Marija Milutinović (30), defektolog iz Alakinca kod Surdulice, jedna je od retkih u Pčinjskom okrugu koja poznaje znakovni jezik, koji u komunikaciji koriste osobe sa oštećenim sluhom.
FOTO: S.Tasić/OK Radio
Jedna je od retkih mladih koji su se nakon studiranja vratila u svoj rodni grad, u jednu humanu misiju, jer je bez posla, ali uvek spremna da pomogne svima koji komuniciraju na znakovnom jeziku.
Kako kaže, njena želja da pomaže ljudima, bila je presudna u odluci da upiše Fakutet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u javnosti poznatiji kao Defektološki.
- Još u osnovnoj školi sretala sam se sa ljudima oštećenog sluha koji su radili sa mojim ocem u nekadašnjoj “Koštani”.
Moje interesovanje da se time bavim počelo je još tada. Posebno je bilo zanimljivo što se na fakultetu taj smer edukacija i rehabilitacija gluvih inagluvih, zove surdologija, pa je usledila i igra reči.
Zanimljivo je bilo to što sam ja iz Surdulice upisala upravo surdologiju – počinje svoju priču Marija.
Ona je predsednik Udruženja gluvih Surdulice. Bez stalnog je posla i primanja. Jedini prihod su joj, s vremena na vreme, honorari od pojedinih projekata koje ovo udruženje realizuje.
Marija je i majka dvoje dece, čiji suprug takođe nema stalan posao.
No uprkos toj činjenici, ona godinama unazad gotovo volonterski radi u udruženju i pomaže osobama sa oštećenim sluhom.
Udruženje zvanično postoji od 2015. godine i na njega su upućene gluve i gluvoneme osobe iz Surdulice, Bosilegrada i Vladičinog Hana.
Broji oko tridesetak članova, a njihova veza sa spoljnim svetom je upravo Marija.
- Osobe sa oštećenim sluhom znaju znakovni jezik i tako komuniciraju između sebe, ali je problem kad treba bilo šta da završe van svog sveta, nailaze na prepreke, jer ljudi ne poznaju znakovni jezik.
Razvoj modernih tehnologija veoma im je olakšao komunikaciju i to koriste dosta, društvene mreže internet i sl.
U bilo koju instituciju da odu, gde god, svuda nailaze na problem. Onda uskačem ja, prevodim da tako kažem na zanakovni jezik, tako funkcionišemo.
Šta god treba, gde god treba, nije problem. Nema veze što nemam primanja za to, osećaj kada nekom pomognete, je neopisiv i najveća nagrada i zadovoljstvo - priča Marija.
Ona dodaje da zahvaljujući pomoći opštine Surdulica poslednjih godina je rad udruženja dosta drugačiji, jer prvenstveno imaju svoje prostorije, ali mogudarealizuju i brojne aktivnosti.
Sve to doprinosi da Marija može da se posveti članovima udruženja, kako bi im olakšala funkcionisanje ud ruštvu.
S.T.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
