Danas je Svetski dan borbe protiv AIDS-a

Lokalne vesti - Četvrtak 01.12.2022 - 09:38

Povodom Svetskog AIDS dana, 1. decembra, UNAIDS poziva da razmotrimo nejednakosti koje koče napredak u okončanju pandemije AIDS-a.

Foto:Promo Foto:Promo
 Slogan ovogodišnje kampanje – „Izjednačimo” je poziv da zajedničkim delovanjem omogućimo rešavanje nejednakosti i pomognemo u okončanju ove pandemije, sa ciljem da se do 2030. godine okonča AIDS kao globalna pretnja po zdravlje. Povećana ranjivost na HIV često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, sa izloženošću rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim i kvalitetnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije.
 
U Srbiji danas živi 1.694 osobe s virusom HIV, a procenjuje se da još oko 1.800 ljudi ne zna da je zaraženo. Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd je najteže pogođen HIV epidemijom u Srbiji, ali se u glavnom gradu i testira najviše ljudi. Od početka ove godine novoregistrovanih je 95 osoba koje imaju HIV, a kod 26 je dijagnostikovan AIDS, dok je 11 obolelih umrlo. Među registrovanim je skoro 13 puta više muškaraca nego žena (88 muškaraca i sedam žena). Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba u Srbiji je uzrasta od 20 do 49 godina, a svaki treći ima od 20 do 29 godina. Prema podacima UN, u svetu je registrovano 34 miliona ljudi koji žive sa HIV-om. Bez hrabre akcije protiv ekonomske, društvene, kulturne i pravne nejednakosti, svet rizikuje da propusti ciljeve za okončanje AIDS-a do 2030. godine.
 
Četrdeset godina od kada su prijavljeni prvi slučajevi AIDS-a, HIV i dalje preti. Danas, svet nije na putu da ispuni zajedničku posvećenost okončanju AIDS-a do 2030. godine, ne zbog nedostatka znanja ili alata za borbu protiv AIDS-a, već zbog strukturalnih nejednakosti koje ometaju dokazana rešenja za prevenciju i lečenje infekcije uzrokovane HIV-om. Pandemija uzrokovana HIV-om ostaje i dalje glavno javnozdravstveno pitanje na globalnom nivou. Kao i mnogi drugi glavni zdravstveni problemi, i ova pandemija se suočava sa dodatnim izazovima tokom pandemije zarazne bolesti COVID-19, uzrokovim virusom.
 
U 2015. godini sve zemlje su se obavezale da će smanjiti nejednakosti unutar i između zemalja u okviru Ciljeva održivog razvoja. Globalna strategija za borbu protiv AIDS-a za period 2021–2026. i Politička deklaracija o AIDS-u usvojena je na sastanku na visokom nivou Ujedinjenih nacija o AIDS-u 2021. godine.
 
Epidemiološka situacija u svetu i Evropi Pandemija uzrokovana HIV-om je i dalje glavni javnozdravstveni globalni izazov, koja je do kraja 2020. godine preme procenama UNAIDS-a odnela više od 36 miliona života, dok je više od 79 miliona ljudi bilo inficirano. Međutim, sa sve većim pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, uključujući i oportunističke infekcije, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje koje omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da vode dug, produktivan i zdrav život.
Procenjeno je da je na kraju 2020. godine 37,7 miliona ljudi živelo sa HIV-om, od kojih je 53% bilo devojaka i žena. Preko dve trećine svih ljudi koji žive sa HIV-om žive u regionu Afrike (25,5 miliona).  Kao rezultat zajedničkih međunarodnih napora da se odgovori na ovu pandemiju, pokrivenost uslugama se neprestano povećava. U 2020. godini 68% odraslih i 53% dece koja žive sa HIV-om u svetu je primalo doživotnu antiretrovirusnu terapiju. U 2020. godini nove HIV infekcije opale su za 48%, a smrtni slučajevi povezani sa HIV-om su opali za 55% u odnosu na 2000. godinu.
Ovo postignuće je rezultat velikih napora nacionalnih programa za HIV koji podržavaju civilno društvo i međunarodni partneri.
Međutim, ciljevi za 2020. godinu postavljeni na globalnom nivou za smanjenje novih HIV infekcija među decom na 40.000 nisu postignuti. Takođe, globalni ciljevi za 2020. godinu – manje od pola miliona novih HIV infekcije i manje od pola miliona umrlih od AIDS-a, nisu dostignuti.
U cilju eliminacije HIV infekcije kao javno-zdravstveni problem bilo je potrebno da, u svakoj zemlji do 2020. godine, 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima ( ART) i da 90% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi. U 2020. godini ovi pokazatelji su bili 84% – 87% – 90% na globalnom nivou.
SZO definiše ključne populacije kao osobe u populacijama koje imaju povećan rizik od inficiranja HIV-om u svim zemljama i regionima.
Ključne populacije uključuju: muškarce koji imaju seks sa muškarcima, osobe koji ubrizgavaju drogu, osobe u zatvorima i drugim zatvorenim uslovima, osobe koje se bave seksualnim radom i njihove klijente, kao i transrodne osobe. Rizik od inficiranja HIV-om je 25 puta veći kod muškaraca koji imaju seks sa muškarcima, 35 puta je veći među osobama koji su intravenski narkomani, 26 puta je veći kod osoba koji se bave prostitucijom i 30 puta je veći za transrodne osobe u odnosu na opštu populaciju. Ključne populacione grupe i njihovi seksualni partneri činili su 65% svih novih HIV infekcija širom sveta u 2020. godini.
Povećana ranjivost na HIV često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, što povećava izloženost rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim, kvalitetnim i pristupačnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije.
 
