Grupa mladih aktivista iz Vranja januara 2001. godine osnovala je NVO "Generator" , čiji je cilj predstavljanje i očuvanje kulturne baštine i umetnosti, kao i rešavanje problema mladih ljudi u jednoj multietničkoj sredini.
"Kultura je već duže vreme jeftina stvar"; Foto: Marija Janković
Petnaest godina kasnije, Gordana Ristić, spiritus movens "Generatora", u razgovoru za OK Portal rezimira šta je sve urađeno u međuvremenu.
Generator je imao nekoliko vrlo uspešnih projekata koji su uneli neke novine u kulturni život grada. Šta bi izdvojila kao najbitnije?
- Da, imali smo dosta projekata u oblasti kulture i umetnosti, samostalno ili u partnerstvu, počev od samog osnivanja 2001. godine.
Među najuspešnijim projektima izdvojila bih:
- omladinski muzički festivali (Balkan Streets festival , 2009-2014.);
- primenjujemo pozorište u edukaciji još od 2005. godine, koje se danas često koristi u radu sa mladima (projekti: Teatar za etnički dijalog (2012), Novi kreativni izbori (2011-2012), Mladi aktivisti (2006-2007) i mnogi drugi.);
- osnaživanje kulturne i umetničke scene u Vranju kroz projekte „Muzika bez granica“ (2011-2012), „Ulice/Streets“ (2013-2014), „Zlatni rudnik“ (2008-2010);
- međunarodne omladinske razmene, radionice i art džemovi sa kulturnim sadržajima koje su vodili svetski priznati umetnici, kao što su: Jeanne van Heejswik (NL), Christopher Robbins (USA), VlatkoStefanovski (MK), Marko Đorđrević (USA/Srbija), MilošTomić (Srbija) i mnogi drugi;
- međunarodna promocija srpske ’world’ muzike, uključujući tu i vranjsku tradicionalnu muziku – stare gradske pesme i trubačku muziku, na sajmu svetske muzike, WOMEX-u 2010-2011;
- očuvanje i međunarodna promocija gastronomije južne Srbije izdavanjem kuvara i organizovanjem prezentacija.
Posebno sam ponosna na rezultate dugogodišnjeg ulaganja u mlade kreativne ljude u Vranju i širem regionu južne Srbije. Tu bih, pre svega, istakla uspeh vranjske metal scene.
Meni je oduvek bio problem to što nijedan vranjski rok bend nije imao nijedan zvanično objavljen album, sve dok "Nežni Dalibori" nisu otišli u Beograd na fakultet, pa uspeli da se probiju u prestonici.
Iako nisam neki poseban pristalica „hard“ zvuka, želela sam da radim sa mladim muzičarima koji već imaju inicijativu, samim tim što se uopšte bave muzikom, pa još ne mnogo popularnim žanrom i to u Vranju.
Kroz više projekata su mladi muzičari imali prilike da dobiju znanja i informacije kroz tematske seminare i radionice, volontirali na našem festivalu, ali i nastupali, posećivali velike festivale i na njima volontirali na bini i u bekstejdžu, pa i svirali.
I tako, 3-4 godine, uz njihovo konstatno i uporno vežbanje i malo motivacije sa strane, uspeh nije izostao.
Ne bih da zaboravim ni „street art“ scenu. Scena grafita u gradu je za poslednjih 10 godina procvetala.
Još su mi sveža sećanja na 2006. godinu kada sam išla i molila ljude za dozvolu za prva tri zida na kojima su grafiteri iz Leskovca radili grafite sa porukama tolerancije. Tada su grafiteri u Vranju bili retkost.
Zbog toga je dugo godina "Generator" za svaku uličnu akciju obeležavanja nekog bitnog međunarodnog dana iz oblasti ljudskih prava koristio grafite i kupovao klincima sprejeve kako bi ispisivali poruke na kartonima i na taj način vežbali.
