Kakve je posledice epidemija virusa korona ostavila u Vranju i kako se grad borio sa ovim neočekivanim problemom, za OK Radio govori gradonačelnik Slobodan Milenković.

 

Prvi čovek Vranja u razgovoru za naš portal govori i o onome što je urađeno u protekle četiri godine, ali i onome što tek predstoji.

 

 

Kako ocenjujete period od protekle četiri godine u gradu na čijem ste čelu kao gradonačelnik?

 

- Prethodne četiri godine su za mene bile zaista izazovne jer dolazim iz jedne druge oblasti i početni deo mandata se svodio na upoznavanje sistema i problema koje grad Vranje ima. Prve dve godine su, zbog toga, bile najteže jer su se problemi nizali jedan za drugim: velike izvršne sudske presude, slovanački „Tuš“, „Novogradnja“ iz 2003. godine, troškovi prevoza za prosvetare, dug za izvođenje radove u mesnim zajednicama, blokada računa u mesnim zajednicama za električnu energiju... Da to sve nismo izmirili, ne bismo mogli da dobijemo transfer iz Republike. Uspeli smo da sva ta dugovanja vratimo, ali i da održimo i funkcionisanje sistema, tako da je zbog toga morati da trpi komunalni program koji se sveo na krpljenje rupa. 

 

Sa druge strane, shvatili smo da možemo da dosta dobijemo od Vlade Srbije i iz međunarodnih fondova, ukoliko imamo dobro pripremljene projekte, u čemu smo i uspeli. Podsećam, dobili smo sredstva iz projekta „Gradovi u fokusu“ kojima smo rekonstruisali Muzej kuću Bore Stankovića i zgradu Selamluka. Nakon prve dve godine, usledila je konsolidacija budžeta, uređenje prihodne i rashodne strane, što je za rezultat imalo izvođenje ozbiljnog komunalnog programa koji obuhvata rekonstrukciju ulica Bore Stankovića i Radničke, izgradnju obilaznice i puta prema Krivoj Feji i mnogih drugih saobraćajnica. Moj princip je bio da nema populizma, već rad sa puno odgovornosti i bez improvizacije.

 

U drugom delu mandata krenuli smo sa realizacijom kapitalnih projekata: završetak izgradnje Hirurškog bloka, Pozorišta „Bora Stanković“, stanova za pripadnike službi bezbednosti, početak rekonstrukcije Gradskog parka i Centra za vanredne situacije, a tu bih svrstao i Radničku ulicu koja je svojevrsno ogledalo grada jer predstavlja ulaz u Vranje. Smatram da smo dosta toga pokrenuli i da Vranje nije isto kakvo je bilo pre četiri godine.

 

 

U početku pandemije virusa korona, Vranje je bilo istaknuto kao pozitivan primer kako se stvari drže pod kontrolom, da bi postalo jedno od većih žarišta. Kako smo se borili sa ovom pošasti?

 

- Generalno, pozitivno. Dok je trajalo vanredno stanje i dok su restriktivne mere bile na snazi, sve službe, republičke i lokalne, kao i ceo zdravstveni sistem, funkcionisale su izuzetno dobro. Zahvalio bih se i sugrađanima, naročito onima preko 65 godina, koji su bili veoma disciplinovani. Bili smo primer kako se vodi računa o zdravlju ljudi. Primer je i kovid ambulanta u zgradi ATD-a, gde se sve završava i ne dolazi do mešanja pacijenata, a koju su pohvalili i ruski eksperti. Više puta sam isticao da se paviljonski sistem bolnice u uslovima epidemije pokazao kao dobar, pre svega stara Hirurgija, jer smo tu hospitalizovali sve lakše pacijente dok su teži slučajevi smeštani na Infektivnom i Grudnom odeljenju. Na žalost, popuštanjem mera i ukidanjem vanrednog stanja, došlo je do opuštanja stanovništva i pojave zaraze u zatvorenom prostorima, odnosno kolektivima.

