Lokalne vesti - Četvrtak 11.07.2013 - 09:59
Vranje - Zoran Mladenović (64) iz Zemuna, Zoran Jeftić (56) iz Beograda i Nikola Georgijev (32) iz Boleča krenuli su peške od Aleksinca do Soluna gde će se ukrcati na avion za Tel Aviv.
Hodočasnici na kukavici kod Vranja
Njihovo krajnje odredište je poseta mestu rođenja Gospoda Isusa Hrista Vitlejemu, svim svetim mestima i poklonjenje Svetom grobu.
- Za nas prvoslavne hrišćane je Vitjelem mesto rođenja hrišćanske vere, mesto gde je Crkva Rođenja Hristovog, potom Nazaret gde je prorokovao, i mesto smrti i vaskrsnuća Isusa Hrista (Jerusalim).
To moramo posetiti i pokloniti se. Biblija, kao sveta knjiga opisuje događaje i predanja sa područja Svete zemlje.
Želimo da u Jerusalimu prođemo Put suza koja vodi do brda Golgota gde je Grob Spasitelja i Crkva Hristovog Vaskrsenja, koja se smatra centrom hrišćanskog sveta - ku oni.
Trojicu hodočasnika susreli smo na putu u planinskom selu Dobrejancu, 15 kilometra udaljenog od Vranja, u podnožju planine Goč.
- Pošli smo 1. jula na sveto hodočašće. Pošli smo iz sela Dašnica kraj Aleksinca, iz porte crkve Svetog Velikomučenika Prokopija.
Pričestili smo se i krenuli uz blagoslaov naše Srpske pravoslavne crkve uz bogosluženje protojereja stavrofora Slavka Božića – kaže najstariji član među hodočasnicima Mladenović.
Iz Aleksinca su preko Niša i Leskovca i Vučja krenuli preko planine Kukavica kako bi skratili put. Dnevno prelaze po 30 kilometara.
- Podnosimo lako, uprkos što je danju izuzetno toplo, a noću hladno. Prtljag koji nosimo na leđima težak je oko 15 do 20 kilograma.
Imamo određen ujednačen ritam hodanja, jer smo se već okušali kao planinari amateri.
Na strogom smo postu, tako da nam je voda najbitnija. Od hrane koristimo paradajz, papriku, krastavac, malo hleba, neko voće…
Kada prolazimo kroz šumu beremo lekovito bilje i kuvamo čaj, ali i nešto od jestivih trava, poput maslačka, kiseljaka ili kopriva – navodi Jeftić, koji živi na Banovom brdu u Beogradu.
Najmalađi član je Nikola Georgijev i on ima zadatak da ih prati, da ide 10 do 20 metara za njim, da obezbeđuje put, pronalazi vodu za piće i staništa za noćna konačišta.
- Noću spavamo u vrećama ili napravimo imrpivozovane šatore. Koristimo školska dvorišta ili šljivike.
Lako zaspimo, što od umora što od božje blagodeti i unutrašnje radosti od pomisli na cilj koji smo sebi postavuili.
Svi smo vernici u punom smislu te reči i za nas je poseta Svetom Grobu ne samo poklonjenje Gospodu koji nam je udahnuo život, već i poklonjenje božanskoj ljubavi koja je suština vere, nade i ljubavi što je svrha našeg postojanja – ističe Geogrijev.
Njihov cilj ja da preko Vranja krenu na još jedno sveto mesto, do manastira Prohor Pčinjski, da se pričeste, tu pređu granicu i uđu u Makedoniju, a potom pravac Grčka i Solun.
- Ako sve bude išlo kako treba u Solunu treba da stignemo 25. jula. Naša želja je bila da brodom odemo do Izraela, ali takva tura ne postoji.
Zato ćemo otići avionom. U svakom slučaju ono što smo zacrtali to ćemo i ispuniti.
Nema doživljaja punoće vere bez posete Svetoj zemlji i putu koji je za sve nas prošao Gospod Isus Hrist.
Nismo materijano bogati, ali jesmo duhovno, zato smo srećni, čili i veseli.
Onoliko para koliko imamo daćemo uglavnom za avionsku kartu, sve ostalo je put pravoslavnog vernika, težak, trnovit, ali put ljubavi, mira i spokojstva – završava priču Mladenović, dok se opraštamo na planinskom putu u okolini Vranja.
D.Đorđević
OK RADIO
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
