Obeležavanje Međunarodnog dana fizičke aktivnosti omogućava podizanje svesti javnosti o prednostima fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti. 

 

Slogan pod kojim se ovaj datum obeležava je „Kretanjem do zdravlja”, a cilj je promocija svakodnevne umerene fizičke aktivnosti. 

 

Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.

 

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. 

 

U svetu je približno 31% odraslih osoba i 80% adolescenata nedovoljno fizički aktivno.

 

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini, 41% odraslih ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno (46% žena i 36% muškaraca).

Populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno (najviše stanovnici Beograda – gotovo 5,8 sati). 

 

Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom jednog dana) je bilo izloženo 23% stanovnika Srbije starosti 15 i više godina. Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7% ispitanika. 

 

Tek svaki jedanaesti stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.

 

Prema rezultatima analitičke studije „Zdravlje stanovništva Srbije 2001–2020” Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, na sistematskim pregledima učenika osnovnih škola u 2020. godini deformacija kičmenog stuba je bila registrovana kod 12% pregledanih učenika i deformacija stopala kod 13,8%. 

 

Kod učenika srednjih škola u 2020. godini deformacije kičmenog stuba imalo je 14,5% pregledanih učenika, a deformitete stopala 8,3%.

 

Na osnovu rezultata Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) iz 2022. godine, u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica, pa je samo 16,0% devojčica u prvom razredu srednje škole svakodnevno fizički aktivno u skladu sa preporukama. 

 

I rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82% u 2013. godina na 68,5% u 2019. godini.

 

U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti (ili 75–150 minuta intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente.

 

Zašto je važna fizička aktivnost za zdravlje?

 

Redovna umerena fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja. 

 

Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti.

 

Fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska, pada masnoća i šećera u krvi. 

 

Vežbanjem jačamo svoj srčani mišić (povećavamo udarni i minutni volumen) i pluća (povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu).

 

Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18%, a moždanog udara za 11%. Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, smanjuje stres i anksioznost (nervozu), pomažući nam da se opustimo i bolje spavamo.

 

Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.

 

Kako povećati svakodnevnu fizičku aktivnost?

 

-  Za vežbanje nije neophodno izdvojiti mnogo vremena u toku dana.

 

-  Neka fizička aktivnost postane sastavni deo vaših dnevnih obaveza.

 

-  Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno, jer preterano opterećenje može pre da naškodi nego da koristi vašem zdravlju.

 

- Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje.

 

- Neka fizička aktivnost bude raznovrsna, da bi se aktivirale različite grupe mišića.

 

- Umesto vožnje kolima pešačite.

 

- Svakoga dana šetajte najmanje pola sata.

To znači da siđete dve autobuske stanice ranije da biste se prošetali dvadesetak minuta, a pri povratku jednu stanicu ranije što je dodatnih 10 minuta šetnje.

 

- Umesto lifta koristite stepenice.

 

-  Ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program.

 

- Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera, odbojka, košarka, fudbal...).

 

- Vežbajte sa prijateljima. To je dobar stimulans da ne preskačete termine, a i biće Vam

prijatnije u poznatom društvu.

 

- Po zdravlje hodajte ka reci, a ne ka apoteci!.