Na svoj 50. rođendan, vranjski „Simpo“ nalazi se na sredokraći puta sa koga jedan kraj vodi u ponor, a drugi, verovatno, u novi život.
Tomić, nekada
Dva su pravca delovanje Dragomira Dragana Tomića, tvorca i čuvara kompanije u ovom času.
U jednom, on se i dalje naslanja na državu i sa njom pravi „new deal“, novi master plan samoodržanja, dok na drugoj grčevito traži strateškoj partnera za spas svoje firme i očuvanje projekta kojem je posvetio život.
Lično, on ima dva problema - prvi je veoma težak položaj u kome se „Simpo“ nalazi, zajedno sa državom koju personifikuje na ovim prostorima, a drugi su godine koje ga polako sustižu.
On je, naime, rođen 1937. godine, tako da danas ima 76 godina. Ali, ova pitanja kao da se u „Simpu“, ali ni u Vranju, nikako ne postavljaju.
Tomić ovde važi za nedodirljivog Boga, koji će trajati večno, a sa njim i njegovo životno delo, „Simpo“.
Dokaz za ovakvu tvrdnju svakako je pisana reakcija na ranije tekstove „Vranjskih“, u kojoj načelnik Okruga i jedna od „Simpovih“ perjanica Budimir Mihajlović kaže da autori „Vranjskih“, kada pišu o Tomiću, „imaju za cilj poništavanje jedne sjajne privredne karijere“, uz ljutito pitanje: po čijem li to nalogu?
Komunistička svest ovde ostavlja jasan trag: ako neko misli, on to ne radi džaba, nego u najmanju ruku po nečijem nalogu, ako već ne za velike pare.
Aksiom je: za male pare ovde nam šta da se misli. A kako neprijatelj nikada ne spava, verovatno je naloga mnogo, pa se samo postavlja pitanje koji je od nalogodavaca sada došao na red.
- Autor u većem delu teksta o „Simpu“ i sadašnjoj ulozi Dragana Tomića nije u pravu. Istina je samo jedna - „Simpo“ samo sa Draganom Tomićem ima šanse da prebrodi teškoće. Bez Dragana Tomića nema šanse, i to odmah - piše Budimir Mihajlović.
Iz ovog kratkog zapažanja izvlači se zaključak da je Tomić garant opstanka „Simpa“, i samo sa njim na čelu nešto na spasu firme može da se uradi. I to firme koja bi bez njega umrla „odmah“.
Ali, Tomić se nalazi na čelu jedne praktično privatne kompanije, koja svojim akcionarima (vidi ovir) do danas dinara prihoda nije isplatila.
Opet, radnici ga vole do obožavanje, a njegovi saradnici, kao Mihajlović, smatraju da bez njega nema oporavka, ma koliko lično bio odgovoran za stanje u kome se firma mora zbog nečega oporavljati.
A da je Tomić lično odgovoran kako za uspehe, tako i za neuspehe firme, u to valjda više sumnje nema. Pa kako sad to, ništa u „Simpu“ ne valja, firma je pred potpunim krahom, a Tomić je i dalje ne samo dobar, nego bogom dan?
O tome da li Tomić treba da ostane na čelu kompanije poslednju reč treba da kažu akcionari „Simpa“, ocenjuje ekonomski analitičar „Politike“ Miša Brkić. Alluring teens wall crosser in accidental lesbian fucking with horny border officer Super Hot Mandy Shows Us What Shes Got And Shes Still Got Plenty Blonde teen Lily Rader gets punished by boyfriends big dick Horny officer picked up an undocumented immigrant Two horny schoolgirls sharing the teachers cock Close up view of lesbian pussy pleasure A Dodgeball Where Youll Get Naked And Expected To Fuck Amazing Afternoon Hookup with Mom Agreeable milf gets a doggy position fucking Samantha Saint, Jayden Cole, Shyla Jennings and masturbation with a dildo Monique Symone Gets Picked Up And By W fuck pornjk.com
- Ako je njima dobar, neka ih vodi i dalje. Ako ga žele na čelu iako ne isplaćuje dividende, onda je to problem akcionara. Tomić je dobar jer ima političke veze, i kad god su mu potrebne pare, on se nasloni na državnu kasu.
I tako će biti sve dok su mu političke akcije dobre, a dobre su. Fabrika dakle ne pravi profit, a država to pokriva. I sve dok bude tako, Tomić će ostati. Isto se radi i sa Fiatom, Jatom, i to je problem koji guši Srbiju - ocenjuje Brkić.
