Mnogi ljudi nakon šezdesete misle da je kasno menjati navike koje imaju decenijama, pa čak i one loše, poput svakodnevnog ispijanja gaziranih pića ili dodavanja soli u gotovo svako jelo.
Foto: Shutterstock/Tatjana Baibakova
Ipak, naučna istraživanja pokazuju da se zdravlje može poboljšati u bilo kom životnom dobu. Na primer, početak redovnog vežbanja posle 60. godine donosi koristi za mozak, srce i ceo organizam, prenosi Index.
Posebno je važno obratiti pažnju na zdravlje srca, jer je prosečna starost za prvi srčani udar 65 godina kod muškaraca i 72 kod žena. Lekari ističu da upravo svakodnevne navike mogu napraviti veliku razliku – pa čak i ono što jedemo za doručak.
Zbog toga su kardiolozi upozorili na popularne opcije za doručak koje svakodnevno opterećuju srce: kobasice i slaninu.
Prema njihovim rečima, redovno konzumiranje ovih prerađenih mesnih proizvoda ima negativan efekat i kratkoročno i dugoročno.
„Ključ je u ravnoteži“
- Na kratak rok, redovno jedenje kobasica ili slanine može povisiti krvni pritisak i holesterol zbog visokog sadržaja natrijuma i zasićenih masti“, objašnjava dr Lars Sondergard za Parade. Dodaje da se time povećava pritisak na srce i krvne sudove, što otvara put problemima poput povišenog pritiska i loših vrednosti holesterola – često bez ikakvih simptoma.
Kardiološkinja dr Estel Džin naglašava da takav doručak može izazvati upale u telu i podstaći gojenje, a istovremeno uskraćuje unos važnih hranljivih materija iz drugih, zdravijih namirnica.
Dugoročno, upozorava kardiološkinja dr Dženifer Vong, rizici postaju ozbiljniji i uključuju srčani i moždani udar, otkazivanje bubrega i demenciju.
Kardiolozi savetuju da se konzumacija prerađenog mesa svede na minimum, ali upozoravaju i na druge manje poželjne doručke poput peciva, mafina i krofni, koji su bogati zasićenim mastima i šećerima.
Umesto toga preporučuju namirnice kao što su grčki jogurt, belanca, sveži sir, dimljeni losos, tofu i puter od orašastih plodova.
- Ključ je u ravnoteži. Birati proteine koji pogoduju srcu i kombinovati ih s voćem, povrćem i integralnim žitaricama može doprineti zdravijem načinu života - zaključuje dr Sondergard.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
