Zbog eksploatacije peska iz korita Južne Morave kod Vranja, meštani sela Bujkovac i Mazarać, godinama imaju probleme, jer se reka pomera iz svog prirodnog toka i potkopava im njive.

Jedan od žitelja iz ovih sela N.J., kaže da firme koje vrše iskop peska, izgleda niko ne kontroliše, kao i da takav odnos prema prirodi, ima ne samo ekonomske, nego i ekološke posledice po čitav kraj.

- Vlasnici firmi čije mašine vade pesak iz reke slobodno i bez ikakvog obzira gazduju Južnom Moravom kao da je njihovaa lična svojina na prostoru sela Mazarać i Bujkovac.

Takav odnos već godinama nanosi štetu svim žiteljima okolnih sela i vlasnika poljoprivrednog zemljišta.

Nadležne inspekcijske službe kažu da su obaveštene o ovom slučaju, ali očigledno su imune na prijave građana - zaključuje N.J.

Vodoprivredni inspektori za područje Pčinjskog okruga nisu bez odobrenja nadležnog Ministarstva poljoprivrede mogli da daju nikakve informacije o tome koliko su puta izašli na teren, kao ni koliko su eventualno prijava podneli u vezi eksploatacije peska.

Branko Kujundžić, rukovodilac  tehničkog sektora u Vodoprivrednom centru “Morava” u Nišu, koji je zadužen za brigu o Južnoj Moravi, ukazuje da poslednjih tridesetak godina, oblast koja se odnosi na eksploataciju peska iz korita reka, nije najbolje zakonski rešena.

- Mi se ne bavimo nadzorom, tačnije time ko i na koji način eksploatiše pesak.

Nažalost, mi znamo da postoje ljudi i firme koji bez ikakvih dozvola vade pesak iz reka.

Dozvole se izdaju preko Direkcije za vode, odnosno Ministarstva poljoprivrede.

Suština zakonskih rešenja koja se primenjuju na teritoriji cele Srbije je da se tačno zna na kojim lokacijama može da se vrši eksploatacija i koje uslove bi trebalo da ispuni onaj ko dobije dozvolu za eksploataciju.

Po utvrđenoj proceduri se tačno daju lokacije gde se može ekspolatisati pesak i u kojoj količini - ukazuje Kujundžić.

Nekontrolisana eksploatacija peska, a često i nelegalna, u proteklim godinama, stvorila je velike probleme meštanima sela kroz koja prolazi Južna Morava,  naraočito na području Vranja i Vlaičinog Hana.

Sve to dovelo je do potkopavanja i urušavanja njiva pored reke, ali i ugrožavanja mostova, naročito u Mazaraću i Vrbovu.

Ovaj tekst proizveden je uz pomoć i podršku Grada Vranja u okviru projekta "Ekološki putokaz". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost OK Radija i ne izražavaju stavove i mišljenja Grada Vranja.

Vrati se na kategoriju Lokalne vesti

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.