 

Krizni štab i Štab za vanredne situacije su preduzeli sve potrebne mere i vrše se kontrole tako da mogu da konstatujem da se mere prevencije poštuju u kolektivima, ali na ulici to ipak nije slučaj. Moramo da budemo svesni da je virus još uvek prisutan, da se vrši prenošenje i jedina srećna okolnost je da je klinička slika obolelih blaža i da oboleli bolje reaguju na terapiju. Takođe, moramo da imamo u vidu da smo mi pogranično područje, da je administrativna linija sa Kosmetom porozna, da nam dolaze i stranci, tako da su očekivani sporadični slučajevi. 

 

Svakako, moram da izrazim žaljenje zbog gubitka ljudskih života. U uslovima epidemije, na žalost, oni postaju statistika, ali za svaku porodicu gubitak najmilijih je nenadoknadiv. Ja upućujem iskreno saučešće porodicama svih preminulih od virusa korona.

 

 

Da li je pojava ovog novog talasa obolevanja u privrednim kolektivima mogla da se spreči ili ublaži nekim strožim merama?

 

- Mi smo slali inspekciju i operativne timove i oni su radili i rade svoj posao. Međutim, oni ne mogu da stignu u svaki kolektiv i mi moramo da radimo na razvijanju lične svesti i lične odgovornosti. Tu moram da apostrofiram starije sugrađane koji moraju da vode računa o distanci i nošenju zaštitnih maski. Privreda mora da funkcioniše i mi moramo da se prilagodimo na činjenicu da je virus još uvek tu i da se i dalje prenosi. Sada je bukvalno sve na nama, moramo da pokažemo da smo disciplinovani i odgovorni.

 

 

Koliku cenu pandemije ćemo platiti u ekonomskom pogledu i kako će se ovaj period odraziti na celokupnu situaciju u gradu?

 

- Mi smo preduzeli neke ekonomske mere kako bismo olakšali privrednicima u smislu prihoda koji se slivaju u lokalni budžet. Zbog toga ćemo, nema sumnje, imatu gibitak u budžetu. Procene se kreću od 200 do 250, pa možda čak i 300 miliona dinara. Sa gradskim većnikom za finansije usaglašavamo strategiju koja podrazumeva da restriktivno preuzimamo obaveze, da se odreknemo nekih ne toliko hitnih kapitalnih investicija i da svako mora da bude uvršten u sistem poreskih obveznika.

 

Za sada, ne razmišljamo o eventualnoj pomoći Republike jer želimo da iskoristimo sve svoje resurse kako bi održali funkcionisanje sistema u stabilnom stanju.

 

 

Dokle se stiglo sa realizacijom ovogodišnjeg komunalnog programa?

 

- Nakon ukidanja vanrednog stanja mi svaki lep dan koristimo za realizaciju komunalnog programa. Rekonstrukcija ulice Bore Stankovića, žile kucavice grada, neće biti obustavljena. Međutim, neki projekti će morati da se prolongiraju, kao na primer, Zadružni dom u Dubnici, kao i ulice Kneza Miloša i Kosovske u Vranju. Moraćemo da smanjimo izdatke iz lokalnog budžeta zbog posledica epidemije.

 

 

Neki od najvećih projekata u gradu, kao što su rekonstrukcija ulice Bore Stankovića i gradskog parka, još uvek nisu izvedeni do kraja. Kada će biti završeni?

 

- Rekonstrukcija ulice Bore Stankovića je definitivno najzahtevniji projekat koju smo radili do sada. Ona nikada do sada nije bila rekonstruisana, tu nailazimo na kanalizaciju iz turskog doba, radimo osam rovova za provlačenje atmosferske i fekalne kanalizacije, duple vodovodne mreže, magistralnog vodovoda, telekomunikacione i elektro-energetske mreže. Radi se iz različitih izvora finansiranja i svi ti izvori imaju različite ugovorne obaveze. Mi, kao izvođači radova na saobračajnici i kolovozu, imamo svoj ugovorni rok, ali da bi naša mašina mogla da radi, potrebno je da sve podzemne instalacije budu završene, a to se radi po nekom drugom ugovoru. Sigurno je da se radovi dobro odvijaju i da se radi kvalitetno. Prvi deo deonice od mosta do raskrsnice se još ne asfaltira jer se čeka dobra zbijenost tla. Trenutno, stručnjaci kažu da zbijenost nije dovoljna zbog obilnih kiša i ja to podržavam jer imamo negativnih iskustava na obilaznici. Čim se steknu uslovi, počeće ređanje ivičnjaka, popločavanje trotoara i stavljanje prvog sloja asfalta. Još jedan problem je most za koji moramo da radimo izmene projektno-tehničke dokumentacije i građevinske dozvole. To radimo jer je tehnologija izrade predviđena projektom, na terenu neizvodljiva. Sve te promene sigurno neće uticati na kvalitet radova, ali mogu da produže rokove. Verujem da ćemo uspeti da sve završimo do kraja ove građevinske sezone.

