Lokalne vesti - Petak 20.06.2025 - 10:02
Danas se širom sveta obeležava Svetski dan izbeglica, dan posvećen milionima ljudi koji su, bežeći od ratova, progona i kršenja ljudskih prava, morali da napuste svoje domove. Pod sloganom „Sa izbeglicama – za pravo na sigurnost i dostojanstven život“, ovogodišnje aktivnosti ističu važnost solidarnosti, inkluzije i poštovanja osnovnih ljudskih prava.
Foto: Ok Radio,Goran Mitić
Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija, broj izbeglica u svetu premašio je 120 miliona, što predstavlja najveći broj od kada se vodi evidencija. Među njima su milioni dece koja su izgubila dom, obrazovanje, pa čak i porodice.
Posebna pažnja ove godine usmerena je na potrebu za trajnim rešenjima – uključujući integraciju, obrazovanje, zapošljavanje i poštovanje prava izbeglica.
Organizacije koje se bave zaštitom izbeglica pozivaju javnost da pokaže empatiju i pruži podršku onima koji su u potrazi za sigurnim mestom. Svetski dan izbeglica nije samo dan sećanja, već i podsticaj za zajedničku akciju.
Povodom Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava, Stanisavljević je za Tanjug navela da je od početka godine u Srbiji u prihvatnim i azilnim centrima boravilo 3.300 osoba.
"Srbija ima dovoljan broj prihvatnih i azilnih centara i ono što je važno kada su u pitanju migracije jeste da nismo sami i da to nije kriza koju su izazvala samo dešavanja u Srbiji. To su spoljašnje migracije kroz Srbiju i ljudi koji su migranti, koji prolaze kroz Srbiju, a to vidimo po zahtevima za azil", rekla je Stanisavljević.
Migranti najčešće dolaze iz, kako kaže, Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja.
Navodi da ih je trenutno u azilima oko 250 i ukazuje da ih je 2022. godine bilo oko 5.000.
"I po tome vidimo da je jako smanjena migracija i broj migranata koji se nalaze u Srbiji. Apsolutno su na minimumu od početka migrantske krize 2015. godine", istakla je Stanisavljević.
Podsetila je da je Srbija jedna od zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, a da migranti najčešće ulaze iz pravca Bugarske i iz pravca Severne Makedonije.
Za razliku od iregularnih migracija koje su u Srbiji u opadanju, Stanisavljević napominje da je situacija potpuno drugačija kada je reč o interno raseljenim licima sa AP KiM.
Navela je da u centralnoj Srbiji boravi više od 200.000 interno raseljenih iz AP Kosova i Metohije i da sve više Srba sa tih prostora podnosi zahteve za dobijanje tog statusa.
"Mi beležimo porast lica koji podnose zahteve kada je u pitanju status interno raseljenog lica i svedoci smo, nažalost, da ponašanje privremenih institucija u Prištini, pre svega Kurtija, doprinosi sve većem odlasku Srba kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije", naglasila je ona.
Komesarijat za izbeglice i migracije u saradnji sa lokalnim samoupravama, ističe, interno raseljenim licima pruža svu neophodnu podršku i pomoć – od ogreva, građevinskog materijala za izgradnju kuća, preko paketa osnovnih životnih namirnica, do jednokratne novčane pomoći.
Govoreći o saradnji sa drugim zemljama kada je reč o rešavanju problema sa migrantima, ona je navela da je uz pomoć Danske, nedavno Srbiju napustilo više od 1.300 izbeglica i migranata koji su se vratili u svoje zemlje porekla.
Stanisavljević ističe da je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, pre svega migranata, odnosno onih osoba koje nisu uspele da regulišu status svog boravka na adekvatan način u Srbiji te su pristale da se vrate u svoju zemlju.
Napomenula je da taj program retko uključuje izbeglice, budući da su ljudi koji imaju taj status proterani iz svojih zemalja i u njima više nisu bezbedni.
"Putem tog programa koji traje više od četiri godine, pre svega Kraljevina Danska pružala je podršku kada je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, i kada je krenuo Institut dobrovoljnog povratka u Srbiji, preko 1.300 lica se vratilo u svoje zemlje porekla, najčešće su to bile određene zemlje Azije, zatim afričke zemlje u koje je bilo moguće da se vrate", rekla je Stanisavljević.
Kada je reč o izbeglicama iz ratnih područja, pre svega o ljudima koji dolaze iz Ukrajine, ona je kazala da je Srbija, kao i sve druge evropske zemlje, odmah imala pravovremen i adekvatan odgovor kada je u pitanju prihvat građana Ukrajine, koji su napustili tu zemlju usled ratnih dejstava.
Osnovan je, dodala je, Prihvatni centar u Vranju, gde izbeglice iz Ukrajine imaju smeštaj i hranu, regulisan im je boravak, a imaju mogućnost i za školovanje i zaposlenje ukoliko to žele.
Ok Radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
