Vranjanka Katarina Ristić sa bratom pokrenula je proizvodnju konditorskih proizvoda, stvorivši u međuvremenu zajedno prepoznatljiv brend “Amoreti”.
FOTO: OK Radio
Preduzeće “Plavi kamen” iz Vranja u svom sastavu ima i ogranak “Amoreti”, tačnije onaj deo koji se bavi proizvodnjom kolača i konditorskih proizvoda.
Katarina Ristić, direktor marketinga, priča kako su ona i brat, svoju ljubav prema kolačima, pretvorili u firmu, koja je danas lider u proizvodnji konditorskih proizvoda na jugu Srbije.
OK Radio: Recite nam nešto tome kako je izgledao početak u ovom poslu?
Ristić: Preduzeće “Plavi kamen” je počelo sa radom 1991. godine, dok sam ja još išla u srednju školu, studirala i bila na fakultetu.
Pridružila sam se firmi 2000. godine. Dve godine nakon toga krenulo se sa proizvodnjom u pogonu “Amoreti”.
Naravno da nije bilo lako krenuti ni od čega, ni od kakvog znanja, nismo imali ni znanje, ni iskustvo sa konditorskom proizvodnjom. Bukvalno smo morali iz dana u dan, da onako usput sakupljamo znanje, da se učimo sami, da isprobavamo, da grešimo i da se na svojim greškama učimo.
Tako da taj naš put razvoja, od početka, do sada, nije bio ni malo lak, ali imali smo tu želju, imali smo motiv, imali smo volju da napravimo tu neku lepu, slatku priču, pošto smo lično svi mi porodično ljubitelji slatkiša. Odatle je potekla i ta naša zainteresovanost za proizvodnju slatkog programa.
Onda smo iz tog ličnog afiniteta prema slatkišima imali i dovoljno motivacije za smišljanje novih ukusa i eksperimentisanje.
Trebalo je napraviti i razviti i prodajnu mrežu, jer nije posao bio samo napravitim kolače, već je trebalo to i prodati.
To je jedan veoma kompleksan posao i višedimenzionalan, koji se gradi i usavršava iz dana u dan.
OK Radio: Da li ste imali barem nekog iskustva u proizvodnji slatkiša?
- Niko od nas nije pre radio u nekom privatnom biznisu ili nekoj državnoj firmi, nismo imali prilike gde da se učimo.
Učili smo i razvijali se bukvalno na svojim uspesima ili greškama, kao verovatno i većina privatnika, vođeni nekim osećajem za posao.
OK Radio: Na koje početničke greške biste ukazali mladim preduzetnicima?
- Nisu to bile neke kardinalne greške, više su to bili pokušaji, uspešni ili manje uspešni, isto kao kad pravite neki novi kolač, pa isprobavate, pa nekad vam uspe, a nekad ne, nešto se dovijate, pa smišljate, menjate.
U početku nismo imali ni opremu, znači počeli smo sa najjednostavnijom opremom, sa nekoliko osnovnih mašina, tako da smo i u tom smislu imali pre svega dosta ručnog rada.
I to je tako išlo, dan za danom, mic po mic, prosto nekada nam je bio san da napravimo za mesec dana tonu slatkiša. To nam je bio jedan nedostižan nivo na početku, pošto smo tada na dnevnom nivou pravili 10 do 20 kilograma slatkiša.
Korak po korak se išlo, bez ičije pomoći sa strane, vođeni svojom nekom inicijativom i osećajem za biznis, osećajem za slatkiše.
Verujem da I drugi ljudi tako rade, nemate tu vi neki recept za rad, uspeh, nego vas vodi osećaj u datim okolnostima.
OK Radio: Da li ste koristili neke subvencije, kredite banaka ili bilo koji podsticaj?
- Pa to je tek posle došlo na red, kad smo mi već napravili, onako ozbiljniju priču.
U prethodnim godinama jesmo uzimali te subvencionisane kredite za nabavku nove opreme.
Najteže je na početku, kada nemate ništa, kada imate samo jednu praznu halu, sa nekoliko mašina i radnika, koji takođe nemaju nikakvog iskustva, kao ni mi. I eto tako krenemo u neoizvesnost i proizvodnju.
OK Radio: Da li biste savetovali mladim ljudima, koji imaju biznis ideje, da se upuste u preduzetničke vode?
- Većina ljudi u biznis vode krene tako kao mi, osim onih koji imajuveć neki porodični biznis. Mi nismo imali tako nešto, tako da je sve naših ruku delo.
Ljudi koji imaju preduzetnički duh su pokretači razvoja, lokalnog nekog miljea, tog tržišta i privredne strukture, i naravno nacionalnog.
Bez tog preduzetničkog duha, koji je generalno dosta dugo bio sakriven u ljudima zbog društvenog uređenja, gde se nije razmišljalo u pravcu preduzetništva, nema ni razvoja zajednice.
Verovatno ima dosta ljudi koji imaju ideje i uradili bi nešto, ali se plaše, nemjau sredstava, a u čitavoj priči potrebno je i dosta sreće.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
