Vranje – U Poljanici, blizu sela Ostra Glava, na mestu Ivanova čuka, nalazi se na živopisnom mestu veći potez Manastir.
Detalj sa lica mesta
Rečica je Manstirka, a potok Kaluđerka. Tu je bio srednjevekovni manastir Sveti Ilija. Srušen je, prema predanju, u nekom velikom ratu.
Kaluđeri su stavili crkvene dragocenosti u veliko zvono, zakopali ga na sastavu dveju reka (ili rečica), a potom odbegli na sever. Nisu se vratili i manastirsko imanje je zapustelo.
Na tom mestu je sada novopodignuta crkva, u koju se najviše ide na Raspeti Petak i Malu Bogorodicu.
Na manastirište su dolazili vernici ne samo iz Poljanice nego i iz mnogih drugih krajeva. Palili su voštanice, ostavljali cveće, novac i drugo.
Tako je i danas, narod Poljanice i drugih obližnjih krajeva masovno pohodi crkvu u Ostroj Glavi i reku Manstirku u neposrednoj blizini.
Selo je nekada smatrano za mahalu Golemog Sela. Razbijenog je tipa, podeljeno u dve mahale: Ostru Glavu i Sinorski Deja.
U Ostru Glavu se najlakše stiže iz Golemog Sela, putem kroz mahalu Grnčarica i pored Ostroglavskog manastira.
Nešto je teži prilaz sa severa iz Melova i Gaginca ili sa zapada preko Kopiljaka, slabijim seoskim putevima.
Mnogo je mladih među hodočasnicima, a jedan od njih je Miki Jančić iz Golemog Sela.
- Dolazim svake godine, majka mi je pričala da je tako od kad se zna za ovo sveto mesto.
Dolaze svi na Veliki Petak da zapale sveću i da se umiju na izvoru, pored reke i potoku za čiju se vodu veruje da je lekovita. Njena moć je posebno izražena kod slobovidih, što bi rekli ljudi “leči oči” – kaže Jančić.
Put do manastirišta i crkve u Ostroj Glavi je zemljan, ide se kroz šumu, kad padne kiša razlokan je, pa se dolazi isključivo motorima starijeg tipa koji su se zadržali u Poljanici, a najviše traktorima.
Jedan od onih koji voli da poseti ovo mesto je i Dragan Cane Pavlović koji je poreklom iz ovih krajeva, a živi u Pnačevu.
- Poštujem tradiciju predaka. Zapalimo sveće, pomolimo se u tišini Bogu. Na Veliki Petak nema Liturgije niti pričesta.
Ostavimo koji dinar da se nešto obnovi ako može. Drugo, družimo se tog dana, vide se ljudi iz raznih sela, oni iz Vranja i drugih gradova Srbije koji su poreklom odavde.
Ispričaju se, podsete na minulo, razgovarju o budućem. Ono što sve boli, to je sumorna slika Poljanice, kraja devastiranog i propalog u svim segmentima života – kaže Pavlović.
Baka Ljubinka Petković je iz Oste Glave gde živi sa sinom i snajom, dobar je poznavlac istorije ovog sela i manstirišta, za koje se prema njenim saznanjima, posećuje od oslobođenja od Turaka, pa naovamo.
- Postoje tragovi srpskog sela i starog groblja iz vremena pre naseljavanja Arnauta. Ti Srbi su osnovali selo i dali mu ime Ostra Glava.
Po dolasku Arnauta, Srbi su izbegli niz Veternicu u unutrašnjost sadašnje Srbije.
Ostru Glavu, kao arnautsko selo,1861. godine pominje austrougarski putopisac Han (Johann Georg von Hahn, primb. aut).
Posle oslobođena 1878. godine, Ostru Glavu su ponovo naselili Srbi, iz Golemog Sela i iz Pčinje - kaže baka Ljubica.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
