Zivot i stil - Petak 17.07.2020 - 13:20
Kobna bolest osvanula je niotkud.
Kobna bolest osvanula je niotkud FOTO: Free Images
Širi se „nevidljivim prenošenjem“, pre nego što se simptomi uopšte uoče. A kada napadne, kasno je zaustaviti je – lek ne postoji.
Život više nikad neće biti isti. Zvuči poznato?
Iako sve ovo neverovatno liči na Kovid-19, zapravo govorim o tropskoj rasi 4 (TR4), bolesti koja napada banane. Poznata i kao panamska bolest, to je gljivica koja hara plantažama banana tokom poslednjih 30 godina.
Ipak, tokom poslednje decenije epidemija se naglo ubrzala, proširivši se iz Azije na Australiju, Bliski istok, Afriku i, u novije vreme, Južnu Ameriku, odakle dolazi najveći broj banana koje se otpremaju ka supermarketima.
Danas je prisutna u više od 20 zemalja, zbog čega se javlja strah od „pandemije među bananama“, kao i manjka u snabdevanju omiljenom voćkom na svetu.
Naučnici širom sveta u trci su s vremenom dok pokušavaju da pronađu rešenje, među kojima su stvaranje genetski modifikovanih (GM) banana i pronalaženje vakcine.
Međutim, baš kao kod Kovida-19, pitanje nije samo da li smo u stanju da pronađemo lek, već i kako ćemo naučiti da živimo u „novoj stvarnosti“ – svetu u kojem su banane zauvek promenjene.
Mašina za pravljenje pare (i širenje epidemije)
Prvo mesto na kom treba tražiti tragove jeste poreklo savremene banane koju svi znamo – njena prošlost pokazuje šta će se desiti ako ovu bolest budemo zanemarivali.
Ovo nije prvi put da se banane susreću s iskorenjivanjem, objašnjava Fernando Garsija-Bastidas, istraživač koji se bavi zdravljem biljaka.
On je TR4 proučavao na Univerzitetu Vageningen, u Holandiji, pre nego što je prešao u dansku kompaniju koja se bavi biljnom genetikom, kako bi se tamo bavio tom bolešću.
Kako kaže, tokom pedesetih godina prošlog veka industrija je bila desetkovana zbog onoga što on naziva „jednom od najtežih botaničkih epidemija u istoriji“, kada je panamska bolest prvi put udarila.
Ta gljivična bolest poreklo vodi iz Azije, gde se razvijala zajedno s bananama, pre nego što se proširila na velike plantaže Centralne Amerike.
Garsija-Bastidas kaže da je bila tako razorna zbog toga što su sve banane bile iste sorte, Gros Mišel, odnosno „Veliki Majk“.
Taj kultivar je odabrala industrija banana u razvoju, zato što donosi velike, ukusne plodove koji se mogu ubrati dok još nisu zreli, te je tako postalo moguće transportovati lako kvarljivo, egzotično voće na duge razdaljine dok ono u putu zri.
Svaka biljka je klon otprilike iste veličine i oblika, dobijen od mladica – bočnih izdanaka koji niču iz korenskog dela stabla – tako da ga je lako proizvoditi na veliko.
To znači da je svako drvo banane genetski gotovo identično, što donosi pouzdan i konzistentan prinos voća.
Sa poslovne strane gledano, bila je to mašina za pravljenje para, ali s epidemiološke strane, epidemija je tu samo čekala da se proširi.
Industrija (ni)je naučila lekciju
Sistem proizvodnje banana je za slabašan temelj imao ograničen genetski diverzitet samo jedne vrste, što ih je činilo podložnijim bolestima, tvrdi Garsija-Bastidas.
Ako biste pomislili da je industrija naučila lekciju, pogrešili biste.
Počelo je da se traga za sortom koja će zameniti Gros Mišel, a koja bi bila otporna na panamsku bolest.
Šezdesetih je jedan kultivar, Kavendiš, pokazao znake otpornosti koji su mogli da spasu industriju banana.
Nazvana po sedmom Vojvodi od Devonšira, Vilijamu Kavendišu, koji je tu biljku uzgajao u svojoj botaničkoj bašti u Kući Četsvort (jedna i dalje postoji tamo), ta banana se takođe mogla transportovati zelena – mada je imala blaži ukus od Gros Mišel.
Za nekoliko decenija postala je novi genetski klon za industriju banana i taj status ima i danas. Ali za naučnike koji pomno nadziru ogromne plantaže, kojih je sve više, bilo je samo pitanje vremena kada će izbiti nova epidemija.
I naravno, tokom devedesetih se pojavio novi soj panamske bolesti, poznat kao TR4, opet u Aziji, i ovaj je bio koban za banane Kavendiš.
Ovaj put, u globalizovanoj privredi u kojoj naučnici, farmeri i ostali posetioci plantaža banana mogu da lete s kraja na kraj sveta, bolest se još brže proširila.
Pandemija
Garsija-Bastidas, koji je doktorirao na TR4 na univerzitetu Vageningen, modernu bolest banana, koja napada vaskularni sistem biljke i uzrokuje njeno sušenje i smrt, opisuje kao „pandemiju“.
„Banane su bez sumnje među najvažnijim voćkama na svetu i čine osnovnu namirnicu za milione kupaca“, kaže on.
„Ne smemo da potcenimo uticaj koji trenutna pandemija TR4 ima na bezbednost hrane.“
Upravo je Garsija-Bastidas u Jordanu 2013. godine primetio širenje TR4 izvan Azije.
Od tada on „drži fige“ da bolest neće udariti na zemlje u razvoju – tamo gde je banana osnovna namirnica – ali ona je već u Africi, pošto je primećena u Mozambiku.
TR4 je tako kobna zbog toga što se, kao i Kovid-19, širi „nevidljivim prenosom“, mada u drugačijem vremenskom okviru.
Obolela biljka će izgledati zdravo do godinu dana, pre nego što pokaže prve znake požutelog, usahlog lišća.
Drugim rečima, kada bolest primetite, već je kasno, jer se verovatno prenela dalje putem spora u zemlji ostaloj na čizmama, biljkama, mašinama ili životinjama.
Garsija-Bastidas, koji je rođen u Kolumbiji, znao je da će TR4 kad-tad dospeti do glavnih plantaža banana u Južnoj Americi.
Godine 2019. obistinila se njegova najveća noćna mora – primio je poziv sa jedne farme u Kolumbiji.
Stabla banana su imala sparušene, žute listove i sa plantaže su tražili da mu pošalju uzorke.
„Bilo je to kao u lošem snu“, kaže on.
„Jednog trenutka sam na plantaži, sledećeg sam u laboratoriji, a onog tamo objašnjavam ministru u vladi Kolumbije da se najgore desilo. Dugo posle nisam mogao dobro da zaspim. Srce mi se slamalo.“
BBC News, OK Radio
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
