U Vranju je u sredu od karcinoma pluća preminuo Siniša Mitić (65), aktuelni predsednik Okružnog odbora SPS - a, a vranjska čaršija je njegovu smrt odmah dovela u vezu sa NATO bombardovanjem.
Na nišanu i posle 20 godina. Foto: OK Radio
Naime, u vreme bombardovanja brda Pljačkovica 1999. godine, Mitić je kao tadašnji direktor Radio televizije Vranje, nakon što je gađan repetitor sa osiromašenim uranijumom, sa tehničkom ekipom RTV Vranje otišao pravo na to brdo, priča jedan od tadašnjih radnika televizije.
- Ja tada nisam bio prisutan kada se sve odigralo, nisam bio u toj smeni, ali su mi kolege pričale.
RTV Vranje je na Pljačkovici imala svoje predajnike, radijski i televizijski, odmah, pored RTS - ovog repetitora, koji je bio glavna meta NATO bombardera.
Prema priči kolega, direktor Mitić se sa ljudima iz tehnike odvezao na Pljačkovicu da vidi da li je nešto od opreme „preživelo“ i da li može da se osposobi da se dalje koristi.
Međutim, tamo nisu zatekli ništa što je moglo da se upotrebljava ponovo, sve je bilo uništeno, svi predajnici, sva moguća oprema.
Tada nismo ni znali da je Pljačkovica gađana osiromašenim uranijumom.
U godinama koje su usledile, svi koji su bili tada na Pljačkovici su strepeli od ovakvog razvoja događaja, a naročito nakon smrti radnika „Vodovoda“,koji su išli da čiste teren koji je gađan NATO bombama - priča ovaj Vranjanac.
On dodaje da je Mitić sa tehničarima RTV išao posle ovoga još nekoliko puta na Pljačkovicu, ali da niko od njih nije imao pojma da je ta lokacija opasna i da tamo ne bi trebalo da se odlazi bez zaštitne opreme.
Mitić nije jedina žrtva NATO bombardovanja u Vranju, jer je slična sudbina zadesila radnike vranjskog „Vodovoda“.
Sedmorica od osmorice radnika “Vodovoda” koji su bili angažovani da postave zaštitnu ogradu oko bombardovanog repetitora RTS - a na Pljačkovici 1999. godine, umrli su kasnije od karcinoma pluća i debelog creva.
Njihove porodice to dovode u vezu sa činjenicom da su oni udahnuli radioaktivne čestice koje su se nalazile u bombama sa osiromašenim uranijumom.
Prilikom odlaska na Pljačkovicu radnici “Vodovoda” nisu imali nikakvu zaštitnu opremu.
Božidar Đorđević, donedavni izvršni a u vreme bombardovanja tehnički direktor “Vodovoda”, potvrdio je ranije u izjavi za OK Radio, da su radnici koji su išli na Pljačkovicu ubrzo nakon bombardovanja, u godinama koje su usledile umrli, iako nisu bili stari, a u momentu angažovanja niko od njih nije imao više od 50 godina.
- Mi smo dobili zadatak od Ratnog štaba, da pošaljemo grupu ljudi da oiviči taj bombardovani prostor.
Tada su nam garantovali da na Pljačkovici nema opasnosti i da ljudi neće da ulaze u deo koji je gađan, već da samo ograde taj prostor.
Ti ljudi su otišli bez ikakve zaštitne opreme jer je rečeno da nema potrebe za tim, jer oni neće ulaziti u gađani prostor, već će samo postaviti stubiće i trake da se obeleži taj deo brda - seća se Đorđević.
On dodaje da su svi radnici koji su otišli na Pljačkovicu bili u tom momentu mladi, u proseku su imali 30 - ak ili 40 - ak godina, jer je u preduzeću praksa da kada napune 50 godina budu raspoređeni na poslovima koji ne zahtevaju veliko fizičko opterećenje.
Prema raspoloživim informacijama, prvi radnik koji je preminuo bio je Miroslav Jović, koji je odmah posle bombardovanja dobio rak pluća, a umro je 2004. godine u 52. godini života.
Druga žrtva je Goran Mitić, koji je umro 2009, u 46. godini života od raka pluća.
Dragana Mitić, supruga Gorana Mitića, priča da su radnike “Vodovoda” angažovali da postavljaju ogradu nakon završetka rata.
- Moj muž je za vreme rata bio mobilisan i bio je na položaju u okolini Bujanovca oko četiri meseca.
Nakon kraja bombardovanja, možda je čak bilo i proleće iduće godine, ne mogu tačno da se setim, moj suprug je sa još sedmoricom kolega 25 dana proveo na Pljačkovici, postavljajući ogradu i čisteći teren, o čemu postoje i pisani dokazi.
Oni su tamo išli bez ikakve zaštitne odeće, noseći na sebi obično radno odelo - navodi Mitićeva.
Ona dodaje da su radnici “Vodovoda” na bombardovanoj Pljačkovici provodili puno radno vreme, jeli su i pili na brdu, sve vreme dok nisu završili posao.
- Kada se u godinama polse bombardovanja saznalo da je Pljačkovica gađana municijom sa osiromašenim uranijumom, bili su svesni šta ih čeka.
To su im nagovestili i lekari kod kojih su odlazili na sistematske preglede, ukazujući im da će se karcinom javiti najkasnije za 10 godina, što se i obistinilo - kaže Mitićeva.
Istražujući posledice bombardovanja general Slobodan Petković, nekadašnji momoćnik ministra odbrane SRJ, izneo je podatak da nema nikakve sumnje da su radnici “Vodovoda” ozračeni uranijumom.
Petković je javnosti obelodanio podatak da je zračenje na Pljačkovici nakon bombardovanja bilo 8.000 puta veće od prirodnog.
Prema zvaničnim podacima, na jugu Srbije je od 2002. do 2006. godine urađena dekontaminacija terena, na četiri lokacije koje su bombardovane osiromašenim uranijumom, pa i na samoj Pljačkovici.
Sve što je pronađeno, uklonjeno je i smešteno u skladištenim prostorima „Nuklearnih objekata Srbije“.
Upravo te tri godine čekanja na dekontaminaciju, dale su povod široj javnosti da u vezu dovede činjenicu da je Vranje sa širom okolino lider u Srbiji po broju obolelih od novih vrsta karcinoma i broju maligniteta uopšte, kao i smrtnosti od ove bolesti.
Prema ranijim podacima Zavoda za javno zdravlje, u 2006. godini u Pčinjskom okrugu zabeležen je porast obolelih od malignih bolesti.
Te godine su registrovana 743 pacijenta, a već u godinama koje su usledile, zabeleženo je 520 novih slučajeva obolelih od kancera.
Najveći porast u tom periodu beleži se kod broja obolelih od malignih tumora pluća i organa za varenje, i to za za oko 24 odsto.
Srbija je pre dva meseca formirala dva radna tela koja bi trebalo da se bave istraživanjima posledica NATO bombardovanja, ali još uvek nema konkretnih koraka na terenu, barem ne u Vranju, koje je određeno za startnu poziciju u prikupljanju dokaza.
Ovaj tekst proizveden je uz pomoć i podršku Grada Vranja u okviru projekta "Ekološki putokaz". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost OK Radija i ne izražavaju stavove i mišljenja Grada Vranja.
OK RadioVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
