Lokalne vesti - Petak 29.05.2026 - 09:13
Svetski dan bez duvana obeležava se i ove godine 31. maja, u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i drugih značajnih autoriteta u javnom zdravlju širom sveta, kako bi podigli svest o štetnim taktikama duvanske industrije.
Foto: Promo
Kampanja teži da ukaže na načine na koje industrija duvana i nikotina nastavlja da iznova osmišljava i preoblikuje svoje proizvode kako bi privukla novu generaciju korisnika, posebno decu i adolescente, istovremeno izbegavajući strože mere kontrole duvana širom sveta.
Uprkos decenijama napretka u smanjenju upotrebe duvana, taktike duvanske industrije ostaju neumoljive. Kompanije agresivno promovišu nove i rastuće nikotinske proizvode, kao što su elektronske cigarete, nikotinske vrećice i uređaji sa sintetičkim nikotinom – često predstavljeni kao „inovacije“ – kako bi održale zavisnost i pridobile nove korisnike. Ovakve strategije prete da ponište teško stečene rezultate u kontroli duvana i zaštiti javnog zdravlja.
Zabrinjavajući novi podaci otkrivaju razmere problema: najmanje 40 miliona dece uzrasta 13–15 godina širom sveta navodi da trenutno koristi najmanje jedan duvanski proizvod. Od toga, 20 miliona puši cigarete, a 10 miliona koristi bezdimne (oralne/nazalne) duvanske proizvode. Takođe, najmanje 15 miliona adolescenata uzrasta 13–15 godina već koristi elektronske cigarete, a u zemljama za koje postoje podaci, deca u proseku imaju devet puta veću verovatnoću da koriste elektronske cigarete nego odrasli.
Kampanja za 2026. godinu ima za cilj da:
-poveća svest o promenljivim strategijama industrije duvana i nikotina, uključujući upotrebu sintetičkog nikotina, nikotinskih soli i analoga radi povećanja potencijala za razvoj zavisnosti, uz predstavljanje proizvoda kao tehnološki naprednih;
-zagovara snažnije mere javnih politika za zaštitu mladih kroz zabranu aroma, reklamiranja i promocije (uključujući digitalne i društvene mreže), kao i regulisanje pakovanja i dizajna proizvoda koji povećavaju njihovu privlačnost i spreči razvoj zavisnosti i smanji potražnju pružanjem znanja i alata javnosti – posebno
mladima – kako bi mogli da se odupru manipulacijama industrije i dobiju pristup podršci za odvikavanje zasnovanoj na dokazima.
Nastavljajući kampanju iz 2025. godine, Svetski dan bez duvana 2026. godine naglašava kontinuiranu posvećenost SZO razotkrivanju taktika industrije i unapređenju politika koje štite mlade ljude i zajednice od zavisnosti od nikotina. Kampanja poziva vlade, partnere i organizacije civilnog društva da ojačaju regulativu, zatvore postojeće praznine u politikama i zaštite buduće generacije od štetnih posledica upotrebe duvanskih i nikotinskih proizvoda.
Ključne činjenice o štetnosti duvanskih proizvoda:
- Duvan ubija do polovine svojih korisnika koji ne prestanu da ga koriste.
- Duvan svake godine usmrti više od 7 miliona ljudi, uključujući procenjenih 1,6 miliona nepušača izloženih duvanskom dimu iz okruženja.
- Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana u svetu živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Epidemija duvana predstavlja jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se svet ikada suočio i odgovorna je za više od 7 miliona smrtnih slučajeva godišnje, kao i za invaliditet i dugotrajnu patnju usled bolesti povezanih sa upotrebom duvana.
Svi oblici upotrebe duvana su štetni i ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu. Pušenje cigareta je najrasprostranjeniji oblik upotrebe duvana u svetu. Ostali duvanski proizvodi uključuju duvan za nargilu, cigare, cigarilose, zagrevane duvanske proizvode, duvan za ručno motanje cigareta, duvan za lulu, bidi cigarete, kreteke i bezdimne duvanske proizvode.
Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana širom sveta živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je teret bolesti i smrtnosti povezanih sa duvanom najveći. Upotreba duvana doprinosi siromaštvu jer usmerava troškove domaćinstva sa osnovnih potreba, kao što su hrana i stanovanje, na duvanske proizvode. Ovakvo ponašanje je teško promeniti zbog snažne zavisnosti koju duvan izaziva.
Ekonomski troškovi upotrebe duvana su veliki i uključuju značajne troškove lečenja bolesti izazvanih duvanom, kao i gubitak ljudskog kapitala usled obolevanja i prevremene smrtnosti povezane sa duvanom.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
