Povodom Svetskog AIDS dana, 1. decembra, UNAIDS poziva da razmotrimo nejednakosti koje koče napredak u okončanju pandemije AIDS-a.
Slogan ovogodišnje kampanje – „Izjednačimo” je poziv da zajedničkim delovanjem omogućimo rešavanje nejednakosti i pomognemo u okončanju ove pandemije, sa ciljem da se do 2030. godine okonča AIDS kao globalna pretnja po zdravlje. Povećana ranjivost na HIV često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, sa izloženošću rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim i kvalitetnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije.
U Srbiji danas živi 1.694 osobe s virusom HIV, a procenjuje se da još oko 1.800 ljudi ne zna da je zaraženo. Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd je najteže pogođen HIV epidemijom u Srbiji, ali se u glavnom gradu i testira najviše ljudi. Od početka ove godine novoregistrovanih je 95 osoba koje imaju HIV, a kod 26 je dijagnostikovan AIDS, dok je 11 obolelih umrlo. Među registrovanim je skoro 13 puta više muškaraca nego žena (88 muškaraca i sedam žena). Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba u Srbiji je uzrasta od 20 do 49 godina, a svaki treći ima od 20 do 29 godina. Prema podacima UN, u svetu je registrovano 34 miliona ljudi koji žive sa HIV-om. Bez hrabre akcije protiv ekonomske, društvene, kulturne i pravne nejednakosti, svet rizikuje da propusti ciljeve za okončanje AIDS-a do 2030. godine.
Četrdeset godina od kada su prijavljeni prvi slučajevi AIDS-a, HIV i dalje preti. Danas, svet nije na putu da ispuni zajedničku posvećenost okončanju AIDS-a do 2030. godine, ne zbog nedostatka znanja ili alata za borbu protiv AIDS-a, već zbog strukturalnih nejednakosti koje ometaju dokazana rešenja za prevenciju i lečenje infekcije uzrokovane HIV-om. Pandemija uzrokovana HIV-om ostaje i dalje glavno javnozdravstveno pitanje na globalnom nivou. Kao i mnogi drugi glavni zdravstveni problemi, i ova pandemija se suočava sa dodatnim izazovima tokom pandemije zarazne bolesti COVID-19, uzrokovim virusom.
U 2015. godini sve zemlje su se obavezale da će smanjiti nejednakosti unutar i između zemalja u okviru Ciljeva održivog razvoja. Globalna strategija za borbu protiv AIDS-a za period 2021–2026. i Politička deklaracija o AIDS-u usvojena je na sastanku na visokom nivou Ujedinjenih nacija o AIDS-u 2021. godine.
Epidemiološka situacija u svetu i Evropi Pandemija uzrokovana HIV-om je i dalje glavni javnozdravstveni globalni izazov, koja je do kraja 2020. godine preme procenama UNAIDS-a odnela više od 36 miliona života, dok je više od 79 miliona ljudi bilo inficirano. Međutim, sa sve većim pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, uključujući i oportunističke infekcije, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje koje omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da vode dug, produktivan i zdrav život.
Procenjeno je da je na kraju 2020. godine 37,7 miliona ljudi živelo sa HIV-om, od kojih je 53% bilo devojaka i žena. Preko dve trećine svih ljudi koji žive sa HIV-om žive u regionu Afrike (25,5 miliona). Kao rezultat zajedničkih međunarodnih napora da se odgovori na ovu pandemiju, pokrivenost uslugama se neprestano povećava. U 2020. godini 68% odraslih i 53% dece koja žive sa HIV-om u svetu je primalo doživotnu antiretrovirusnu terapiju. U 2020. godini nove HIV infekcije opale su za 48%, a smrtni slučajevi povezani sa HIV-om su opali za 55% u odnosu na 2000. godinu.
Ovo postignuće je rezultat velikih napora nacionalnih programa za HIV koji podržavaju civilno društvo i međunarodni partneri.
Međutim, ciljevi za 2020. godinu postavljeni na globalnom nivou za smanjenje novih HIV infekcija među decom na 40.000 nisu postignuti. Takođe, globalni ciljevi za 2020. godinu – manje od pola miliona novih HIV infekcije i manje od pola miliona umrlih od AIDS-a, nisu dostignuti.