A sprejevi su jako skupi i mladim umetnicima je teško da dođu do njih.
Pored ovoga, organizovali smo veliki broj omladinskih razmena i festivala na kojima smo ugostili mlade grafitere i street art umetnike iz Evrope koji su sarađivali sa našim mladim grafiterima.
I tako, 10 godina posle imamo jednog Sleša koji već važi za ozbiljnog grafitera u Srbiji.
Juče sam išla gradom i uočila veliki broj novih grafita. Neko je spominjao da bi ih trebalo sve fotografisati i okačiti na Internet.
Eto ideje za zanimaciju za aktivne mlade ljude.
Koji je bio krajnji cilj ovih projekata?
-Krajnji cilj ovih projekata je bio unapređenje postojećeg kulturnog života grada i razvijanje kritičke svesti kod publike, pre svih kod mladih, ali i promocija naše kulture, kako tradicije, tako i savremenog stvaralaštva, u svetu.
To smo uspeli da postignemo organizacijom velikog broja dešavanja, osnaživanjem umetničke i kulturne scene kroz omogućavanje kolaborativnog rada i zajedničke produkcije sa kolegama i koleginicama iz Evrope i sveta, kao i saradnjom sa mnogim partnerima i umetnicima iz zemlje i sveta.
Da li ste imali podršku i jesu li vaši ciljevi bili prepoznati?
- Imali smo ogromnu podršku mladih i veliku podršku od strane gradskih institucija i preduzeća što se logistike tiče, ali nedovoljnu podršku vlasti, kad govorimo o finansijskim sredstvima.
Kultura je, nažalost, već par decenija jako jeftina, ali se ni za minimalne troškove u najvećem broju slučajeva nema dovoljno para.
Ima li rezultata? Jeste li uspeli u tome što ste planirali?
- I da, i ne. Da, na nivou pojedinaca i grupa, ali delimično na nivou cele zajednice.
Kao što ste i primetili, neke naše aktivnosti jesu unele novine u kulturnom životu grada, a to je, pre svega, model na koji način mogu zainteresovani građani, pre svih mladi, da se aktiviraju i u njemu učestvuju.
Imamo dosta inicijativa koje su pokrenute u međuvremenu.
Pored toga, Grad raspisuje konkurs za kulturu poslednjih par godina, što je za pohvalu, a s druge strane jeste upravo rezultat velikog projekta “Zlatni rudnik” u kome je "Generator" bio lokalni partner.
Međutim, bez ozbiljnijeg ulaganja u kulturu i umetnost nema govora o nekom ozbiljnijem razvoju, kako u gradu, tako i u celoj zemlji.
Na žalost, kultura nije prioritet nijednoj vladajućoj garnituri još od kraja 80-tih.
"Balkan Street Festival" je bio pravo osveženje u muzičkom životu grada. Hoće li se nastaviti?
- Možda hoće, a možda i ne.
Ovaj festival, i sam projekat, jesu rezultat saradnje nekoliko omladinskih organizacija iz EU i sa Balkana, gde su pokretači bili "Platforma Spartak" iz Holandije, "Generator" i "Mirovna grupa mladih Dunav" iz Hrvatske, a ostale organizacije su sarađivale na pojedinačnim festivalima ("CID" i "Taksirat" iz Makedonije, "Stari grad" iz BiH, "Kultur Aktiv" i "CGE" iz Nemačke itd).
Partneri su pretrpeli promene u unutrašnjoj organizaciji tako da se festival neće nastaviti u istoj formi ali je otvoren za nove modele razvoja.
Hrvati su jedini uspeli da održe festival prošle godine, mi ćemo probati da ga organizujemo ove godine sa drugačijim programom, Holanđani i Nemci ga neće organizovati.
S druge strane, da bi se festival održao u formi kakvu svi pamtimo i volimo, pa i razvio, potrebna su sredstva, ali i određeni ljudski resursi i kulturna infrastruktura u gradu.
