Vranje – Šotinci, jedna od starih vranjskih familija, po kojima jedan od sokaka u centru grada nosi ime, bili su poznati kao trgovci konjima - džambasi.
Šote i njegovi legendarni konji
Najpoznatiji džambasi u Vranju bili su iz familije Šotinci čiji je osnivač bio Stoilko. Imao je trojicu sinova: Slobodana, Tisu i Žiku.
Slobodan je sa suprugom Danom Dičinom imao ćerke Veru, Dobrilu i Dušku, a Žika sa Nadom Peperevkom sinove Stojana, Savu i ćerku Miru.
Stojan Tane Šote, sin Žikin, još kao dete za vreme Drugog rata i kasnije do 1948. godine učestvovao je u trgovini konjima sa ocem i momcima zaposlenim kod njih, od kojih su najverniji bili Toza Grbče i Branko Pila.
- Konje smo kupovali u Vojvodini, najviše u Golubincima od Tome Naglića. Dovodili smo ih drumovima u Vranje i konje smeštali u tadašnje kafane koje su imale posebna spremišta sa hranom i vodom.
Bile su to Magaričina, Seredareva, Džokina, Paničkina i druge kafane. U Vojvodini bismo kupovali po 50 konja.
Konji su se u kafanama okrepljavali, potkivali i spremali za novi put. Čuvali su ih momci iz kafane i danju i noću, u dvorištu sa zamandaljenim velikim kapijama.
Posebno se vodilo računa da se neko ne prikrade i ne odseče dlake sa repa koje su bile izuzetno tražene za pravljenje gudala za gusla.
Za to vreme otac je vadio pasoše za nas i svakog konja. On je uvek išao ispred i otvarao nam put do krajnjeg odredišta. Na put bi kretalo oko 300 konja.
Poređali bismo ih u sokaku u koloni po dva i vezali za repove. Na čelu kolone kao dete uzjahao bih konja, vezali bi mi noge konopcima tako da i ako zaspem ne bih mogao da padnem, a jahao sam na džakčiću napunjenom slamom.
Polazili bismo u gluvo doba oko jedan sat noću i oko četiri ujutru stizali u u Rečicu kod Kumanova. Tu su čekali otac i Cigani.
Svaki od njih bio je zadužen da opsluži deset konja, da ih napoji na reci, nahrani, da dođe potkivač i pregleda im kopita.
Putem pored reke u Makedoniji dolazili smo do granice, otac je opet čekao, sređivao prelazak i na ulazu u Solun čekao nas je kupac, neki Grk.
Tako smo napravili četiri ture, pare prenosili u džaku i spremali se da kupimo veliku kuću kod Tasinog mlina u Vranju.
«Idemo i čim se vratimo kupujemo kuću, taman ćemo da imamo dovoljno para», rekao je otac. Kad smo stigli u Solun kupac Grk izgubio je na barbutu i novac i konje.
Nije imalo kome da se žalimo, gledali smo sopstvenu propast, otac je prodao skupoceni sat da bi se vozem vratili kući” – pričao je Tane Šote.
Nastala je nemaština, ali im se sreća ubrzo osmehnula.
“Oca je sreo u u varoši gazda Stoša Ježa i pitao ga šta radi, a ovaj mu sve ispričao šta nas je snašlo. Napisao je pismo, dao ga ocu i rekao: “Idi u Požarevac, nađi kafanu “Vrba”, daj pismo vlasniku mom šuraku Koči i ne brini”.
Otišli smo, našli Koču, pročitao je pismo i rekao: “Koliko da vam kupim konja: Može li 50”. Presrećni, počeli smo ponovo da radimo.
Konje smo isporučivali u Kumanovo. Nakon nekoliko tura vratili smo dug, a zaradu delili na pola. Nakon rata konje smo terali vozom, a onda je došla konfiskacija, oduzeli su nam kućne konje oterali ih u zadrugu, a oca i mene zaposlili.
Sopstvenim konjima terali smo društvenu robu po prodavnicama, na pijaci. Oteli su nam i zeljmu, postali smo proleteri.
Prvo sam ja napustio zadrugu, radničko trgovinsku. Otac mi je kupio konja i kola i rekao: “Tane, sinko, idi kod zgrade Gimnazije na stovarište ugalja, radi i pečali”.
Ubrzo je i on napustio firmu, radili smo zajedno, sve dok se nije razboleo. Od brat Slobodana otkupio je deo kuće za tadašnje 22 hiljade.
Otac da bi isplatio brata kupio je uprkos zabrani 15 konja i prodao ih. Majci je dao ostatak para: «Nado, ovo je da izraniš deca dok odrobijam konje».
Sudio ga je poznatui vranjski sudijaViče Stojković i pitao: “Kaži čika Žiko kako je bilo, ako lažeš ideš u zatvor””. “Konji su u kafanu, oslabeše, koska i koža, nema sa što da ih ranim, a mora da ih prodam na deca kiša da ne pada u vrat”, rekao je.
Sudija Viče ga je oslobodio, nije znao da je samo jedno izlagao, već je prodao konje» – kazivao je Tane Šote.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