Da Tomić ima podršku i poverenje radnika, i da je to najvažnije u čitavoj priči, smatra i gradonačelnik Zoran Antić. I on šansu vidi u podmlađivanju menadžmenta „Simpa“, koje bi ipak služilo samo kao ispomoć Tomiću.
- Tomić ima odlične odnose i sa Vladom i sa Predsednikom, i mislim da je na tim državnim organima prošao plan za očuvanje „Simpa“.
Moja osnovna ideja je da spas za Vranje leži u očuvanju i revitalizaciji postojećih kapaciteta, među kojima je i „Simpo“, a strane investicije su dobrodošle, ali ne moraju biti presudne ukoliko uspemo da podignemo na noge postojeće kapacitete - kaže Antić.
E sad, lepo je ta revitalizacija i to očuvanje, ali, kako doći na zelenu granu, kada je krah tako blizu, (reče Mihajlović: odmah) a „Ikea“ tako daleko? Naravno, u pomoć će priteći država, kao i uvek do sada.
Nije samo Tadić bio zaljubljen u Tomića do granice da od njega traži dozvolu da dože na jug zemlje, ima još zaljubljenika u Predsednikov lik i delo.
Poslednji je primer Tomislava Nikolića, koji je prisustvovao jednom od silnih otvaranja iste fabrike u Bujanovcu, i glasno pričao o tome da će Srbija na svaki način pomoći svom „Simpu“. E, sada je izgleda došlo vreme da se to obećanje i ostvari.
Narodni poslanik i lider vranjskog SNS-a Dragan Nikolić kaže da Dragan Tomić mora da ostane na čelu „Simpa“ sve dok to upravljačke strukture i radnici te kompanije žele, ili dok on sam ne odluči da se povuče, iz očiglednih razloga.
- On uživa nepodeljenu podršku i radnika i menadžmenta. Iz ličnih kontakata poslednjih sedam meseci tvrdim da se on nalazi u zadivljujućoj fizičkoj i mentalnoj svežini.
Ima i borbeni duh i želju da se „Simpu“ pomogne na svaki način. „Simpo“ je njegovo dete, i verujem da će on i dalje živeti za „Simpo“ - kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, u toku su razgovori da država pomogne „Simpu“ da podigne još jedan srednje visok kredit, u transakciji u kojoj država neće biti žirant, nego samo garant nekoj od poslovnih banaka da je „Simpo“ sposoban da taj kredit, neophodan za tekuću likvidnost, na kraju i vrati.
- Nije reč o finansijskoj garanciji, jer će dužnik biti „Simpo“. I mislim da postoji dobra volja da se taj posao odradi. „Simpu“ se jednostavno mora pomoći da preživi do strateškog parterstva - ocenjuje Nikolić.
Sa svoje strane, Miša Brkić na ovakve najave kaže da se na sličnim primerima najbolje vidi sistem koji je u prethodnih deset godina, od kako je vodi Mlađan Dinkić, opustošio privredu Srbije.
- Nije pitanje da li Tomić treba da ode, nego je pitanje opstanka političke garniture u Beogradu koja ga podržava. Akcionari će ga ovako držati, jer im on završava posao.
Intervencionistički pristup Mlađana Dinkića očigledno je neuspešan, i takav će i ostati. Da država sada podržavi „Simpo“, svi bi u Vranju bili zadovoljni. Pa kad nešto ne ide, onda pred Vladu, da nađe nove pare - kaže Brkić.
Prema njegovoj oceni, ljudi se u Vranju na kraju ponašaju racionalno, jer država šalje signal „ne bojte se, mi ćemo vas svakako spasiti“.
- Ljude to uljuljkuje, i niko neće da vidi da to tako jednostavno ne može. A kada pukne, čuće se nadaleko - kaže Brkić.
Još jedan politički analitičar, Mijat Lakićević, skreće pažnju na pogubno delovanje „Simpa“ na širu ekonomsku sliku juga Srbije, sa posledicama koje će se tek svom silinom osetiti u budućnosti.
Uz pitanje „šta je do sada sa „Ikeom““, i konstataciju da „Simpo“ i ne treba da živi ako ne može da izdrži konkurenciju, Lakićević smatra da je država do sada mogla da kroz socijallne programe upumpa deo novca koji je otišao „Simpu“ u džepove radnika te firme.
