Glavna ulica u Vranju nosi ime Kralja Stefana Prvovenčanog, a njegov lik nalazi se na grbu grada, što Vranjance svrtstava u one retke koji su počast prvom srpskom kralju odali mnogo ranije pre nego li što će nacionalni servis snimiti seriju „Nemanjići - Rađanje kraljevine“.
Njamlađi Vranjanci u defileu ulicom Stefana Prvovenčanog. Foto: S.Tasić/OK Radio
U sastav srpske države Vranje je definitvno ušlo 1207. godine kada ga je osvojio Stefan Prvovenčani.
Od kakvog je značaja za nacionalni identitet i državotvornost ljudi koji žive na prostoru Vranja i juga Srbije, činjenica da se ovaj kraj u sastavu srpske države nalazi više od 800 godina, pojašnjava docent dr Dejan Antić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
- Živimo u epohi relativizovanja istorijske istine, u vremenima kada međunarodni centri moći zarad sopstvenih geopolitičkih interesa falsifikuju i rekonstruišu istorijske procese na štetu malih naroda.
Zato je svest o gotovo milenijumskom kontinuitetu srpskog prisustva na prostorima Vranjskog krajišta od izuzetnog značaja za potvrđivanje nacionalnog, duhovnog i kulturnog identiteta juga Srbije.
.jpg)
S obzirom na to da se radi o monarhu tokom čije je vladavine Vranje trajno ušlo u sastav srednjovekovne srpske države, glavna ulica u gradu pod Pržarom s pravom nosi njegovo ime.
Što se simbola tiče, na velikom grbu grada Vranja, jedan od čuvara njegovog štita je upravo Stefan Prvovenčani, čiji je lik na pomenutom heraldičkom obeležju izveden na osnovu freske iz manastirske crkve u Mileševi - navodi Dejan Antić.
Sa uvođenjem višepartijskog sistema u Srbiji devedesetih godina prošlog veka, tadašnja odbornička grupa SPS - a, predlaže lokalnom parlamentu promenu imena glavne ulice.
Tako početkom devedesetih, glavna ulica u Vranju umesto imena Maršala Tita dobija ime Kralja Stefana Prvovenčanog.
Zoran Antić, politikolog i nekadašnji gradonačelnik Vranja za čijeg mandata su usvojena nova obeležja grada, pojašnjava da su sva znamenja grada uskladjena sa istorijskim okolnostima u kojima se Vranje razvijalo.
Takođe, sve odluke po sprovedenom konkursu u skladu sa heraldičkim pravilima donete su u periodu od 2012. do 2016. godine u vreme kada je na čelu grada bio upravo Antić.
- Prvo je došlo do promene obeležavanja Dana grada, umesto 7. septembra 31. januara, a onda 2013. godine, nakon raspisanog konkursa, došla je na red i promena grba.
Potpuno je bilo logično da heraldička rešenja sadrže i obeležja ulaska Vranja u sastav srpske države, tj. lik Kralja Stefana Prvovenčanog, monarha koji je uveo Vranje u sastav srednjovekovne srpske države.
I ostala obeležja na grbu i zastavi pratili su istoriju Vranja i glavne simbole prepoznavanja - kaže Zoran Antić.
Autori aktuelnih simbola Vranja su Nemanja Todorović Štiplija, Nikola Salatić i Dalibor Stojković.
Stefan Provenčani je možda najznačaqjniji vladar u istoriji Vranja, tako da su se pojavile ideje da pored naziva ulice i mesta na grbu, on dobije još neko obeležje.
Koliko je realno da Kralj Stefan Prvovenčani dobije spomen obeležje ili crkvu sa svojim inenom govori Nenad Antić, zamenik gradonačelnika Vranja.
- To je odlična inicijativa, to podržavam, a bilo bi lepo da samo ne ostane na inicijativi, nego i da se realizuje.
Kada taj predlog zvanično stigne do lokalne samouprave biće razmotren - dodaje Nenad Antić.
Glavna ulica u Vranju, koja je jednim delom uređena kao šetalište, mesto je defilea, naročito u proleće, najmlađih Vranjanaca.
Kao jednom od onih koji su postavili temelje srpskoj državi, Stefanu Prvovenčanom bi to sigurno bilo na ponos.
S.Tasić
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
