“Filantropske inicijative pojedinaca su duboko motivisane emocijama i željom da nekome pomognu, tako da su najčešće usmerene na pomoć deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Kompanije svoje filantropske aktivnosti u većoj meri usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija i namenjena većem broju korisnika. Trag fondacija želi da podstakne što više pojedinaca i kompanija da se angažuju na polju filantropije, kroz dugoročna rešenja, od kojih će korist imati veći broj ljudi”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 16. put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

 

1. Ko su ove godine članovi žirija? Koji su osnovi kriterijumi za proglašenje pobednika? 

 

O nagradama odlučuje nezavisni žiri koji čine stručnjaci iz sveta privrede, akademskih institucija, kulture, marketinga i medija. Ovogodišnji članovi žirija su: Galjina Ognjanov, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Maja Vidaković, izvršna direktorka alliance international media (aim), Mališa Đukić, redovni profesor Beogradske bankarske akademije, Rade Rakočević, konsultant za ulaganja, osnivač i direktor Senzal Capital i Sonja Dragojević, biznis dizajnerka u kompaniji New Startegy (ujedno i predsedavajuća žirija VIRTUS nagrade). Žiri se prilikom odlučivanja o dobitnicima uvek vodi nizom kriterijuma. Najvažniji je da je podrška bila upućena neprofitnoj organizaciji ili instituciji za aktivnost od opšteg društvenog značaja, koja je obuhvatila veći broj korisnika i doprinela dugoročnom razvoju zajednice u kojoj je sprovedena. U tom smislu, važno je da je aktivnost do momenta prijave već imala jasne i merljive rezultate. Kod nominacija poslovnog sektora, žiri u obzir uzima i reputaciju nominovane kompanije i preduzeća, nivo razvijenosti strategije društveno odgovornog poslovanja i etički odnos prema zaposlenima, klijentima i životnoj sredini. Kada su davanja pojedinaca u pitanju, žiri kao najvažnije ističe postojanje autentične filantropske motivacije, one koja prevazilazi okvire uobičajenih poslovnih ili privatnih aktivnosti nominovane osobe. Često se smatra da žiri u obzir uzima samo finansijski doprinos no, izuzetno su važni i drugi oblici podrške – prenos znanja i veština, pomoć u robi i materijalu i volonterski rad. 

 

2. Od 2014. godine VIRTUS nagrada se dodeljuje i u kategoriji za individualni doprinos filatropiji. Pomenimo neke od dosadašnjih dobitnika.

 

Iako je u prvim godinama dodeljivanja VIRTUS nagrada, pre svega, bila namenjena predstavnicima poslovnog sektora, primeri plemenitih ljudi koji su želeli da pomognu drugima, učine nekog srećnim i da nešto promene nabolje, inspirisali su nas da pokrenemo posebnu nagradu za individualni doprinos filantropiji. Konkretan povod za uvođenje ove kategorije bili su građani, koji su dali doprinos sanaciji štete nastale nakon poplava u Srbiji 2014. godine, kao i brojnim drugim akcijama koje su pokrenuli ili podržali. 

Navešću neke od ilustrativnijih primera tog individualnog, ali nikako malog, doprinosa filantropiji: Vanja Petković iz Novog Sada, predsednica Udruženja „Čepom do osmeha“, koordinirala je aktivnosti tokom kojih je u 2021. godini sakupljeno više od 100 tona plastičnih čepova i dodeljeno 6 namenskih pomagala za decu sa invaliditetom, među kojima su i sredstva za učenje. Vanja je često angažovana i u slobodno vreme, s obzirom na to da "Čepom do osmeha" doživljava kao svoj način života, a ne trenutni projekat. Njen dosadašnji volonterski angažman broji preko 1.500 sati. Sanja Dejanović iz Beograda je u okviru svojih humanitarnih aktivnosti tokom 2021. godine sarađivala sa brojnim humanitarnim organizacijama i beogradskim Centrom za socijalni rad. Uspešno je realizovala i akciju pomoći za 12 domaćinstava u nepristupačnim selima u regiji Stare Planine. Uz to, već četiri godine, Sanja je Baka Mrazica deci iz socijalno ugroženih porodica, za koju organizuje nabavku, pakovanje i podelu više od 100 paketića.

