Poluostrvo Jukatan, koje razdvaja Meksički zaliv i Karipsko more, dom je jedinstvenog jezera i lagune Bakalar, smeštnog jugoistočno od istoimenog grada, prenosi Punkufer.hr.

 

Naziv nema veze s ribom, već najverovatnije potiče iz majanskih jezika i znači „mesto okruženo trskom“.

 

Ovo slatkovodno jezero u meksičkoj saveznoj državi Kvintana Roo, blizu granice s Belizeom, poznato je i kao „jezero sedam nijansi plave“ – od svetle tirkizne do duboke kobaltno plave, koje zajedno stvaraju nestvarno lepu slagalicu.

 

Najveća laguna na Jukatanu pojavljuje se gotovo iznenada usred divljeg i obraslog pejzaža.

 

Duga više od 60 km, s blistavo belim peščanim dnom, nudi mogućnosti kampovanja, plivanja, vožnje kajakom ili jednostavnog opuštanja uz paletu boja koje prelaze iz plave u zelenu i sjajno belu. Taj prizor više podseća na Photoshop nego na stvaran život, ali lepota nosi i probleme – jer privlači turiste koji štete Bakalaru.

 

Najstariji oblici života na Zemlji

 

Laguna je dom drevnoj populaciji stromatolita – živih fosila starih oko 3,5 milijardi godina, koji sadrže neke od najstarijih tragova života na Zemlji – starijih čak i od ljudi, dinosaurusa, pa i biljaka.

 

Ovi prastari oblici života nalikuju karfiolu: veliki, meki, smećkasti oblici izrastaju iz krečnjačkog dna lagune. Izgledaju kao stene, ali u pitanju su živa bića. Stromatoliti postoje na samo nekoliko mesta u svetu (uključujući i hrvatsko ostrvo Pag), a populacija u Bakalaru čuva istoriju „zamrznutu u vremenu“, uključujući podatke o temperaturi i hemijskom sastavu vode stotinama miliona godina unazad.

 

Osim toga, ponašaju se poput vodenog drveća jer izvlače ugljen-dioksid iz vazduha i talože ga na dno jezera.

 

Ekolozi upozoravaju da su stromatoliti u jezeru Bakalar u velikoj opasnosti iz više razloga. Jezero napaja podzemna reka duga 450 km, deo najvećeg svetskog sistema vodenih pećina, a karbonatne stene u tom sistemu omogućavaju rast stromatolita. Krečnjački pejzaž, u kojem se podzemne vode povezuju kroz pukotine i pećine, čini ih izuzetno ranjivim na krčenje šuma – koje se u poslednjih deset godina eksponencijalno povećalo.

 

Zbog nekontrolisanog krčenja šuma sve više pesticida i đubriva dospeva u vodu tokom kišne sezone, a zabeležene su i kritične količine azota i amonijaka. Kako se menja hemijski sastav vode, alge i školjkaši se ubrzano razmnožavaju, a stručnjaci strahuju da se najstariji oblik života na Zemlji neće uspeti oporaviti od ekološke štete u kratkom roku.

 

Lokalni turizam takođe šteti jezeru zbog loše izvedene kanalizacije iz koje štetne bakterije dospevaju u lagunu.

 

Čamci, kajaci, pa čak i ljudi koji stoje na ivicama lagune – fizički oštećuju stromatolite, koji zbog toga umiru, baš kao koralni grebeni.

 

Održivi turizam

 

Uz održiviji turizam, laguna Bakalar bi mogla da se oporavi, smatraju stručnjaci, pozivajući posetioce da ne dodiruju stromatolite, da ne gaze niti sede na njima. U lagunu treba ulaziti bos, bez krema za sunčanje ili šminke koje izbeljuju stromatolite.

 

Posetioci mogu pomoći i tako što će odabrati ekološki prihvatljiv smeštaj i maksimalno smanjiti količinu otpada. Ako ljudi ne shvate da se radi o osetljivom prirodnom svetilištu, lepota lagune i njena blagotvornost za životnu sredinu zauvek će nestati.