ПРИЧА:МОНАХ И МОРНАР Монах, као и морнар су само људи . Обојицу је родила мајка. Сваки од њих је стајао на својој обали, посматрао своја мора и океане, тик испред себе и сневао...Сваки за себе свој сан. Душу морнара, његов Ангео је купио сном о шаренилу, богатству и лепоти светских лука. Онај други, свакако не без призива Ангела Господњег, остао је загледан у оно што пише у празнини између редова књига земаљских. Оног што се људским оком не види, нити разумом разуме, а свака Га људска душа осећа. Кад је у радости она се упире захвална, тражећи Га на небеси, исто онако , као кад челом додирне земљу, јадајући свој тренутни јад и доживотну тугу. Оба двојица су се храбра срца отисла у непознато и запловила свако свој сан. О људском настојању и жртвама на путу да се загосподари морима и океанима, толико је тога написано, да је излишно је ишта додати. Обојица су, хвала Богу прешла Сциле и Харибде. Један је генијем свог ума више од три деценије хранио хиљаде своје деце и деце њихове деце и зидао им домове. Трајало је царство "Црвени Југ"док је трајала заблуда социјализма и једног дана то је престало. Хвала, свакако хвала за све што је било, али то је данас недовољно, јер живети се мора. Хвала Драгане Томићу.Брод морнара је за увек привезан у луку. Морнар је насукан у луци без излаза. Без свог брода морнар губи чин морнара... Онај други- Монах: Већ близу три деценије од бршљана и заборава силином своје вере отима од нашег немара и обнавља стара светилишта. Истим жаром непрекидно призива све крштене у Православљу , окупља за Христовом трпезом народ светским моћницима притешњен, бомбардован, сахрањује, крсти, венчава, храбри, теши, у борби за достојанство човека - Православног верника регрутује. Храмови су народом испуњени.Литургијско гнездо, молитвом утопљава и сирото и богато. Високим моралом Православне вере прост пук и дечица постају људи достојни Небеси. Из колоне разочараних, буде се они мало бољи од свих нас. Буде се јунаци спремни за нешто више од оног што обичан човек може свом Српском роду да подари, да подари себе у стварању Богоугодних дела. Кратко речено: Монаховој лађи, чини се, тек што је Небо једра испунило, а бод постаје тесан за долазеће... На здравље... На многаја благаја љета! Господи помилуј! Господи прости!

ПРИЧА:МОНАХ И МОРНАР Монах, као и морнар су само људи . Обојицу је родила мајка. Сваки од њих је стајао на својој обали, посматрао своја мора и океане, тик испред себе и сневао...Сваки за себе свој сан. Душу морнара, његов Ангео је купио сном о шаренилу, богатству и лепоти светских лука. Онај други, свакако не без призива Ангела Господњег, остао је загледан у оно што пише у празнини између редова књига земаљских. Оног што се људским оком не види, нити разумом разуме, а свака Га људска душа осећа. Кад је у радости она се упире захвална, тражећи Га на небеси, исто онако , као кад челом додирне земљу, јадајући свој тренутни јад и доживотну тугу. Оба двојица су се храбра срца отисла у непознато и запловила свако свој сан. О људском настојању и жртвама на путу да се загосподари морима и океанима, толико је тога написано, да је излишно је ишта додати. Обојица су, хвала Богу прешла Сциле и Харибде. Један је генијем свог ума више од три деценије хранио хиљаде своје деце и деце њихове деце и зидао им домове. Трајало је царство "Црвени Југ"док је трајала заблуда социјализма и једног дана то је престало. Хвала, свакако хвала за све што је било, али то је данас недовољно, јер живети се мора. Хвала Драгане Томићу.Брод морнара је за увек привезан у луку. Морнар је насукан у луци без излаза. Без свог брода морнар губи чин морнара... Онај други- Монах: Већ близу три деценије од бршљана и заборава силином своје вере отима од нашег немара и обнавља стара светилишта. Истим жаром непрекидно призива све крштене у Православљу , окупља за Христовом трпезом народ светским моћницима притешњен, бомбардован, сахрањује, крсти, венчава, храбри, теши, у борби за достојанство човека - Православног верника регрутује. Храмови су народом испуњени.Литургијско гнездо, молитвом утопљава и сирото и богато. Високим моралом Православне вере прост пук и дечица постају људи достојни Небеси. Из колоне разочараних, буде се они мало бољи од свих нас. Буде се јунаци спремни за нешто више од оног што обичан човек може свом Српском роду да подари, да подари себе у стварању Богоугодних дела. Кратко речено: Монаховој лађи, чини се, тек што је Небо једра испунило, а бод постаје тесан за долазеће... На здравље... На многаја благаја љета! Господи помилуј! Господи прости!