 

3. U kojoj meri su građani upoznati sa načinima na koje mogu da doprinesu opštem dobru?

 

Iako su načini na koje pojedinci mogu da daju svoj doprinos raznovrsni, kada se govori o dobrotvornim akcijama, većina ljudi najpre pomisli na finansijsku pomoć. Način doniranja za koji se građani najčešće odlučuju jeste slanje SMS poruka, zatim podrška na licu mesta putem kutija za donacije, kao i uplata na žiro-račun. Dok su donacije u novcu i robi veoma rasprostranjene, praksa volontiranja baš i nije. Moguće je da bi se veći broj građana uključivao u volonterske akcije, kada bi podaci o svim mogućim akcijama i načinima na koje oni mogu da posvete svoje vreme opštem dobru bili dostupniji. Uprkos tome, izvestan broj ljudi ipak poklanja svoje vreme i trud tako što nudi besplatne usluge iz svoje struke onima kojima je takva pomoć potrebna. 

 

4. U kom periodu u godini je najviše filatropskih aktivnosti?

 

Broj filantropskih aktivnosti se razlikuje u različito doba godine. Tako se već godinama najviše daruje u vreme državnih i verskih praznika, važnih filantropskih datuma (poput Nacionalnog dana davanja ili poznatog međunarodnog Giving Tuesday), kao i tokom poslednjeg poslovnog kvartala u godini. Tako je bilo i tokom 2021. godine, kada je najveći broj dobrotvornih akcija darivanja zabeležen u decembru, mesecu novogodišnjih i verskih praznika, ali ujedno i poslednjem mesecu u poslovnoj godini, kada ne samo građani, već i kompanije i neprofitne organizacije svode bilans utrošenih sredstava iz svojih budžeta. Naime, u odnosu na mesečni prosek, u decembru je registrovano gotovo dvostruko više akcija doniranja – njih 704, a slede aktivnosti u aprilu, mesecu koji je takođe obeležen verskim praznicima – tokom kojeg su zabeležene 403 filantropske akcije. S druge strane, letnji periodi godišnjih odmora, kao i periodi nakon praznika generišu manji obim filantropskih aktivnosti, te je najmanji broj akcija očekivano zabeležan u januaru, februaru, maju i julu. 

 

5. Trag fondacija je podržala razvoj lokalnih fondacija, kroz poseban projekat. Šta nam možete reći o tome?

 

Trag fondacija, uz podršku fondacija Čarls Stjuart Mot i Portikus, od 2019. godine sprovodi program posvećen razvoju pokreta lokalnih fondacija u regionu Zapadnog Balkana. Na ovim prostorima do tada je delovalo samo 6 lokalnih fondacija, i to u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Ideja programa je da se koncept lokalnih fondacija približi široj populaciji kako bi se što više ljudi motivisalo na angažman. Neposredno pred početak pandemije kovida 19, primili smo 28 prijava od neformalnih grupa, koje dolaze iz 17 različitih zajednica u Srbiji. Od toga su 4 grupe – iz Pančeva, Niša, Šapca i Stare Pazove postale zvanični deo programa, a kriterijumi za selekciju su bili: sastav njihovih grupa, poznavanje zajednice, znanje i veštine, pristup resursima i entuzijazam da se suoče sa svim izazovima koji im slede, i iz svakog od njih izađu kao pobednici.  

 

Zbog pandemije došlo je do promene prvobitnog pristupa, i Trag fondacija je, u želji da lokalne fondacije što pre budu u mogućnosti da podrže razne lokalne inicijative i adresiraju goruće probleme u svojoj zajednici, omogućila tim grupama da raspišu otvorene konkurse za projekte već kada prikupe prvih 3.000 evra od pojedinaca i preduzeća, koje je Trag fondacija potom duplirala. Do danas, ove fondacije su podržale 67 lokalnih projekata sa preko 50.000 evra, što pokazuje i da su inspirisale građane na akciju, i da su rešile neka važna pitanja, ali i stekle poverenje sugrađana, iz kog će izgraditi lidersku ulogu u svom okruženju. Mi ćemo svakako nastaviti da podržavamo njihov rad, ali i da doprinosimo razvoju novih lokalnih fondacija i plan nam je da razvijemo još 12-15 novih fondacija širom Srbije do 2030. godine. 

 

Cilj VIRTUS nagrade je da istakne one kompanije, preduzeća i pojedince, koji su tokom 2022. godine podržali inicijative za opšte dobro na najdugoročniji i najefektniji način. Prijave se mogu dostaviti do 14. februara, a više informacija o propozicijama konkursa,  načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.