Da li poznajete nekog ko sedi za kompjuterom i isključivo radi, ili mobilni koristi samo za telefoniranje i traženje korisnih sajtova. Takva osoba ne postoji. Svako, makar povremeno zaigra neku igricu ili krene u nejasno "surfovanje" internetom od sajta do sajta. Istina, i nije jeres igrati se iz zabave, kao što je nezamislivo da čovek nema radoznalost za internetom. Ali kada igra pređe u patološko stanje i pretvori se u zavisnost, a korišćenje interneta postane preterano u svakom smislu reči, onda je situacija krajnje ozbiljna. Jer takva osoba ne zna da stane bez obzira na okolnosti i obaveze koje ima, pišu Večernje novosti.

 

Zavisnost je rođena i treba da se leči, baš kao i svaka druga, poručuju stručnjaci. Koliko je zavisnost od interneta i video= igara ozbiljna pojava najbolje pokazuje postupak Svetske zdravstvene organizacije koja je ovo stanje zvanično proglasila "onlajn bolešću". Prošle godine ova vrsta zavisnosti uvedena je i u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, odnosno registar. Ističući da je reč o bolesti savremenog čoveka, autor knjige "Izgubljeni u virtuelnom svetu - zavisnost od interneta i video igara", psihijatar dr Goran Lažetić iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, kaže:

 

- Zavisnost od interneta prvi put je jasno opisana još 1995. godine sa svim karakteristikama i simptomima. Reč je o novoj patologiji koja je udružena sa drugim mentalnim poremećajima, a najčešće sa depresijom, zloupotrebom i zavisnošću od psihoaktivnih supstanci, kao i sa poremećajima ličnosti. Sličnost između zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i interneta ogleda se u tome, što i jedno i drugo izazivaju žudnju, povećavaju toleranciju, izazivaju apstinencijalni sindrom i imaju visok potencijal ka recidivu. I ovde se javljaju psihička oštećenja i posledice na porodičnom, socijalnom i profesionalnom planu.

 

Kako se prepoznaje zavisnost od interneta i video- igara?

 

- Primetna je apsolutna preokupacija internetom i igricama, uz produžavanje vremena provedenog za računarom i u igranju. Pri tom je prisutan apsolutni gubitak kontrole o provedenom vremenu, odnosno ostaje se duže nego što je planirano. Zapravo, korišćenje interneta i igranje video - igrica se nastavlja bez obzira na neželjene posledice, a ukoliko dođe do naglog prekida upotrebe računara u ove svrhe, javlja se uznemirenost, neraspoloženje, pa čak i agresivnost prema drugoj osobi.

 

Može li i kako ovo stanje da se leči?

 

- Može, uz veliko strpljenje zavisnika, ali i bliskih osoba. Za terapije je neophodno izdvojiti najmanje deset meseci, a kada je reč o deci neophodna je i pratnja roditelja. Obično roditelji prvi i primete da njihovo dete mnogo vremena provodi na internetu, kasni u školu, zapostavlja učenje, svadljivo je, nema odgovornost. Ako je u pitanju odrasla osoba, porodica se žali da je zapostavljena, da zavisnik često izostaje sa posla, postaje asocijalan. Javljaju se i drugi prateći zdravstveni problemi, u vidu nesanice, razdražljivosti, impulsivnosti, depresivnosti. Da bi ostala budna takva osoba neretko koristi i psihoaktivne supstance. Ponekad može da ima i simptome epileptičnog napada.

 

Ipak, savremeno društvo je nezamislivo bez ovih tekovina. Tačno. Mi ovde pričamo o pogrešnom korišćenju interneta i preterivanju sa video-igrama. U normalnim okolnostima kompjuter i internet nikako ne treba izbegavati. Za savremenog čoveka on je neophodan jer nudi brži pristup informacijama i poseduju veliku biblioteku. Postoji razlika u ciljanom traženju sajtova radi određenih informacija i edukacije, u odnosu na besciljno tumaranje sa sajta na sajt. Da ne bi zastranio i postao zavisnik, svako treba dobro da se upozna sa njegovim prednostima, ali i negativnim stranama koje mogu da ga uvedu u stanje zavisništva i bolesti.

 

NAJMLAĐI KORISNICI

 

PONAŠANjE na internetu i igranje video-igara posebno je važno za dečiji uzrast. Mladi su skloni identifikaciji sa virtuelnim likovima, a s obzirom na to da su video-igre sve agresivnije a najčešće i njihovi junaci, to može da ostavi posledice na njihov osetljivi psihički razvoj. Zato je vrlo važno da se porodica igra sa decom, a ne da im, umesto toga, da tablet ili telefon sa uključenom video-igricom. Tačno je da će takvo dete biti mirno, ali ukoliko ima, recimo, samo dve godine, postaće introvertno i zatvoreno, a kada poraste nekomunikativno, što za njegov razvoj ličnosti apsolutno nije dobro. Vodeći računa o ličnosti najmlađih, američka Pedijatrijska asocijacija insistira da dete ne igra video-igrice dnevno duže od dva sata, kao i da se izbegava njihova agresivnost - naglašava dr Lažetić.