U cilju eliminacije HIV infekcije kao javno-zdravstveni problem bilo je potrebno da, u svakoj zemlji do 2020. godine, 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima ( ART) i da 90% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi. U 2020. godini ovi pokazatelji su bili 84% – 87% – 90% na globalnom nivou.
SZO definiše ključne populacije kao osobe u populacijama koje imaju povećan rizik od inficiranja HIV-om u svim zemljama i regionima.
Ključne populacije uključuju: muškarce koji imaju seks sa muškarcima, osobe koji ubrizgavaju drogu, osobe u zatvorima i drugim zatvorenim uslovima, osobe koje se bave seksualnim radom i njihove klijente, kao i transrodne osobe. Rizik od inficiranja HIV-om je 25 puta veći kod muškaraca koji imaju seks sa muškarcima, 35 puta je veći među osobama koji su intravenski narkomani, 26 puta je veći kod osoba koji se bave prostitucijom i 30 puta je veći za transrodne osobe u odnosu na opštu populaciju. Ključne populacione grupe i njihovi seksualni partneri činili su 65% svih novih HIV infekcija širom sveta u 2020. godini.
Povećana ranjivost na HIV često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, što povećava izloženost rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim, kvalitetnim i pristupačnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije.
Osobe koje žive s HIV-om imaju teže ishode sa COVID-19 u odnosu na osobe koje nisu inficirane HIV-om, prema dostupnim podacima sredinom 2021. Mnoge restriktivne mere uvedene zbog pandemije od COVID-19 uticala su negativno na testiranje na HIV u mnogim zemljama do pada broja dijagnostikovanih slučajeva HIV infekcije i upućivanja na lečenje.
HIV infekcija se može prethodno dijagnostikovati brzim dijagnostičkim testovima koji omogućavaju dobijanje rezultata istog dana. Testovi za samotestiranje na HIV postaju sve dostupniji i pružaju efektivan i prihvatljiv alternativni način za povećanje pristupa osobama kojima se javlja zdravstvena zaštita u prisustvu HIV-a u prisustvu HIV-a.
Još uvek ne postoji lek kojim bi se virus eliminisao iz organizma inficirane osobe. Međutim, efikasan antiretrovirusni lek (ARV) može da kontroliše umnožavanje virusa i da spreče dalje prenošenje HIV-a na ostale osobe. Imajući u vidu prisusutvo „fenomena ledenog brega“ kada je u pitanju otkrivanje, dijagnostikovanje i prijavljivanje HIV pozitivnih osoba, procenjuje se da od 2,6 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope krajem 2020. svaka peta osoba nije znala da je inficirana ovim virusom.
Svaka druga osoba inficirana HIV-om (50%) u Evropi dijagnostikovana je u kasnoj fazi infekcije, kada je imunološki sistem već narušen. Ovo je pokazatelj da strategije testiranja u cilju ranog dijagnostikovanja HIV infekcije nisu uspešne.
Broj novoprijavljenih dijagnostikovanih HIV infekcija i procenjeni broj novih HIV infekcija u celom regionu Evrope ukazuje da se više osoba zarazilo HIV-om tokom poslednje decenije nego što ih je dijagnostikovano. To znači da se u Evropi povećava broj ljudi koji žive sa nedijagnostikovanom HIV infekcijom.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom 2021. godine, u Republici Srbiji je registrovano 4317 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 2104 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1179 osoba inficiranih HIV-om umrlo od AIDS-a, a još 136 inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (97% svih slučajeva registrovanih tokom 2021. godine s poznatim načinom transmisije), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima, kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om (91%), tako i među obolelima (85%) i umrlima od AIDS-a (100%).
S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah po dijagnostikovanju započnu lečenje HIV infekcije koje daje odlične rezultate. I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.
HIV se prenosi na sledeće načine:
1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),
2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),
3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.
HIV se retko može preneti na sledeće načine:
1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni).
2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),
3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).
HIV se ne prenosi na sledeće načine:
1. Društvenim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje…,
2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,
3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,
4. Poljupcem u obraz,
5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,
6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,
7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,
8. Kontakt sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),
9. Korišćenjem istog bazena ili saune,
10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),
11. Konzumiranjem hrane koju je primila HIV pozitivna osoba.
Foto:Promo
