Mentalno zdravlje dece je stanje u koje školski psiholozi najčešće imaju uvid, po prirodi svog posla.
Foto: S.Tasić/ OK Radio
A koliko o tome roditelji imaju svest, govori Aleksandra Ilić, psiholog OŠ “Vuk Karadžić” u Vranju.
OK Radio: Koliko roditelji imaju svest o mentalnom zdravlju svoje dece?
Ilić: Moji utisci iz višegodišnjeg rada sa učenicima i roditeljima jesu da je retkost zlatna sredina u kojoj postoje savesni roditelji, koji na prve znake bilo kakvog neadaptivnog ponašanja deteta ili problema u detetovom psihičkom funkcionisanju odmah potraže pomoć.
Daleko su češći ekstremni slučajevi preterane, neosnovane brige, strepnje i preuveličavanja detetovog ponašanja, najčešće usled nerazumevanja razvojnih faza deteta, kao i roditelji koji smatraju da je glavna uloga roditelja da uvek opravdava svoje dete i nalazi, po njihovom mišljenju, „racionalna“ objašnjenja za neke manifestacije u detetovom ponašanju.
OK Radio: Šta su mentalni poremećaji kod dece, koji se najčešće javljaju, kako ih prepoznati i gde zatražiti pomoć?
Ilić: Mentalni poremećaji kod dece nastaju u situacijama kada mehanizmi odbrane kod deteta „popuste“ ili kada dete nosi genetske predispozicije za neki mentalni poremećaj, koje se pod uticajem sredinskih „okidača“ pokrenu ili „probude“.
Mentalni poremećaji mogu nastati u različitim sferama funkcionisanja deteta:
- Emocionalne poteškoće – depresija, anksioznost, strahovi, bes i razdražljivost;
- Poremećaji pažnje i ponašanja – hiperaktivnost, delinkventno ponašanje, agresivnost;
- Poremećaji ishrane – anoreksija i bulimija;
- Samopovređivanje, pokušaji samoubistva i samoubistvo;
- Psihotični poremećaji sa halucinacijama i deluzijama;
- Bolesti zavisnosti (duvan, cigarete, marihuana, droga, alkohol, rizično seksualno ponašanje).
OK Radio: Šta se kod dece najčešće javlja?
Ilić: Kod dece se najčešće javljaju emocionalne poteškoće i poremećaji pažnje i ponašanja ali su u poslednje vreme u značajnom porastu poremećaji ishrane među učenicima starijih razreda, samopovređivanje i bolesti zavisnosti.
Sve to govori u prilog onome o čemu smo već govorili – nemogućnost da se nose sa stresom, frustracijama i realnim problemima zbog čega „spas“ najčešće pronalaze u bekstvu iz realnog sveta kroz drogu i alkohol ili tako što se, izazivajući fizičku bol kroz samopovređivanje, sklanjaju od prevelike psihičke napetosti i bola koji njihov organizam nije u stanju da podnese.
Mentalni poremećaji se kod dece prepoznaju tako što se javljaju ozbiljni problemi najpre u fiziološkom funkcionisanju deteta.
OK Radio: Šta to znači?
Ilić: Remeti se detetov ritam spavanja i apetit. Kasnije se javljaju promene raspoloženja, povlačenje u sebe, osamljivanje, u nekim situacijama i kod neke dece promene u načinu oblačenja, otpor prema autoritetu, neadekvatni odnosi sa vršnjacima, bežanje sa časova, lošiji uspeh u školi.
U toj situaciji najvažnija je adekvatna razmena informacija između škole i roditelja, saradnja i otvorenost za sugestije.
Ukoliko se prvi simptomi primete na vreme, uspeh u tretmanu poremećaja biće daleko veći.
Pomoć roditelji mogu potražiti kod psihologa u školi, ukoliko škola ima psihologa, a ukoliko dati problem prevazilazi delokrug rada školskog psihologa i ukoliko se radi o ozbiljnijim mentalnim poremećajima koji zahtevaju psihoterapiju ili farmakoterapiju, školski psiholog uputiće dete u Dispanzer za mentalno zdravlje, kod psihoterapeuta ili dečjeg psihijatra.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