Osobe koje žive s HIV-om imaju teže ishode sa COVID-19 u odnosu na osobe koje nisu inficirane HIV-om, prema dostupnim podacima sredinom 2021. Mnoge restriktivne mere uvedene zbog pandemije od COVID-19 uticala su negativno na testiranje na HIV u mnogim zemljama do pada broja dijagnostikovanih slučajeva HIV infekcije i upućivanja na lečenje.
HIV infekcija se može prethodno dijagnostikovati brzim dijagnostičkim testovima koji omogućavaju dobijanje rezultata istog dana. Testovi za samotestiranje na HIV postaju sve dostupniji i pružaju efektivan i prihvatljiv alternativni način za povećanje pristupa osobama kojima se javlja zdravstvena zaštita u prisustvu HIV-a u prisustvu HIV-a.
 
Još uvek ne postoji lek kojim bi se virus eliminisao iz organizma inficirane osobe. Međutim, efikasan antiretrovirusni lek (ARV) može da kontroliše umnožavanje virusa i da spreče dalje prenošenje HIV-a na ostale osobe. Imajući u vidu prisusutvo „fenomena ledenog brega“ kada je u pitanju otkrivanje, dijagnostikovanje i prijavljivanje HIV pozitivnih osoba, procenjuje se da od 2,6 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope krajem 2020. svaka peta osoba nije znala da je inficirana ovim virusom.
Svaka druga osoba inficirana HIV-om (50%) u Evropi dijagnostikovana je u kasnoj fazi infekcije, kada je imunološki sistem već narušen. Ovo je pokazatelj da strategije testiranja u cilju ranog dijagnostikovanja HIV infekcije nisu uspešne.
Broj novoprijavljenih dijagnostikovanih HIV infekcija i procenjeni broj novih HIV infekcija u celom regionu Evrope ukazuje da se više osoba zarazilo HIV-om tokom poslednje decenije nego što ih je dijagnostikovano. To znači da se u Evropi povećava broj ljudi koji žive sa nedijagnostikovanom HIV infekcijom.
 
Epidemiološka situacija u Srbiji
 
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom 2021. godine, u Republici Srbiji je registrovano 4317 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 2104 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1179 osoba inficiranih HIV-om umrlo od AIDS-a, a još 136 inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom.  Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (97% svih slučajeva registrovanih tokom 2021. godine s poznatim načinom transmisije), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima, kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om (91%), tako i među obolelima (85%) i umrlima od AIDS-a (100%). 
 
S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah po dijagnostikovanju započnu lečenje HIV infekcije koje daje odlične rezultate.  I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.
 
HIV se prenosi na sledeće načine:
 
1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),
2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),
3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.
 
HIV se retko može preneti na sledeće načine:
1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni).
2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),
3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).
 
HIV se ne prenosi na sledeće načine:
1. Društvenim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje…,
2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,
3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,
4. Poljupcem u obraz,
5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,
6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,
7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,
8. Kontakt sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),
9. Korišćenjem istog bazena ili saune,
10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),
11. Konzumiranjem hrane koju je primila HIV pozitivna osoba.

 

OK Radio

Vrati se na kategoriju Lokalne vesti

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.

Ostavite komentar:

Ime:
Email:
Komentar:
 //