U pitanju je veliki kašalj koji prošle godine nije zabaležen na teritoriji Beograda, dok je u ovoj godini, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ), do novembra 2023. prijavljeno 47 slučajeva.

 

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, do dva slučaja 2021. godine, a u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja.

 

Veliki kašalj najviše pogađa decu uzrasta do dvanaest meseci, ali sve je više i školske dece od deset do četrnaest godina koja su obolela od istog.

 

U pitanju je bolest protiv koje je obavezna vakcinacija. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije, navode iz GZJZ.

 

Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom.

 

Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

 

Na pitanje šta je doprinelo da se veliki kašalj, bolest koju smo bili spremni da pošaljemo u istoriju medicine, vraća, pedijatar Mihajlo Stevanović rekao je za B92 da se veruje da je uzrok slabija zaštita, upravo zbog smanjene vakcinacije.

 

„Bolest nikada nije bila iskorenjena, ali se beležio mnogo manji broj teških slučajeva, jer je veći broj dece bio imunizovan“, napomenuo je dr Stevanović.

 

Dr Olivera Ostojić, načelnica Dečje klinike KBC Dragiša Mišović, rekla je da je veliki kašalj ili pertusis, nažalost, ponovo među nama, što nije dopustivo jer postoji vakcina koja sto odsto štiti od ove bolesti.

 

“Bolest nije naivna i može da ima ozbiljnije komplikacije, pogotovo u malom uzrastu. Najugroženija su najmlađa deca, od rođenja do šestog meseca dok se ne postigne potpuna vakcinacija“, objasnila je dr Ostojić nedavno u „Jutru“ na Prvoj.

 

Ova bolest se prenosi respiratornim putem, a među nevakcinisanima može jako brzo da se prenese.

 

Bolest koja je bila gotovo iskorenjena, jer je za nju vakcina obavezna, ponovo se vraća „na velika vrata“.

 

U pitanju je veliki kašalj koji prošle godine nije zabaležen na teritoriji Beograda, dok je u ovoj godini, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ), do novembra 2023. prijavljeno 47 slučajeva.

 

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, do dva slučaja 2021. godine, a u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja.

 

Veliki kašalj najviše pogađa decu uzrasta do dvanaest meseci, ali sve je više i školske dece od deset do četrnaest godina koja su obolela od istog.

 

U pitanju je bolest protiv koje je obavezna vakcinacija. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije, navode iz GZJZ.

 

Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom.

 

Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

 

Na pitanje šta je doprinelo da se veliki kašalj, bolest koju smo bili spremni da pošaljemo u istoriju medicine, vraća, pedijatar Mihajlo Stevanović rekao je za B92 da se veruje da je uzrok slabija zaštita, upravo zbog smanjene vakcinacije. 

 

„Bolest nikada nije bila iskorenjena, ali se beležio mnogo manji broj teških slučajeva, jer je veći broj dece bio imunizovan“, napomenuo je dr Stevanović.

 

Dr Olivera Ostojić, načelnica Dečje klinike KBC Dragiša Mišović, rekla je da je veliki kašalj ili pertusis, nažalost, ponovo među nama, što nije dopustivo jer postoji vakcina koja sto odsto štiti od ove bolesti.

 

“Bolest nije naivna i može da ima ozbiljnije komplikacije, pogotovo u malom uzrastu. Najugroženija su najmlađa deca, od rođenja do šestog meseca dok se ne postigne potpuna vakcinacija“, objasnila je dr Ostojić nedavno u „Jutru“ na Prvoj.

 

Ova bolest se prenosi respiratornim putem, a među nevakcinisanima može jako brzo da se prenese.

 

„Sada ta vakcina protiv velikog kašlja nema trajni imunitet. Najčešći prenosioci jesu starija deca, adolescenti koji imaju oslabljen imunitet. Oni nemaju kašalj kao što ima pomenuta beba. Imaju kašalj koji prepoznaju kao virusnu infekciju praćenu produženim kašljem“, upozorila je doktorka.

 

Nakon pojave prvih simptoma, bolest se odvija u dve faze.

 

„Počinje kao i svaka virusna respiratorna infekcija. Prvi stadijum traje sedam do deset dana sa kašljucanjem, retko povišenom temperaturom, sa curenjem nosa. Onda dolazi najružnija faza, faza zacenjivanja koja može da traje i dva do tri meseca. Zato se pertusis zove – bolest od sto dana. Ta druga faza bolesti je zaista najdramatičnija“, rekla je dr Ostojić.

 

Deca imaju napade koji traju kratko, minut do dva, ali tu ostaju bez vazduha, poplave, bleda su, iscrpljena. Može doći do komplikacija poput upale pluća, hernije, pojave prolapsa rektuma.

 

„To su stravični napori pri kašljanju. Dete ostaje bez vazduha, bude iskolačenih očiju, modrikasto. Roditelji znaju kako izgleda dete kad ima kašalj, a ne može da iskašlje. Tako mala deca se najčešće primaju u bolnicu da bi bila praćena. Posle toga dolazi do faze stabilizacije, kada se kašalj proređuje i to traje još desetak dana. Sve ukupno može da bude sto dana“, istakla je doktorka.

 

Pored narodskog epiteta „magareći“, veliki kašalj se zbog dužine trajanja simptoma ponekad naziva i „kašalj od 100 dana“, iako su napadi u kasnijim fazama ređi i neuporedivo slabiji.

 

Veliki kašalj može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života. Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.

 

Simptomi koji su karakteristični:

 

jaki napadi kašlja,crvenilo lica,otok očnih kapaka,promene na koži zbog naprezanja (žile, crvenilo, svrab),strah,cijanoza (plava boja kože),bledilo,hladan znojmalaksalost i umornedostatak apetita.