 

U slučaju Gradskog parka, završene su sve podzemne instalacije, završena su fontana i muzički paviljon, elektro-energetske instalacije, rasveta i već se rade tamponi za ivičnjake i behaton ploče. Gledamo da dobijemo dodatna sredstva od Ministarstva trgovine i turizma kako bismo projekat priveli nameni. I Gradski park bi trebalo da bude gotov do kraja građevinske sezone, s tim što će izgradnja ogradnog zida verovatno biti prolongirana i možda ostane za sledeću godinu.

 

 

Vranje još uvek čeka na nekog velikog investitora, to je čini se, nešto gde ima prostora da se još dosta uradi. kako stoje stvari po tom pitanju?

 

- Maksimalna je posvećenost državnog vrha i predsednika Vučića tom cilju. Tokom posete ministra Siniše Malog smo takođe o tome razgovarali. Dovođenje velikih inostranih investitora ide preko Ministarstva privrede  i Razvojne agencije Srbije i u tom delu smo imali razgovore, ali ja zaista ništa ne mogu da otkrivam dok se ne potpišu ugovori. Do tada, lokalna samouprava ulaže u Slobodnu zonu i bitno nam je da ona već ima korisnike. Međutim, ne bih se složio da nema investitora; danski „Kentaur“ upošljava 170 radnika, „Italia living“ uskoro dolazi u prostorije gde je radio ruski „Spilit“. Statistika pokazuje da imamo povećanje broja zaposlenih i sve to govori da su manja i srednja preduzeća nosioci privrednog razvoja grada, pored postojećih velikih, kao što su „Jumko“, „Simpo“, „Alfa“, BAT ili „Ansal stil“, koji je od propalog „Zavarivača“ postao fabrika za ugled. Tu je i ritejl park, značajna investicija koja će da uposli oko 200 radnika i gde će biti zastupljeni najveći svetski brendovi, poput „Lidla“ ili „New Yorkera“.

 

 

Sa kakvim programom izlazite na lokalne izbore i šta će biti fokus vašeg plana za naredne četiri godine?

 

- Pre svega, u kampanju idemo sa rezultatima i sve ono što je do sada realizovano pokazuje ljudima da mogu da veruju u ovu vlast. Sve ono što planiramo zaista ćemo i realizovati jer smo pokazali da to umemo da radimo i odlučni smo da rešavamo veoma ozbiljne višedecenijske probleme u gradu. Veliki je broj ulica koje smo uredili a koje su bile opterećene imovinskim odnosima. Nastavićemo i dalje to da radimo, a sa druge strane, ulažemo i u privredu, ali i društvene aktivnosti, kako bi Vranjanci imali što raznovrsnije sadržaje i osetili prijatnost života u našem gradu.

 

 

Kakav je plan za Vranjsku Banju?

 

- Na svu sreću, predsednik Aleksandar Vučić je lično zainteresovan za prosperitet Vranjske Banje. Kao što znamo, ozbiljan investitor je kupio tamošnji hotel, ruglo koje nas je decenijama podsećalo na našu nemarnost. Sada se prave ozbiljni planovi da Vranjska Banja bude jedna od najrazvijenijih u Srbiji, mesto u koje će svi želeti da dođu. Ulagaće se, ne samo u turizam, već u sve potencijale koje ovo mesto pruža, i u energetiku i u poljoprivredu.

 

 

Kako vidite Vranje za četiri godine?  

 

- Vidim ga kroz jednu drugačiju sliku u smislu završetka kapitalnih projekata, sa novim tržnim centrom, sa novim stadionom. Vidim regulisanu vodovodnu i kanalizacionu mrežu u prigradskim naseljima i selima moravskog sliva. Vidim grad koji ima budućnost, grad u koji će mladi želeti da dođu i u njemu vide perspektivu za stabilan porodični život.