Kada se prvi put pojavila ova bolest, donela je i mnogo kontroverzi, netačnih informacija, a za mnoge je bila i ostala tabu tema. Svi smo do sada čuli za sidu, za HIV, a i za AIDS. Ove pojmove mnogi mešaju i ne znaju tačno šta koji pojam znači.

S obzirom na to da je ovaj dan rezervisan za edukaciju, dr Biljana Popović spec. epidemiolog će nam približiti ove pojmove.

 

HIV je humani imunodeficijentni virus koji isključivo napada samo ljudsko telo i na početku dovodi do inficiranja, do pojave infekcije a u kasnijem periodu dolazi do pojave drugih kliničkim manifestnih simptoma kada infekcija prelazi u bolest i AIDS.

 

Putevi prenošenja virusa HIV-a su samo interhumani kontakti koji podrazumevaju vertikalnu transmisiju sa majke na dete ili kod samog porođaja ili intrauterino, zatim prenošenje preko krvnih kontakata, podrazumeva kontakte sa svežom ljudskom krvlju, a to može da se desi i u

situacijama kada čovek želi da bude najhumaniji, kada prilazi golim rukama i želi da pomogne osobi koja trenutno krvari. 

 

Preko nesterilinih špriceva i igala a to su situacije gde intravenski zavisnici, korisnici psihoaktivnih sredstava koriste zajedničke igle i špriceve. I najučestaliji put prenošenja virusa HIV-a sa inficirane pozitivne na zdravu neinficiranu osobu je nezaštićeni

seksualni kontakt.

 

Nezaštićeni seksualni kontakti su u najčešćem obliku prenošenja virusa HIV-a je nezaštićeni seksualni kontakt među muškarcima koji imaju seksualne kontakte sa drugim muškarcima, analni seksualni kontakt. Zatim ide i nezaštićeni vaginalni seksualni kontakt i drugi oblici oralnog seksualnog zadovoljenja, zato što virus HIV-a prisutan je ne samo u krvi, već je prisutan u semenoj i vaginalnoj tečnosti kod osoba koje žive sa HIV-om. AIDS ili SIDA, to je manifestna bolest, gde se pojavljuju određeni simptomi, skup simptoma koji čini sindrom HIV-a.

 

 

Imate li podatke o broju zaraženih na našem području i ima li mladih osoba?

 

Na našoj teritoriji Pčinjskog okruga koju pokriva Zavod za javno zdravlje Vranje, zvanično je

registrovana 31 osoba koja je živela sa HIV-om, od toga već je devetoro ljudi umrlo, sada prema

zvaničnim našim podacima sa HIV-om na teritoriji Pčinjskog okruga živi 22 lica.

 

Kada je reč o prevenciji , koji je najbolji način da se izbegne zaražavanje HIV-om ?

 

Što se prevencije tiče u prvom redu je edukacija, što znači da trebamo da se približimo svim mladim ljudima da krenemo da kod njih razvijamo zdrave stilove života, da ih naučimo kako da zaštite sebe da nauče da koriste kondom prilikom seksualnih kontakata, da nauče da štite sebe da nikad ne idu golim rukama u svežu ljudsku krv, da je život mnogo lepši i svestraniji ako ga kreiramo sami sopstvenim snagama a ne uz pomoć psihoiaktivnih sredstava gde je mogući put prenošenja nesterilnim iglama.

 

Ako neko sumnja da je zarazen virusom HIV-a ili smatra da se našao u rizičnoj situaciji,

najbolji način da razbije ta sumnja je testiratiranje. Možete li nam reći nešto o tome?

 

Svakako da je testitranje osoba na antitelo, antigen virusa HIV-a itekako preporučljivo svim osobama koje su do sada bile možda u nekom riziku ili smatraju da su bili u nekom riziku a to zapravo možda i nije pravi rizik pozivam ih i jednostavno želim da podelim informaciju sa vašim

čitaocima da mogu da se jave u bilo koje savetovalište na teritoriji Republike Srbije. 

 

U tim savetovalištima pored samog tima testiranja bitnija stavka je pre tesitanje i post testiranje zbog određenog vremenskog termina a koji je jako bitan da se preračunava koliko je vremena prošlo od pretpostavljenog rizika. Treba ljudima objasniti da ne može svim tim našim testovima odmah nekoliko dana nakon nezaštićenog seksualnog kontakta ili bilo kog rizika,, da se odmah utvrdi pozitivnost testa.

 

Zato treba posećivati institucije koje su nameski opremljene gde rade edukovani ljudi koji mogu da daju dovoljan broj potrebnih informacija i da shodno vremenu kada treba da urade testiranje i normalno da se to testiranje ponavlja i normalno da se nakon testiranja sa brzim testovima ili ako se uradi serološko obično testiranje treba uraditi i potvrdni PCR test.

 

U početku su osobe zaražene HIV-om retko dobijale podršku okoline da li se danas ta situacija popravila?

 

Ne mogu da kažem da se to popravilo u jako visokom procentu ali ima pomaka zato što na početku kada se HIV pojavio bilo je zaista strašno i otkriti osobu zaraženu HIV-om.  Nije bilo testova da se osoba testira, niti je bilo dovoljno lekova i najveći problem je bila stigma i autostigma što zbog svih tih negativnih konotacija koje su pratile osobe koje žive sa HIV-om.

 

Te osobe su želele i dan danas žele da u potpunosti ostaju anonimne, ali veći problem je bio i autostigma gde same osobe počinju sebe da okrivljuju zašto su upale i to dozvolile sebi.

 

Međutim ono što primećujem sada dolazi do smanjenja stigme, međutim autostigma, imam osećaj da je u potpunosti izgubljena, da je više nema.

 

Što se Zavoda za javno zdravlje Vranje tiče, mi radimo tokom čitave godine savetovanja i testiranja u našem savetovalištu za dobrovoljno poverljiva savetovanja i testiranje ne samo na HIV već i na Hepatitis B, Haptitis C i Sifilis.

 

Svi naši sugrađani koji su zainteresovani slobodno mogu da dođu u savetovalište Zavoda za javno zdravlje u Vranju, prošle su one naše velike aktivnosti koje su bile usmerene u borbi protiv korone, tako da sad ima slobodnih termina. Svakodnevno radimo sa svim klijentima, pacijentima koji god žele i koji god se jave i ima dovoljno testova - istakla je dr Biljana Popović. spec. epidemiolog.