Ono što je najopasnije u zagađenom vazduhu su mikročestice koje ulaze duboko u pluća, apsorbuju se i šire po celom organizmu putem krvi. Oštećujući krvne sudove, one dovode pre svega do moždanog udara i infarkta, a potom i do astme, bronhitisa i raka pluća, naveo je Ivanuša u intervjuu za "Danas".

 

On je rekao da ne voli kad se gradovi u svetu rangiraju po zagađenosti, jer manja zagađenost može biti posledica bolje ekološke politike, ali i geografskog položaja, jer ako se, na primer, uporede Kopenhagen i Beograd, glavni grad Danske je u prednosti jer je uz more gde vetar stalno duva. U Srbiji do povećane zagađenosti dolazi pre svega zbog grejanja na čvrsta goriva, što je posebno vidljivo zimi, konstatovao je Ivanuša.

 

Prema njegovom mišljenju, građani Srbije su dovoljno informisani o zagađenosti vazduha, jer postoje podaci koje ljudi mogu da prate i da na osnovu toga prilagode život stepenu zagađenosti.