odmeravanja snaga koje može rezultovati propašću i jednih i drugih, i finansijskog opstanka sopstvene zemlje i očuvanja vlasti - prioritet je i više nego očigledan.
Blic, OK RadioVrati se na kategoriju Svetske vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
