Zivot i stil - Sreda 24.09.2025 - 11:23
U bolnici, u sobi na kraju dugog hodnika, prošla su poslednja dva dana života jedne žene o kojoj danas niko ne govori.
Foto: Ilustracija
Niko je ne traži, niko je ne oplakuje. Ipak, priča bake Marije zaslužuje da bude ispričana – ako ni zbog čega drugog, onda zbog istine, i zbog ljudskosti koja je sve ređa među nama.
Imala je 83 godine i stigla je sanitetom s Kosova.
Niko od rodbine nije je doveo.
Niko nije zvao da pita za nju.
Niko nije pitao ni gde je, ni kako je.
Stigla je sama – sa moždanim udarom, srcem koje je jedva kucalo, i malom, iskrzanom kesom u krilu.
U njoj dve bluze, jedna suknja i stari češalj.
Ležala je nepomično, svesna, ali teško je govorila.
Svaki pokušaj da izgovori nešto bio je borba, ali oči... Oči su govorile više nego što bi reči ikada mogle.
U ta dva dana, koliko sam je poznavao, zavoleo sam je kao nekog svog. Ne zato što je tražila, već zato što nije imala nikog da traži.
Hranio sam je kašikom, davao joj gusti sok jer je neprestano tražila vode – ali nije mogla ni da proguta kako treba.
Ruke su joj drhtale, a pogled je bio nekako izgubljen, kao da traži izlaz, spasenje... ili možda samo nekog da bude uz nju.
U jednom trenutku, skoro šapatom, zamolila me da joj obučem jednu staru bluzu.
„Da ne idem gola pred njega“, promrmljala je.
Nisam odmah razumeo – a onda je, polako, dok sam je pokrivao, počela da doziva svog pokojnog muža: „Čeda... čekaj me... dolazim ti.“
Te noći dugo nisam mogao da zaspim.
Ujutru, kad sam došao u sobu, krevet je bio prazan.
Pored kreveta – pocepane gumene klompe i ona ista tanka kesa sa skromnim stvarima. Niko je nije ispratio. Niko je nije sačekao.
Niko nije zaplakao za njom, osim mene, neznanca.
Baka Marija je umrla sama, zaboravljena od sveta koji živi u jurnjavi i sebičnosti.
Umrla je sa čežnjom u očima i imenom voljenog čoveka na usnama.
Neka ovaj tekst bude njen pomen.
Neka bude krik protiv zaborava. I neka nas sve podseti – da je najgora smrt ona kad te nema ko da drži za ruku.
Bako Marija, nek ti je večna svetlost – i da si, tamo negde, konačno dočekala svog Čedu.
M.Spirić
Ok Radio
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
