Pedeset radničkih porodica 21 mesec stanuje u vranjskom naselju “Čerenac” bez struje vode i kanalizacije. Ovi ljudi prepušteni su sami sebi, jer su ih sugrađani, njihove kolege i predstavnici vlasti zaboravili. Svi stanovi, u dve od tri Jumkove zgrade useljeni su drugog maja 2003. godine, za tri dana u roku od tri sata, uprkos činjenici da stanovi nisu dovršeni. Po rečima očevidaca, stanove su nasilno, razbijanjem prozorskih stakala, ili razvaljivanjem vrata, zauzeli radnici ovog preduzeća, koji kako kažu, nisu više imali strpljenja da čekaju, a bili su na rang listi preduzeća za dodelu istih. Njihova avantura traje i dalje, a do danas njih se sete samo loklani političari u predizbornoj kampanji.
Na februarskih jedan iznad nule, pored česme u dvorištu, Vesna Milošević, objašnjava da su svih 49 porodica, koje stanuju u tri Jumkove zgrade u "Čerencu" ostale bez igde ičega, i bile prinuđene da se usele u stanove, koji im možda i ne pripadaju: -Nismo imali više gde da idemo. Zbog neplaćene kirije gazadama kod kojih smo stanovali dobili smo otkaz i dogovorili smo se da se u stanove uselimo, jer smo svi ionalko bili na rang listi za dodelu istih. Ušli smo lepo, nismo lomili ništa i sada smo tu i mučimo se svakodnevno - kazala je Miloševićeva. Prepušteni sami sebi, ovi ljudi ogorčeni su na sve, jer ih tretiraju kao ljude drugog reda. Niko ih ne posećuje. Ni rukovodstvo preduzeća, ni sindikati, ni ljudi iz socijalnog, ni nevladine organizacije, niti predstavnici Opštine. Uglavnom su oni ti, koji mole i preklinju da se nešto preduzme. Jedan od stanara Predrag Jovanović, na pitanje da li ih se neko seti odgovara: -Ne, nas niko ne obilazi. Mi smo ti koji tražimo pomoć, ali bez uspeha. Takvo stanje traje već više od godinu i po. Dođe po koji novinar, ali oni koji bi mogli da reše naš status ne dolaze. Kao da nismo ljudi, a kamoli građani Vranja - iskren je Jovanović. Svoju muku za O.K. radio priča i šezdesetrogodišnja starica Budimka Antić, koja na četvrti sprat iznosi vodu za piće i pranje: -Još sam pokretna, ali sam ukočena. Mučim se svaki dan i na četvrti sprat iznosim vodu iz dvorišta, i silazim da otpadnu prospem. Ko nije osetio, ne zna šta ovo znači. Niko nas ne gleda, niko ne štiti. Svaku noć mi neko lupa na vrata, a ja sam žena u 63 godine, kome ja smetam i zašto bi me uznemiravali ?- pita Antićeva. Većina ovih stanara su radnici Jumka, ali samo retki i dalji rade u preduzeću, koje posluje vrlo otežano. Ostali su bez posla. Sunčica Mišić, kontrolor u Jumkovoj konfekciji, za poslednja tri meseca primila je ukupno 13.000 dinara. -Za tri meseca sam primila 13.000 dinara, mislite li da neko u Srbiji može da živi sa takvim prihodom. Ovo je strašno, samohrana sam majka dvoje dece i niko me ne pita kako ću da prehranim porodicu. Tretiraju nas gore nego izbeglice - rekla je Mišićeva. Ona objašnjava, da njihov život u 21. veku izgleda kao nečiji u trinaestom. Svih 49 porodica nuždu obavlja u jednom poljskom WC-u, svi se vodom snabdevaju sa česme iz dvorišta i svi slušaju tranzistore na baterije. -Evo, uverite se i sami, radio mi radi na baterije. Vodu izvlačim u kofama, a za kanalizaciju ne pitajte. U isti poljski toalet idemo svi, sve porodice ne samo moja. Džaba što imamo kupatilo u stanu kad ne možemo da ga koristimo. Perem na ruke, u koritu. Šta da radim, delim sudbinu sa ovim ljudima -kazala je