Gradu Vranju, najvećem administrativnom centru u Pčinjskom okrugu sa oko 90.000 stanovnika, ne prete poplave jer se nalazi na izuzetno povoljnom geografskom položaju, na nadmorskoj visini od 487 metara. Pritoke Južne Morave koje prolaze kroz Vranje, Gradska (Vranjska) i Šapranačka reka nemaju bujični kapacitet za poplave. Ono o čemu se nerado govori to je da gradu preti druga prirodna pošast, mogućnost da ga pogodi razorni zemljotres.

 

Teritorija Srbije podeljena je na više seizmičkih zona, a Vranje se nalazi u devetoj zoni. To praktično znači da su za grad i okolinu mogući zemljotresi do devet stepeni Merkalijeve skale. Da je tako nešto izvesno i moguće govori i podatak o razornom zemljotresu koji bukvalno sravnio sa zemljom varoš 1904. godine.

 

Još veću opasnost po Vranje čini to što se graditelji kuća u gradu i okolini nisu držali standarda već oprobanog dunđerskog znanja i što zemljotresi manje jačine, od šest do sedam stepeni Merkalijeve skale mogu da razore grad i pretvore ga u ruševine. Slavica Radovanović, iz RSZ, kao glavni razlog navodi upravo nepropisnu gradnju objekata, što je slučaj i u čitavoj Srbiji.

 

U publikaciji "Spomenik. Zemljotresi u Srbiji 1904." u izdanju Srpske kraljevske akademije, čitavo jedno poglavlje posvećeno je vranjskoj katastrofi od 4. aprila te godine. Zemljotres je bio toliko jak da je napravio čak i pukotine na površini zemlje, a od popisanih 2.298 kuća oštećeno je ili uništeno 819. 

 

"Od potresa su porušene mnoge zgrade. Jako je oštećena kasarna, pao je njen treći sprat. Skoro sve kuće su popucale, ogromna je šteta po dućanima i stanovima. Sve kamenje u kaldrmi pomereno i uleglo. Kasarna i žandarmerska kasarna su mnogo oštećene, neke kuće su sasvim porušene ... Moravino korito dizalo se i spuštalo u vidu velikih talasa. Pored obale javile su se pukotine iz kojih su šibali mlazevi neke crne vode do čovečje visine. Meštani, očevici, pričaju da je pre pojave pukotine u zemlji, na tom mestu izbila para pa zatim mlazevi vode ... Od potresa klatilo se drveće deca su padala po ulici, ljudi su se spoticali i prilegali zemlji, konji su kao ukopani stajali gde su se zatekli, nisu hteli poći ni koraka...", piše u potresnom izveštaju.

 

Zemljotres je izazvao kratere na zemlji, dok su iz naprsle zemlje šikljali gejzeri vode. Jedna česma u varoši je presušila, a bunari su imali zamućenu vodu danima. Crkvena zvona su se oglasila pod naletom snage pobunjene prirode. Dva časovnika u Vranjskoj Banji i Ristovcu se zaustavila pokazujući 11.27. Iz Ristovca ka Vranju vagoni su se pokrenuli bez lokomotive. Toga dana bilo je ukupno 12 jakih udara, a tokom aprila 1904. godine ukupno 56 zemljotresa.

Inače, zemljotres iz 1904. bio je jačine 7,8 stepena Rihtera u Bugarskoj, u oblasti oko jugozapadne reke Strume.

....

Vranjski arhitekti i građevinski inženjeri skeptični su  po pitanju kvaliteta izgradnje kuća u Vranju.

 

- Paradoksalno zvuči, ali oni objekti koji su građene do 70-ih godina prošlog veka najotporniji su na eventualne zemljotrese jer su tadašnji majstori Crnotravci i Bugari iz okoline Bosilegrada bili vrhunski, a nije bilo ni inženjera, geodeta, arhitekata. Znali su šta i koliko treba u temelju, a potom i sve naviše do krova.

Kasnije je nastao haos u gradnji. Samo pojedini su gradili po projektima i propisima, drugi koji su imali novac, a nisu znali šta će s njim, zidali su palate na četiri sprata, stavljajući gvožđa i betona u ploče i stubove neumereno, ne znajući da je to ne samo nepotrebno već i opasno po temelje kuća ukoliko dođe do nekih većih potresa. 

 

I poslednja grupa, možda najveća, jesu oni najsiromašniji koji su bežeći iz planinskih sela u vranjske fabrike gradili kuće na obodima grada, na divlje, bez ikakvog plana i štedeći na materijalu. Ti tadašnji obodi grada danas su gradska naselja u drugoj zoni ili u užem centru. Zato odgovorno tvrdim da bi u Vranju došlo do katastrofe kada bi nas pogodio malo jači zemljotres - ističe jedan vranjski građevinski inženjer.