I Ministarstva i sam Grad jesu podržavali finasijski ovaj festival, ali je to uvek bilo nedovoljno da se sam festival još i više razvije.
Na primer, Festival "Exit" je tek ove godine uspeo da dobije obećanje premijera da ćeući u budžet. Ovaj festival, koji je proglašen za najbolji festival u 2016.godini, je godinama dovodio strane goste, a sa njima i razvoj turizma i velike prihode, kako Novom Sadu, tako i celoj zemlji.
Koje ste probleme u kulturi grada detektovali?
- Navela bih dve bitne stvari. Prvo je nedostatak finansija, a drugo nedostatak strateškog planiranja razvoja kulture i realizacije tih planova.
Ne treba izostaviti i slabe ljudske resurse na svim poljima u našoj zemlji, pa i u kulturi.
"Starinski kuvar južne Srbije" je pionirski poduhvat?
- Jedan je od retkih koji za svako jelo ima fotografiju, jedini je dvojezični kuvar, na srpskom i engleskom jeziku, doživeo je međunarodnu promociju još na nivou ideje i sakupio sredstva za štampu preko “crowd funding” platform (ljudi iz celog sveta mogu da finansiraju projekte koji im se svidjaju).
Pored recepata, ovaj kuvar sadrži i informacije o običajima iz prošlosti koji se vezuju za hranu.
Autorke kuvara smo Marija Janković, fotograf iz Beograda i ja, a izdavač je "Generator".
Ideja je, pored ostalog, došla posle ugošćavanja velikog broja stranaca u Vranju kroz razne projekte.
"Generator" je promovisao gastronomiju južne Srbije na razne načine.
Organizovali smo degustacije za sve strane saradnike i partnere, ali i domaće.
Naši volonteri su na internacionalnim večerima u okviru međunarodnih omladinskih razmena uvek predstavljali ajvar, pite, proju itd.
Na WOMEX-u, koji se 2011.godine održao u Kopenhagenu, smo imali štand sa muzikom, ali smo priredili i degustaciju lučenog pasulja, proje, urnebes salate, rakije.
Većina stranaca koji probaju našu hranu požele da je bar još jednom probaju, a ovim kuvarom će sada moći i da to sve sami pripreme kod kuće.
Koji su dalji planovi?
- Jako nas raduje što je kuvar naišao na dobar prijem kod publike, kako domaće, tako i strane.
Pored sledećih izdanja ovog kuvara, u pripremi su još dva kuvara, vojvođanski i balkanski.
Želja nam je da što više ljudi u svetu čuje za našu kuhinju i kuhinje regiona i poželi da poseti Srbiju i Balkan.
Mi planiramo prezentacije kuhinje južne Srbije i prve dve će biti u Francuskoj, u Parizu i na evropskom filmskom festivalu u Vanu, gde je Balkan ove godine u fokusu, a u planu su i druge prezentacije.
Što se tiče planova za ostale kulturne aktivnosti, "Generator" će se u narednom periodu fokusirati na saradnju naših umetnika sa umetnicima iz Amerike na nacionalnom nivou.
U Vranju nismo uspeli da realizujemo dve ideje, iako smo za jednu već konkurisali za sredstva, a za drugu je predviđeni program za finansiranje pomeren za naredni period.
U pitanju je Škola za duvačke talente, po principu Škole za gudače u Ćupriji, jer imamo ogroman broj Romske dece koja, kad bi se školovala, mogla od Vranja da naprave akademski centar jazz i world muzike.
Ovu ideju ostavljam u amanet Muzičkoj školi.
Druga ideja je „Institut za vranjski i kumanovski govor“ ili fonoteka ili kutak za lokalni govor, kako god ga nazvali je naša preka potreba da zaštitmo blago koje posedujemo, i koji ostavljam u amanet biblioteci "Bora Stanković".
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