Oni bi, kaže naš sagovornik, u prethodnih desetak godina na tržištu uspeli da, uz tu finansijsku injekciju, nađu svoje mesto baš u proizvodnji nameštaja.
- Ta pomoć „Simpu“ mogla je da bude pomoć za sto ljudi, koji bi posle u svojim malim fabrikama mogli da imaju novo zapošljavanje. Ali, oni danas ne postoje jer ima „Simpa“.
Možda bi jug mogao bolje da prosperira ako se pare ne bi bacale u bunar. Ovako, pod firmom pomoći jugu zapravo se daje maloj grupi bogatih.
Vidi se koliko daje država, ali se ne vide oni ljudi koji bi za te pare nešto mogli i da rade - kaže Lakićević, uz napomenu da će situacija ostati relativno ista sve dok o privredi ne odlučuju ekonomski interesi, nego političke veze.
Koliko se moglo raspoznati, sva ekonomska logika, bilo sa koje strane spektra da dolazi, protivi se „Simpu“, ovakav kakav je, po svaku cenu.
A ekonomski zakonu deluju, bez obzira da li neko za njih haje ili ne. „Simpo“, državni projekt od nastanka, u socijalističkoj zemlji posluje na socijalistički način, i tu je Dragomir Tomić svakako garant tog i takvog trajanja.
Ali, može li se tako trajati, pitanje je koje traži hitan odgovor. Njega za sada svi izbegavaju da daju, po sistemu „da mi preživimo još malo, pa da vidimo dalje“.
Ali, to dalje postaje sve dalje, a vranjska socijalna bomba počinje da otkucava. Najgore će u čitavoj priči proći vernici, oni koji će morati da se suoče sa ekonomskim merama svojih idola, i na čijoj grbači će pući čitav sistem.
Ali, to će biti jednog dalekog dana, bar sve lokalne pameti računaju na to. Jer, niko očigledno nema odgovor na pitanje šta sa 5.000 ljutih i gladnih ljudi na ulicama.
A ono će se postaviti, uskoro ili tu negde, svom svojom žestinom, bez obzira da li će Dragomir Tomić biti tu da čuje bes ulice i vidi rušenje sopstvenog sna.
Saša Stojković
BROJKE
„Simpo“ je, prema relevantnim pokazateljima APR-a, u 2011. godini imao potraživanja od 4,21 milijardu dinara, ali i zalihe od 3,1 milijarde, oko 4,8 milijardi dugoročnih finansijskih plasmana i 9,6 milijardi dinara stalne imovine.
Uz to, „Simpo“ je dobavljačima ostao dužan 2,3 milijarde dinara, imao kratkoročne obaveze visoke 5,7 milijardi dinara, ali i 6,8 milijardi dugoročnih obaveza, od čega su krediti oko 2,5 milijarde dinara.
Pri tome, prihod od prodaje u „Simpu“ u 2011. godini bio je 5,4 milijarde dinara. Zanimljiva je i stavka finasijski prihodi, vredna oko 30 miliona dinara, uz iste takve rashodne vredne 692 miliona dinara.
Pri tome je neto dobitak koji pripada manjinskim ulagačima (novac za dividende) 0 dinara, a 0 dinara je i osnovna zarada po akciji.
IZUZETAK
Jedini lokalni političar koji se ne pridružuje opštem hvalospevu Tomiću je Igor Andonov, zamenik predsednika vranjskog odbora DS-a. Prema njegovom mišljenju, „Simpo“ mora da doživi reorganizaciju, jer više ne može da se živi na državnim subvencijama.
- Sada je to prezadužena firma pod hipotekom, čak i višestrukom. Ona se mora učiniti zdravom, bez sadašnjih ogromnih dugova prema državi i prema bankama. „Simpo“ mora da postoji jer je to veliki brend, ali ne u ovakvom obliku.
Pa svaka firma bi živela uz onolike subvencije! Traži se mlad menadžement, koji će od „Simpa“ napraviti zdravu firmu, ako je to u ovom času uopšte moguće - kaže Andonov.
On skreće pažnju da se „Simpo“ više ne sme koristiti u političke svrhe, kao što je to bio slučaj od osnivanja te firme do današnjih dana.
- Bili smo svedoci i uoči ovih izbora kako su radnici autobusima dovoženi na mitinge u Halu. Mislio sam da je to vreme nepovratno prošlo, ali nije. Sada, već je krajnje vreme da se stane sa takvom praksom, po svaku cenu - kaže Andonov.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
