- Ja sam ubio Nikolu Teslu po ličnom naređenju Adolfa Hitlera koji je procenio da bi saveznici mogli da iskoriste njegova otkrića i dobiju rat - tvrdio je Oto Skorceni, pukovnik SS jedinica, komadant nemačkih komandosa u Drugom svetskom ratu.

 

Ovo je Skorceni, ali i mnoge druge neverovatne stvari ispričao na samrti svom nesuđenom zetu Eriku Bremanu (poznatog i kao Erik Orion) koji je o tome svedočio u jednoj radio emisiji u SAD 2006.

 

Skorceni je tvrdio da je u januaru 1943. po ličnoj Hitlerovoj naredbi, podmornicom prebačen do obala NJujorka odakle je, zajedno sa Rajnhardom Gelenom otišao u hotel u kome je Tesla živeo, ugušio ga jastukom, da bi zatim ispraznivši sef za obiljem vrednih dokumenata, neopaženo otišao.

 

Iako je cela priča bila potkrepljena i dokazima u vidu "pune kutije za cipele fotografija Skorcenija" na kojima je on u uniformi SS jedinica, u društvu sa Hitlerom, Martinom Bormanom, Mengeleom, Musolinijem i mnogim drugim zločincima, nekako je brzo prekrivena velom tajne.

 

 

Ko je bio Oto Skorceni? Zvanični podaci navode da je rođen 12. juna 1908. u Beču, a da je umro 5. jula 1975. u Madridu.

 

Karakterističan ožiljak preko desne strane lica, zadobio je na mačevanju. Uspon Skorcenija je počeo u Drugom svetskom ratu. Ušao je sa tenkovskim jedinicama iz pravca Rumunije u Beograd 1941. Jedno vreme je bio stacioniran u Pančevu. Prekomandovan je na Istočni front sa koga se vratio kao nosilac "Gvozdenog krsta". Hitler ga postavlja za komadanta novoformirane jedinice komandosa.

 

Lično je komandovao operacijom oslobađanja Musolinija iz zatvora, otmicom sina Mikloša Hortija, a bio je i u sastavu padobranskih jedinica koje su 1944. izvele Desant na Drvar, sa zadatkom da lično zarobi Josipa Broza Tita.

 

Skorceni je bio nerešiva zagonetka i za oklopne jedinice saveznika u Ardenima, a postoji i priča da je on trebalo da izvede operaciju "Dugi skok" i da u Teheranu likvidira Staljina ,Ruzvelta i Čerčila u decembru 1943.

 

Prema rečima Skorcenija Hitler je smatrao da je važnije da eliminiše Teslu pa je pripreme za operaciju u Teheranu prepustio Paulu Fon Ertelu, za koga zapadni izvori nemaju nikakve podatke. Skorceni se predao saveznicima u maju 1945. sa tvrdnjom da je lično organizovao prebacivanje Hitlera iz Berlina "na sigurno" i da su Rusi našli spaljene ostatke Hitlerovog dvojnika. Skorceniju je suđeno ali je 1948. navodno pobegao, krio se 18 meseci u Nemačkoj da bi se dokopao Španije gde mu je general Franko dao pasoš.Skorceni je navodno bio i savetnik više egipatskih predsednika, pa i Nasera, bio je savetnik Huana Perona u Argentini i telohranitelj nejgove žene Evite, a navodno je radio i za izraelski Mosad.

 

U Madridu je 1975.po jednoj verziji umro od posledica raka kičme, a po drugoj je poginuo u saobraćajnoj nesreći.