Mišićeva. Zvuči paradoksalno, ali od nasilnog useljenja u zgrade u "Čerencu", njima se gubi svaki trag. Stanka Spasova, koja je 33 godine radila u Jumku, ostala je bez igde ičega, ali je na kraju ostala izgleda i bez identiteta: -Nismo prijavljeni nigde, kao da smo bez mesta boravka. Ličnu kartu ne možemo da izvadimo, jer zgrade nisu uvedene u katastar. Za nas se i ne zna. Kao da ne živimo u Vranju, kao da nikada nismo ni postojali-kazaal je Spasova. Jedini koji je ovim ljudim obećao bar nadu, jeste aktuelni predsednik Skupštine opštine Vranje Nenad Stošić. On priznaje da su mogućnosti opštine da se ovim ljudima pomogne male, ali da će pokušati da razgovore ubrza između izvođača radova “Binačke Morave” i nalogodavca Jumka. -Opština može vrlo malo u toj priči. Ima tamo i onih, kojima nije mesto u tim stanovima, dakle onih koji nisu toliko ugroženi. Prvo to mora da se odradi, da se napravi rang lista ko će u stanu ostati, a ko će morati da ide. Teško je proceniti kada će se taj problem rešiti, ali je činjenica da Jumko te zgrade nije primio. Dakle nisu njihove, pre bih mogao da kažem da su zgrade i dalje vlasništvo “Binačke Morave”. Dok se taj spor ne reši, opština Vranje ne može ništa. Ja sam obećao tim ljudima da ću pokušati da te pregovore između graditelja i kupca ubrzam - rekao je Stošić. U ovim zgradama stanuje i sedamnaestomesečna beba. Njena baka, Dušanka Đorđević za O.K. radio kaže, gore nego kada je ona bila dete: -Moja ćerka se razvela od supruga i sa detetom od dva i po meseca došla kod nas. Ja sam invlaid rada, moj muž takođe. Svi živimo u jednom stanu, a dete je već napunilo 17 meseci. Volela bih da vidim te političare, direktore, predsednike raznih udruženja da li bi dozvolili da njihova deca, ili unučići žive u ovakvim uslovima. Sramota, bez dostojanstva, bez imalo poštovanja, ostavili su nas ovde da trunemo. Dete je odraslo u koritu i uz sveće, ni ja nisam imala takvo detinjstvo - priča kroz suze Dušanka Đorđević. Čekajući milostinju zajednice, čiji su članovi, ovi ljudi čvrsti su u nameri da istraju. Oni su svesni avanture u koju su se upustili, ali svoju nadu podgrevaju činjenicom da je sada država vlasnik njihove Kompanije. Stanovi su, ipak, useljeni nelegitimno, ali su oni spremni da pravdu isteruju i na svoj način, ako bude potrebe. Na pitanje šta će se desiti ako neko pokuša da ih kao divlje stanare izbaci iz stanova, Stanka Spasov prenosi stav svih: -Ako neko dođe da me izbaci odmah će motka, pa, po glavu. Ili motka, ili sekira. Nisu došli da nas pitaju imamo li hleb da jedemo, a doći će da nas izbacuju. Samo preko mene mrtve. Ja ne odlazim odavde. Mogu da me vežu, ali i to me neće sprečiti da se obračunam sa tima koji to pokušaju. Zašto? Zato što sam 33 godine radila u Jumku, a moje kolege su sa po 10, ili 15 godina dobijale stanove. Zar su oni pre mene zaslužili da reše svoje stambeno pitanje. Kosti sam ostavila u preduzeću! - kazala je Spasova. Podsećamo da je u naselju "Čerenac" u Vranju, H.K.”Pamučni kombinat Jumko“ Vranje započela je izgradnju tri lamele sa po 25 stanova u nameri da veći deo stanova proda, a u ostatak useli svoje radnike. Gradnja je počela 1. jula 1998. godine, a od 2000. godine gnjilanska ”Binačka Morava" skoro i da ne postoji, pa je neizvesno ko će i pod kojim uslovim aove tri zgrade dovršiti..
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
