Zivot i stil - Četvrtak 23.09.2021 - 13:48
Umrla je od posledica ranjavanja 23. septembra 1943. kad je imala 23 godine.
FOTO: BBC
O tebi pjevam, Marijo, Marijo!
Oj, djevojko ratniče, ratniče,
što si pod titovku svila pletenice,
i srcem krenula protivu betona.
Ovi stihovi posvećeni su prvoj ženi narodnom heroju Mariji Bursać, partizanki koja je poginula sa 23 godine, jurišajući na neprijateljske bunkere u Drugom svetskom ratu.
Igrom sudbine, smrtno je ranjena 1943. na Prkosima u vrletima Bosne i Hercegovine, a na nosilima do bolnice Marija Bursać je prkosno pevala.
Pre tačno pola veka ovu pesmu inspirisanu poezijom Branka Ćopića sa Korni grupom Kornelija Kovača otpevala je tada mlada hrvatska pevačica Josipa Lisac.
„Marija Bursać je jedan od primera koliko je žena hrabra i snažna", kaže Lisac za BBC na srpskom.
Nema jačeg i slabijeg pola
Na njenom, kao i mnogim drugim, primerima jasno se vidi koliko je podela na jači i slabiji pol koje je „civilizovano" društvo nametnulo - pogrešna, ocenjuje Lisac.
„To mi je uvek smetalo.
„Moja amaterska dijagnoza je da je žena jednako snaga, a muškarac jednako emocija", napominje zagrebačka umetnica.
„Muškarci su izuzetno emocionalni i upravo zato što je društvo bilo tako nekorektno kroz sve ove vekove muškarci je trebalo da sakrivaju emocije ia pokazuju snagu i hrabrost, a nisu takvi.
„Žena je snažnija i hrabrija, a ona je kao 'slabiji' pol bila zarobljena i mogla samo odgajati decu", napominje Josipa Lisac.
Takva sudbina čekala je i Mariju Bursać koja se 2. avgusta 1920. rodila u selu Kamenici, kod Drvara u Bosni i Hercegovini.
„Ona je sa sela iz tada, a i sada zabačenog mesta kakav je Drvar bez obzira na sve resurse koje je priroda dala tom prostoru, tu se vrlo teško živelo", kaže za BBC istoričar iz Sanskog mosta Velid Selman.
Marija je detinjstvo provela kao čobanica, čuvala je ovce i goveda do 14. godine.
Uz to, kao najstarije dete kod kuće je imala mnogo obaveza - prala veš, šila, kuvala, sve što je trebalo.
Imala je dara za vez i ručni rad, ali su je zanimala i slova.
U knjizi „Žene heroji" Mile Beoković piše da je Marija od mlađeg brata krišom uzimala bukvar i učila slova, iako se tada smatralo normalnim da je žena nepismena.
Oni koji su je poznavali opisuju je kao vedru devojku, uvek spremnu za šalu i pesmu.
Istorija zbog danas, antifašizam zbog fašizma
O Mariji Bursać važno je govoriti „u ovo turbulentno i nesretno vreme kad u realnosti imamo opredeljenje za antifašizam svih država u regiji, a u stvari jačanje profašističkih organizacija i ideologija", smatra profesor istorije iz Sanskog mosta Velid Selman.
Važno je istaći da se radi o ženi prvom narodnom heroju, u toku Narodnooslobdilačke borbe i revolucije u Jugoslaviji i borbe protiv fašizma, protiv tog zla za koji smo mislili da se neće ponoviti, a evo nažalost ono je vrlo prisutno i preti nam", kaže Selman za BBC.
Neshvatljivo je, dodaje, da se to dešava posle svih iskustava koje je Balkan doživeo.
„Neki moji drugari koji su se kleli u antifašizam svojim postupcima pokazuju da su na suprotnoj strani, što se može razumeti samo kroz interes.
„Kad se dovode u pitanje ljudska prava, demokratija, borba protiv svih vrsta zla koji dovode u pitanje ljudski život samo zato što se možda drugačije zovemo, imamo drugačiju boju kože, neshvatljiva je i postoji potreba da se o tome priča", dodaje istoričar.
Sličnog stava je i Dragan Bursać, kolumnista iz Banjaluke, čiji je deda bio dalji rođak heroine.
„Na civilizacijskom nivou, Marija Bursać je dokaz da je na ovom prostoru itekako postojao antifašizam dok je čitava Evropa bila porobljena.
„Na simboličkoj, feminističkoj ravni, ima bezbroj faktora zbog kojih bi trebalo da se sećamo te žene, to obaveza svih nas na ovim područjima bivše Jugoslavije", kaže Bursać.
Kao prvi korak i „najmanje što se može uraditi" predlaže da se ona vrati u istorijske udžbenike.
„Odatle je na prečac migrirala voljom ili bezvoljom balkanskih moćnika koji su u reviziji istorije napravili šizofrenu sliku i to serviramo današnjoj deci.
„Zato ne znam koliko mladi uopšte znaju o njoj, a ona je prebitna, bitnija od svih nas i tom simboličkom smislu", napominje on.
Sećanje na nju u Srbiji čuvaju ulice u nekolicini gradova i Osnovna škola u beogradskom naselju Zvezdara.
U selu Prkosi, koje nema struju, a često ima problema i sa vodosnabdevanjem, meštani su pre desetak godina podigla spomen obeležje Mariji Bursać, pisala je Al Džazira.
BBC News, OK Radio
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
